Organska proizvodnja

[Blagoje³]

Ne, ne moze nikada da bude uspesno a nije ni prakticno moguce..
Ti gradjani koji su bez posla primaju ihihihi neku lovu od drzave, imaju i zdravstveno osiguranje gratis, a cim bi poceli necim da se bave, gube sve,
ukljucujuci i ovo strasno skupo zdravstveno osiguranje.

То ипак не значи, да нема појединаца, који о томе већ нису размишљали.

Ја већ имам неке планове у вези тога, да се направи нека мрежа пољопривредника и да се њихови производи продају у Немачкој.
Али ја прво морам овог лета неке своје послове овде да позавршавам, па ћу најесен у домовину и да мало анализирам какве могућности постоје.
Тек после тога могу да видим како ствари овде у Немачкој стоје, у вези оснивања увозничког предузећа за прехрамбену робу, порези, бирократија итд.
Па кад имам целовиту слику стања код нас на терену и овде на тржишту + правни услови, онда могу нешто конкретније планирати.

Али да нема наших у иностранству, који би се за такву врсту посла занимали и да се избор сужава само на незапослене, је погрешан закључак. За почетак треба прво изградити комуникацију и мрежу међу нашим пољопривредницима, а упоредо треба разсветлити могућност у државама, где би се налазила главна тржишта - у мом случају на немачком говорном подручју, где и има доста потенцијала за наше пољопривреднике.

 

[Rayela]

То ипак не значи, да нема појединаца, који о томе већ нису размишљали.

Ја већ имам неке планове у вези тога, да се направи нека мрежа пољопривредника и да се њихови производи продају у Немачкој.
Али ја прво морам овог лета неке своје послове овде да позавршавам, па ћу најесен у домовину и да мало анализирам какве могућности постоје.
Тек после тога могу да видим како ствари овде у Немачкој стоје, у вези оснивања увозничког предузећа за прехрамбену робу, порези, бирократија итд.
Па кад имам целовиту слику стања код нас на терену и овде на тржишту + правни услови, онда могу нешто конкретније планирати.

Али да нема наших у иностранству, који би се за такву врсту посла занимали и да се избор сужава само на незапослене, је погрешан закључак. За почетак треба прво изградити комуникацију и мрежу међу нашим пољопривредницима, а упоредо треба разсветлити могућност у државама, где би се налазила главна тржишта - у мом случају на немачком говорном подручју, где и има доста потенцијала за наше пољопривреднике.

Ja pazarim razne stvari u samposluzi ciji je vlasnik Turcin. Ne bas mlecne proizvode, ali voce i povrce, kore za pitu,, kiseo kupus, ajvar pa bogami i meso.
Ajvar, kore za pitu, kiseo kupus je iz Srbije. Sve to uvozi neki covek iz Beca ( mislim da je Bosnjak, ali to nije tema) i taj je napravio savrsenu infrastrkturu
i snabdeva ceu Zapadnu Evropu ( a mozda i Istocnu, to ne znam) proizvodima iz Srbije i Bosne.

Misljenja sam da ako neko zaista zeli da se bavi tavim stvarima treba jednostavn da kontaktira vec postojece " resurse!

 

[Blagoje³]

Ja pazarim razne stvari u samposluzi ciji je vlasnik Turcin. Ne bas mlecne proizvode, ali voce i povrce, kore za pitu,, kiseo kupus, ajvar pa bogami i meso.
Ajvar, kore za pitu, kiseo kupus je iz Srbije. Sve to uvozi neki covek iz Beca ( mislim da je Bosnjak, ali to nije tema) i taj je napravio savrsenu infrastrkturu
i snabdeva ceu Zapadnu Evropu ( a mozda i Istocnu, to ne znam) proizvodima iz Srbije i Bosne.

Misljenja sam da ako neko zaista zeli da se bavi tavim stvarima treba jednostavn da kontaktira vec postojece " resurse!

Има и у мом граду доста турских/арапских продавница, али није то оно о чему сам ја размишљао.

У тим продавницама се могу купити неки производи из Србије, али главне муштерије тих продавница су углавном муслимани, којима је битно да је храна "халал", а она или долази из њихових матичних држава или се производи директно у тој регији у предузећу, које држе управо муслимани. То нешто мало што има наших производа је више неки ситниш да попуни мале регале.

Оно о чему ја размишљам јесу продавнице типа реформских самопослуга, које продају углавном непрерађену храну, произведену на што природнији начин, што је то могуће. А главне муштерије би били богати Немци, који имају веома развијену свест за здраву храну. Значи неће бити никакве користи од неке мреже малих продавничица у неким гетоима великих немачких градова у којима само муслимани (+ нешто мало осталих странаца) купују, него да се делом користи инфраструктура органске трговине великих немачких ланаца, да би се на немачко тржиште довела српска роба, која је квалитативно бар иста или боља, а при томе јефтинија, јер немачки органски сељаци делом толико високо дижу цене, јер немају праву конкуренцију у том сегменту.

Е сад, прво се код нас мора:
1. створити мрежа способних сељака
2. што је могуће више оптимирати процес производње (радити на томе, да се достигне ефикасност као у холандској пољопривреди)
3. склопити уговоре о увозу органске хране са немачким ланцима органске трговине
4. развити што бољу логистику
5. организацију водити са највишим нивоом ефикасности (ефикасна производња, логистика би такође била у нашим рукама, укупно би имали минималне издатке у односу на остале државе, а при томе би имали минимум иста примања као они или чак већа, што значи највиша зарада по сељаку на целокупном тржишту)


Ок, све то звучи као нека утопија, али имам плано како кренути малим корацима, па читав посао ширити и редовно укључивати нова домаћинства у ту мрежу. Једног дана можда стварно и наступи коначно тај сценарио да храна постане нафта Србије. Али, неко прво мора почети да размишља мало ван хоризонта обичног сељака и да упрегне читаву мрежу сељака, да раде на једном циљу. Кад машинерија крене у малом, онда је лако једну по једну карику интегрисати у тај систем - а са профитом ће расти заинтересованост и међу оним тотално демотивисаним делом становништва.

 

[Rayela]

Lepo je citati ovo tvoje izlaganje nego to sa stvarnoscu zaista ima jako male, da ne kazem nikakve vezee.
Ti nisi cesto u Srbiji?
Da jesi znao bi da je tamo nula tolerancija za bilo kakvu organsku proizvodnju.
Ranije se kukuruz okopavao, danas se samo otrov ( strogo zabranjen u EU, ali proizveden po licenci nekog DDT iz EU) koristi protiv korova.

Svest i savest kod poljoprivrednika iz Srbije opada, bila je nekada na nekom zavidnom nivou, a ti sigurno tu ne mozes da uvedes nikakav red.

 

[buudala]

Lepo je citati ovo tvoje izlaganje nego to sa stvarnoscu zaista ima jako male, da ne kazem nikakve vezee.
Ti nisi cesto u Srbiji?
Da jesi znao bi da je tamo nula tolerancija za bilo kakvu organsku proizvodnju.
Ranije se kukuruz okopavao, danas se samo otrov ( strogo zabranjen u EU, ali proizveden po licenci nekog DDT iz EU) koristi protiv korova.

Svest i savest kod poljoprivrednika iz Srbije opada, bila je nekada na nekom zavidnom nivou, a ti sigurno tu ne mozes da uvedes nikakav red.

Potpuno netačno. Ne znam zašto imaš potrebu da blatiš Srbe?
Koriste se odobreni herbicidi Bayer i slično.
U Srbiji ima puno ljudi koji žele i umeju da proizvode zdravu hranu.
Konkretno ja se bavim uzgojem gusaka za potrebe moje porodice i moje guske ne jedu kukuruz uopšte, samo pasu.

Slično stoji stvar i sa jaretinom i kozijim mlekom i sirevima.

Blagoje bi mogao da mi pomogne tako što će mi reći kakve su cene guščetine i jaretine( dimljene) i da li bi mi se isplatilo da pokrenem neku veću proizvodnju sa ugovorom za poznatog kupca.

 

[Blagoje³]

Lepo je citati ovo tvoje izlaganje nego to sa stvarnoscu zaista ima jako male, da ne kazem nikakve vezee.
Ti nisi cesto u Srbiji?
Da jesi znao bi da je tamo nula tolerancija za bilo kakvu organsku proizvodnju.
Ranije se kukuruz okopavao, danas se samo otrov ( strogo zabranjen u EU, ali proizveden po licenci nekog DDT iz EU) koristi protiv korova.

Svest i savest kod poljoprivrednika iz Srbije opada, bila je nekada na nekom zavidnom nivou, a ti sigurno tu ne mozes da uvedes nikakav red.

Да будем искрен и не занима ме какав је просечан сељак у Србији. Ја имам намеру, да свој сеоски посед доведем у ред и почнем производњу одређених намрница.
Кад будем ја сам према мојој вољи поставио ствари и будем нашао купце за вишак, који произведем, онда ћу кренути (или паралелно или ланчано) са укључивањем других сељака у једну задругу, која ће радити по мојим правилима. Ја немам немару сељаке да молим за било шта. Сам ћу покренути посао и зараду, а свако ко хоће, добродошао је да се удружимо и већа тржишта да пунимо.

Е сад, кад грудва низ планину крене, колика ће постати и да ли и где ће стати, то нико не зна унапред.
Прво долази посматрање и анализа стања, онда се пробијају мали путеви, па се на крају шире и праве стабилне улице.
Нисам особа, коју страх или лична ограниченост кочи, да нешто уради. Све што сам у животу започео и завршио сам успешно.
Ништа није било лако, а неће ни бити, али то сигурно није разлог, који ће ме у било чему зауставити.

Широка маса Срба доле би могла своје потенцијале да искористи, али онда преовлада лењост/општа депресија, затим наступа рационализација ("нисам ја лењ, него не може се у овој држави") и на крају већина ништа не ради, ништа не ствара, сви скупа тону у пропаст и додатно на ту пропаст они покварени у свим слојевима друштва газе, да се још дубље тоне. Ја мислим, да је време да то већ коначно стане.

Blagoje bi mogao da mi pomogne tako što će mi reći kakve su cene guščetine i jaretine( dimljene) i da li bi mi se isplatilo da pokrenem neku veću proizvodnju sa ugovorom za poznatog kupca.

Да би нешто конкретно могао предузети, морам ја прво читаву ствар добро да простудирам и анализирам. Па тек онда, кад се договоре послови, могу се појединачна домаћниства сврставати у неки тип задруге, где ће свако производити оно што најбоље зна и где ће се капацитети према потреби ширити. Али углавном у тај правац би се ишло, а то што је све више општина код нас проглашено за GMO-free је само додатна реклама и аргумент за куповину наших производа.

Где ћеш боље рекламе, него да храна долази из регије, где је ГМО законски забрањен, а где се хемија због етике локалних сељака уопште не користи?

 

[Rayela]

Potpuno netačno. Ne znam zašto imaš potrebu da blatiš Srbe?
Koriste se odobreni herbicidi Bayer i slično.
U Srbiji ima puno ljudi koji žele i umeju da proizvode zdravu hranu.
Konkretno ja se bavim uzgojem gusaka za potrebe moje porodice i moje guske ne jedu kukuruz uopšte, samo pasu.

Slično stoji stvar i sa jaretinom i kozijim mlekom i sirevima.

Blagoje bi mogao da mi pomogne tako što će mi reći kakve su cene guščetine i jaretine( dimljene) i da li bi mi se isplatilo da pokrenem neku veću proizvodnju sa ugovorom za poznatog kupca.

Ja u Srbiji kupujem neki otrov ( uvezen iz Austrije) na kome stoji da je u EU upotreba najstrozije zabranjena.
Ca me i sami prodavci ( poljoprivredne apoteke) upozoravaju..

Znam seljake koji deo kukuruza "okopavaju" ovim otrovom, a ono sto je za sopstvenu upotrebu naravno kao i ranije, rucno.

Ja nisam znala da postoj dimljena guscetina i jaretina, pravo da ti kazem onako po nekoj svojoj seljackoj logici, misljenja sam
da bi ti to lepo prodavao po Izraelu i arapskim zemljama ( ovim imucnijim).

 

[Rayela]

Jede se dimljeno meso od patke i guske uglavnom zimi, oko Bozica, Nove Godine. nadjoh na nekom sajtu da 90 grama dimljenog od patke
kosta oko 5,80 evra, znaci kilo 60 evra. To je pakovano kao dimljeni losos, a isto je tako i narezano. Valjda je u pitanju samo deo od prsa.

Evo kako se dimljena guska kaze na raznoraznm evropskim jezicima pa ukckaj u google. obices i informacije i mozda
i ideje.

deutsch Gänsebrust, geräuchert (engl. Smoked goose breast, franz. Poitrine d'oie fumée, ital. Petto d'oca affumicato, span. Pechuga de ganso ahumada

 

[buudala]

Jede se dimljeno meso od patke i guske uglavnom zimi, oko Bozica, Nove Godine. nadjoh na nekom sajtu da 90 grama dimljenog od patke
kosta oko 5,80 evra, znaci kilo 60 evra. To je pakovano kao dimljeni losos, a isto je tako i narezano. Valjda je u pitanju samo deo od prsa.

Evo kako se dimljena guska kaze na raznoraznm evropskim jezicima pa ukckaj u google. obices i informacije i mozda
i ideje.

deutsch Gänsebrust, geräuchert (engl. Smoked goose breast, franz. Poitrine d'oie fumée, ital. Petto d'oca affumicato, span. Pechuga de ganso ahumada

Pitanje je bilo više forme radi, kako bi se diskusija malo razvila na stranu koja je konstruktivna.

Kako Blagoje lepo reče, pesticide ću sam da diktiram saradnicima ako ih uopšte i budem dozvolio.

Stvar koja mene lično najviše muči je koliko će mi biti pametno da pakujem to za lance i supermarkete , a koliko bi mi bilo pametnije da nađem vlasnike malih delikatesnih radnji kojima bih prodavao male količine koje sam u stanju da lično proizvedem i za njih garantujem.

 

[Rayela]

Pitanje je bilo više forme radi, kako bi se diskusija malo razvila na stranu koja je konstruktivna.

Kako Blagoje lepo reče, pesticide ću sam da diktiram saradnicima ako ih uopšte i budem dozvolio.

Stvar koja mene lično najviše muči je koliko će mi biti pametno da pakujem to za lance i supermarkete , a koliko bi mi bilo pametnije da nađem vlasnike malih delikatesnih radnji kojima bih prodavao male količine koje sam u stanju da lično proizvedem i za njih garantujem.

Vidi, moj ti je savet da prvo pocnes sa nekim dobrim i poznatim restoranima ( a ima ih po Vojvodini i Beogradu) jer je to zaista vrhunski delikates i ta dimljena guscetina
servira se kao predjelo (kao ona Parma shunka u Italiji) u raznim kombinacijama.

A inace takvi delikatesi se i pazare kod nekih specijalaca za delikatese, a to su male radnje, obicno ih ima u jako velikim gradovima, znaci Novi Sad i Beograd.
Mozda da napravis neki svoj sajt , posaljes ga ambasadama po Beogradu, prave oni cesto prijeme na kojima se serviraju bas takve stvari.
Samo nemoj Karadjordjevicima, oni sve hoce besplatno, kao sve je reklama Znam ovo iz prve ruke od nekih vinara.

 

[KianyRiws]

@Blagoje!
Ideje i stav prema poslu ti je dobar.Imas i znanje,a gde ima znanja tu mora doci i do primene tog istog znanja-inace,cemu vajda od toga?!Trebace ti vremena,a vidim iz tvog pisanja da nisi bas upoznat sa nekim stvarima u Srbiji...no,nema veze posto ces se osloniti na sebe.Samo napred!!!

 

[Blagoje³]

@Blagoje!
Ideje i stav prema poslu ti je dobar.Imas i znanje,a gde ima znanja tu mora doci i do primene tog istog znanja-inace,cemu vajda od toga?!Trebace ti vremena,a vidim iz tvog pisanja da nisi bas upoznat sa nekim stvarima u Srbiji...no,nema veze posto ces se osloniti na sebe.Samo napred!!!

То је тачно, задњих пар година нисам био у Србији, па ћу прво морати да прерадим шок, па тек онда са стварима да се позабавим.
Али полако, мислим ја када сам дошао у Немачку ни једну реч нисам знао рећи, а у међувремену сам се снашао.
А како се онда не бих снашао са муфљузима у сопственој земљи, где сам се родио и одрастао. Где је воље, ту је и пута.

 

[igi192]

Има и у мом граду доста турских/арапских продавница, али није то оно о чему сам ја размишљао.

У тим продавницама се могу купити неки производи из Србије, али главне муштерије тих продавница су углавном муслимани, којима је битно да је храна "халал", а она или долази из њихових матичних држава или се производи директно у тој регији у предузећу, које држе управо муслимани. То нешто мало што има наших производа је више неки ситниш да попуни мале регале.

Оно о чему ја размишљам јесу продавнице типа реформских самопослуга, које продају углавном непрерађену храну, произведену на што природнији начин, што је то могуће. А главне муштерије би били богати Немци, који имају веома развијену свест за здраву храну. Значи неће бити никакве користи од неке мреже малих продавничица у неким гетоима великих немачких градова у којима само муслимани (+ нешто мало осталих странаца) купују, него да се делом користи инфраструктура органске трговине великих немачких ланаца, да би се на немачко тржиште довела српска роба, која је квалитативно бар иста или боља, а при томе јефтинија, јер немачки органски сељаци делом толико високо дижу цене, јер немају праву конкуренцију у том сегменту.

Е сад, прво се код нас мора:
1. створити мрежа способних сељака
2. што је могуће више оптимирати процес производње (радити на томе, да се достигне ефикасност као у холандској пољопривреди)
3. склопити уговоре о увозу органске хране са немачким ланцима органске трговине
4. развити што бољу логистику
5. организацију водити са највишим нивоом ефикасности (ефикасна производња, логистика би такође била у нашим рукама, укупно би имали минималне издатке у односу на остале државе, а при томе би имали минимум иста примања као они или чак већа, што значи највиша зарада по сељаку на целокупном тржишту)


Ок, све то звучи као нека утопија, али имам плано како кренути малим корацима, па читав посао ширити и редовно укључивати нова домаћинства у ту мрежу. Једног дана можда стварно и наступи коначно тај сценарио да храна постане нафта Србије. Али, неко прво мора почети да размишља мало ван хоризонта обичног сељака и да упрегне читаву мрежу сељака, да раде на једном циљу. Кад машинерија крене у малом, онда је лако једну по једну карику интегрисати у тај систем - а са профитом ће расти заинтересованост и међу оним тотално демотивисаним делом становништва.

То је тачно, задњих пар година нисам био у Србији, па ћу прво морати да прерадим шок, па тек онда са стварима да се позабавим.
Али полако, мислим ја када сам дошао у Немачку ни једну реч нисам знао рећи, а у међувремену сам се снашао.
А како се онда не бих снашао са муфљузима у сопственој земљи, где сам се родио и одрастао. Где је воље, ту је и пута.

Ideja je sasvim ok ..trazi dosta vremena novca i dobra poznanstva..ali bi mozda ipak trebao razmisljati korak po korak odnosno ulazak na trziste preko manjih prodavaca pa postepeno sirenje jer za ulazak u velike trziisne lance ti treba i nesto malo vise ...kvm kod veliki kosta bez obzira na robu dal se prodaje ili ne..kupac mora da bude upoznat sa proizvodima odnosno kvalitetom istih ako se to nudi..

 

[Blagoje³]

Ideja je sasvim ok ..trazi dosta vremena novca i dobra poznanstva..ali bi mozda ipak trebao razmisljati korak po korak odnosno ulazak na trziste preko manjih prodavaca pa postepeno sirenje jer za ulazak u velike trziisne lance ti treba i nesto malo vise ...kvm kod veliki kosta bez obzira na robu dal se prodaje ili ne..kupac mora da bude upoznat sa proizvodima odnosno kvalitetom istih ako se to nudi..

Наравно, ја и размишљам корак по корак, али није лоше имати и неки циљ у даљини као путоказ. Али полако, главно је да се крене, па ће се видети. Највише ће времена бити потребно, да би се нешто озбиљније изградило. Мало више новца би могао да скрати тај процес, али човек мора извући неки оптимум из сваке ситуације, а не кукати што нема више овога или онога.

 

[igi192]

Наравно, ја и размишљам корак по корак, али није лоше имати и неки циљ у даљини као путоказ. Али полако, главно је да се крене, па ће се видети. Највише ће времена бити потребно, да би се нешто озбиљније изградило. Мало више новца би могао да скрати тај процес, али човек мора извући неки оптимум из сваке ситуације, а не кукати што нема више овога или онога.

Samo napred pa i ako se malo padne ojacaces,,ko ne riskira nece ni..

 

[Sanovnik]

Органиска производња у Србији и те како има будућност и то пре свега као извозна делатност. Тренутно неколико озбилјних предузећа то ради . Први су почели још 1996 године. Довели су инспекторе из иностранства и сертификовали воћњаке и објекте за прераду још пре тога. А 96 кренули у извоз.
Најлакше и најприродније је у том смислу кренути са воћем. По правилима ИФОАМа, није неопходно да садни материјал буде из ОРГАНИК расадника. Доволјно је да се прибави деклерација да садни материјал није ГМО. У колико се ради о већ постојећим воћњацима, неопходно је да прође трензициони период од 2 до 3 године. У овом часу у Србији ради 8 сертификационих кућа. Неке од нјих су и те како признате у Иностранству и то на свим континентима, с тим што се правила игре малко разликују за ЕУ , НОП ( амерички ) и ЈАС ( Јапански сертификат. Но то је за овакво ћаскање мање важно. Оно што је важно је то да то морају да раде предузећа и да је зпојединце важно да са тим предузећима имају индивидуалне уговоре, где сустипулисани услови, права и обавезе. Та предузећа морају да имају специјализоване агрономе у сталном радном односу, који ће и помагати и контролисати индивидуалне произвођче на терену. То функционише само и једино тако, у колико причамо о озбиљном послу. У осталом тако у овом часу и раде у Србији оне фирме које се баве производњом, прерадом и извозом ОРГАНИК воћа из Србије. С друге с тране, фирма која прави ОРГАНИК млеко има уговор са имлеком има 850 хектара органик сертификованог землјишта где производи органик сточну хрвану.
Овај посо, нарочито кад је наше воће у питању. Ово се односи на огромна подручја јужно од Авале, као и велика подручја Баната и Срема.