Svet je izokrenuta realnost svih imaginarnih ravnica koje stvaramo.
Ja se nalazim na nepreglednoj poljani gde rastu trave čije kose su bujne i žive a kose ne mogu da ih pokose tako lako jer ih i one vole.
Oblaci iznad nose tmurne oblike ka tuđim ravnicama a iznad moje ne puštaju vodu da pada.
Rosa se javlja svakog jutra, napreduje lagano, prateći putanju sunca.
Širi mu ruke i peva jutarnje pesme pazeći da ne probudi zeleno more.
A ono se talasa uspavano, priželjkuje lucidnost i prisutnu maštu.
Česta posledica okopavanja je želja za viđenjem dubine koju niko površno ne želi niti sme osetiti.
Možemo da se nadamo, naravno, ali šta je nada negoli jedna reč koja stvara poseban osećaj u mozgu, koja razbija sve negativne čestice iz naše okoline.
A preduslov za nju je večiti optimizam prisutan u nerazvojivim molekulima mozga, uma.
Pitamo se zbog čega nas plaši neprijatnost, iznenadna neočekivana reakcija, udar sa tavana, uzvik neke nevidljive pojave ili iznenadni susret iza ćoška.
Mada, i strah je instinkt, on samo upozorava i pokušava da nas zaštiti.
To je urođeno, ali optimizam se stiče vremenom i znanjem.
Naš egoizam nas tera da budemo srećni ali drugi putevi se prepliću sa tom stavkom, prkose joj i stvaraju prepreke.
Nije lako naći pravi put jer dosta sporednih imaju na svom početku lažne znakove.
Vizuelno nas prevare pa odemo u večnu bedu.
Važno je razlikovati šarenilo laži od bele istine, a nakon toga je put kristalno čist u umu.
Ja se nalazim na nepreglednoj poljani gde rastu trave čije kose su bujne i žive a kose ne mogu da ih pokose tako lako jer ih i one vole.
Oblaci iznad nose tmurne oblike ka tuđim ravnicama a iznad moje ne puštaju vodu da pada.
Rosa se javlja svakog jutra, napreduje lagano, prateći putanju sunca.
Širi mu ruke i peva jutarnje pesme pazeći da ne probudi zeleno more.
A ono se talasa uspavano, priželjkuje lucidnost i prisutnu maštu.
Česta posledica okopavanja je želja za viđenjem dubine koju niko površno ne želi niti sme osetiti.
Možemo da se nadamo, naravno, ali šta je nada negoli jedna reč koja stvara poseban osećaj u mozgu, koja razbija sve negativne čestice iz naše okoline.
A preduslov za nju je večiti optimizam prisutan u nerazvojivim molekulima mozga, uma.
Pitamo se zbog čega nas plaši neprijatnost, iznenadna neočekivana reakcija, udar sa tavana, uzvik neke nevidljive pojave ili iznenadni susret iza ćoška.
Mada, i strah je instinkt, on samo upozorava i pokušava da nas zaštiti.
To je urođeno, ali optimizam se stiče vremenom i znanjem.
Naš egoizam nas tera da budemo srećni ali drugi putevi se prepliću sa tom stavkom, prkose joj i stvaraju prepreke.
Nije lako naći pravi put jer dosta sporednih imaju na svom početku lažne znakove.
Vizuelno nas prevare pa odemo u večnu bedu.
Važno je razlikovati šarenilo laži od bele istine, a nakon toga je put kristalno čist u umu.
