Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
Original falsifikata – tri ratna druga stari politički radnici i novi partijski kadrovi
ORIGINAL FALSIFIKATA –
Pozorišna predstava i film Original falsifikata o tri posleratna drugaPRVI ČIN
I – maj, 1945.Pavle, Stojan i Dragiša, tri ratna druga, pobednički veseli za kafanskim stolom, pevaju “Šumadiju”. Sva trojica su u vojnim uniformama i sa činovima. Pavle i Dragiša su kapetani a Stojan je poručnik.
Ori se pesma:
Pšenica je stasala
Šumadija glasala
Šumadija naša dika
Biće republika!
Pošo Hitler na Rusa
Pa se busa u prsa:
Pregaziću ruskog baju
Kao srpsku raju.
Sluša Staljin Hitlera,
Poludelog molera,
Pa se smeje na po brka,
Švabo biće trka!
Šalju Rusi i Staljin,
Plamen bombe na Berlin,
A Hitlera boli glava,
To je napast prava!
Eto tako Švabo moj,
Došao je konac tvoj,
Ne mož svako da nas voda
Došla je sloboda!
Zagrljeni, klateći se i pucajući iz pištolja, izlaze.
II – 11. juni 1986.
Kancelarija predsednika komiteta. Radni sto, fotelje, plakar, polica sa knjigama… Pavlović, mladolik i snažan četrdesetogodišnjak, nadnet nad stolom, lista neke papire. Vujić, pritisnut godinama, zavaljen u fotelji. Iščekuje šta će Pavlović reći…PAVLOVIĆ: Jeste li se setili, druže Vujiću?
VUJIĆ: (Sleže ramenima)
Nisam. Šta da se setim kad ne znam.
PAVLOVIĆ: Šta ne znate?
VUJIĆ: Ni što sam ovde ni što si me zvao…
PAVLOVIĆ: Baš vam ništa ne pada na pamet… Bar neka pretpostavka?
VUJIĆ: Kažem ti – ne znam… Šta da pretpostavljam?
PAVLOVIĆ: Dobro, druže Vujiću! (Odlazi do plakara) Jeste li za neko piće?
VUJIĆ: Hvala, ne pijem.
PAVLOVIĆ: (Uzima “Votku” iz plakara)
Ne pijete? To sigurno otkad ste u penziji… Šetnje, pecanje…
VUJIĆ: Ne. Još od pre četiri, pet godina… Operisani mi i srce i jetra…
VUJIĆ: Jok, jok, neću ništa.
PAVLOVIĆ: (Sipa piće) Kako hoćete… Ako se predomislite… (Diže čašu) Hajde, živeli!
VUJIĆ: Živeli, živeli!
PAVLOVIĆ: (Pije) Prema informacijama koje ja dobijam vi ste, i kao penzioner, vrlo aktivni. Dajete ton tako kod vaših drugova boraca.
VUJIĆ: Šta ga znam… valjda navika?
PAVLOVIĆ: Lepo… samo malo nelogično.
VUJIĆ: A što? Da možda to nekome ne smeta?
PAVLOVIĆ: Ne, ne… samo kažem… Vi tako čili, kao u najboljim skojevskim danima, a vaša bivša “Pobeda”… znate već…
VUJIĆ: Da nisam možda ja kriv što ih nabiste pod stečaj? Vujića na silu u penziju – pa katanac u bravu, a?
PAVLOVIĆ: Ih, na silu… Nije baš tako bilo…
VUJIĆ: Pavloviću, ja tebi da kažem… ***** ti takvu računicu i takvu politiku… ***** ti to!
PAVLOVIĆ: Teške reči, druže Vujiću! Teške…
VUJIĆ: Teške, jel? A nije vam bilo teško da šesto ljudi ostavite bez posla? To vam nije bilo teško?
PAVLOVIĆ: Nije. Mrtvaca moraš sahraniti.
VUJIĆ: Jes, jes… Pogotovo ako ga pre toga ubiješ.
https://www.****************/2012/1...i-politicki-radnici-i-novi-partijski-kadrovi/
Odlicna predstava sa glumcima iz stare garde, a scena kada se svadjaju Ristovski i Lausevic tj Uca i Vujic antologijska
21.50
