- Poruka
- 384.560
Opsada Tira predstavljala je opsadu strateškogi važnoga grada na obali Fenikije od novembra 333. pre Hrista do avgusta 332. pre Hrista. Aleksandar Makedonski je morao da zauzme Tir da bi mogao da krene u invaziju na Egipat. Bio je ljut zbog izgubljenoga vremena, sredstava i ljudi tokom desetomesečne opsade, pa je nakon zauzimanja grada 30.000 stanovnika Tira pobio ili prodao u roblje.
Tir je bio najveći i najznačajniji grad u Fenikiji. Bio je smešten i na obali i na ostrvu. Ostrvo je bilo oko 800 metara udaljeno od kopna i imalo je dve prirodne luke. Bilo je zaštićeno bedemima visokima i do 50 metara iznad razine mora. U vreme opsade grad je imao oko 40.000 stanovnika, iako je deo žena i dece bio evakuisan u Kartaginu, staru feničku koloniju. Kartaginjani su obećali i da će poslati flotu da pomognu svojim osnivačima.
Uvod
Aleksandar Makedonski nije imao veliku mornaricu, pa je odlučio da Persijance liši i poslednje luke u tom području. Persijanci su u to vreme gospodarili morem. Tir je bio od velikoga značaja, jer je bio poslednja luka u Fenikiji, koja nije bila pod Aleksandrovom kontrolom. Aleksandar je znao da je opasno da Tir ostane van makedonske kontrole. Osvajanjem Tira Fenikija bi bila potpuno pod makedonskom kontrolom i tada bi na makedonsku stranu prešao i preostali deo feničanske flote. Persija bi ostala bez najznačajnije mornarice, pa bi i Kipar posle toga bio lak plen. Dok god je Tir van makedonske kontrole Persija je mogla da započne kontranapad sa Kipra i Egipta i ponovo zagospodari obalnim područjem. A mogli su da uz pomoć Sparte ugrožavaju i samu Grčku. Zauzimanjem Tira pohod na Egipat bio bi mnogo sigurniji i lakši. Aleksandar je znao za Melkartov hram (jedna verzija Herakla) unutar novih bedema i tražio je od građana Tira da mu dozvole da izvede žrtvovanje u tom hramu, pa će biti pošteđeni. Međutim građani Tira su ga uputili da koristi hram na kopnu. Rekli su mu da u grad na ostrvu ne puštaju ni Persijance ni Makedonce. Za vreme drugih pregovora građani Tira su ubili makedonske izaslanike i bacili ih sa zidina u more. To je naljutilo Aleksandra, pa je odmah naredio da započne opsada Tira.
Neuspešan početak opsade
Aleksandar nije mogao da napada grad sa mora, pa je počeo da gradi gotovo kilometar dug nasip preko mora do ostrva. Nasip je omogućio Aleksandrovim katapultima da dođu na udaljenost dovoljnu da mogu napadati bedeme Tira. Kada se nasip približio bedemima Tira daljnja gradnja bila je otežana dubljom vodom. Radna snaga, koja je radila na nasipu bila je tada mnogo izloženija napadima sa bedema i sa tirskih brodova. Aleksandar Makedonski je dao da se izgrade dva tornja visoka 50 metara, pa ih je pomerio duž nasipa do tačke gde su bili najbliže bedemima Tira.] Na tornjevima su se nalazili katapulti i baliste. Tornjevi su bili izgrađeni od drveta, ali bili su zaštićeni od zapaljivih strela. Tirani su brzo osmislili različite načine da se obrane. Stari brod za prevoz konja napunili su suhim granjem, sumporom i drugim zapaljivim materijama. Brod su usmerili na nasip i tornjeve. Vatra sa zapaljenoga broda proširila se brzo na tornjeve i opsadne sprave. Opsadne sprave, koje nije uništila vatra dokrajčili su tirski brodovi.
Priprema mornarice za opsadu Tira
Nakon spaljivanja velikih tornjeva Aleksandar je odlučio da proširi nasip da bi mogao da ima više isturenih tornjeva na nasipu.[naredio je da se izgradi još više katapultova. Bio je uveren da bez mornarice neće moći da zauzme Tir. Brodovi, koji su ranije bili pod persijskom kontrolom vratili su se u svoje matične gradove, koji su prešli pod vlast Makedonije. Na taj način Aleksandar Veliki je dobio osamdeset brodova. Pridružilo mu se i 120 brodova sa Kipra pod zapovedništvom Pritagore. Dobio je brodove i od Rodosa i iz Likije. Flotu je pripremao u Sidonu. Ukupno je raspolagao sa 233 broda. Aleksandrova flota je bila podeljena na dva dela. Kiparski kralj Pnitagora i Krater komandovali su levim krilom, a Aleksandar je komandovao desnim krilom. Tirska mornarica se nije usudila da prihvati pomorsku bitku, pa je Aleksandrova nadmoćnija mornarica blokirala obe tirske luke. Tir je bio blokiran i sa mora i sa kopna.
Udruženi napad i sa nasipa i sa brodova
Uz pomoć velikoga broja inžinjera sa Kipra i iz Fenikije Aleksandar je pripremio veliki broj opsadnih sprava. Neke opsadne sprave je postavio na nasip, a neke na transportne brodove. Nekoliko sporijih brodova je preuredio dodajući im ovnove za razbijanje bedema. Izvršio je istovremeni napad i sa nasipa i sa brodova. Tirski bedemi na strani okrenutoj nasipu bili su visoko 50 metara, pa su omogućavali laku obranu. Kamenje i zapaljive strele bačene sa bedema ometale su brodove, sprečavajući ih da se približe bedemima. Mnoštvo podvodnih kamenih blokova sprečavalo je ovnove na brodovima da se približe bedemima, pa je Aleksandar specijalnim brodovima uklanjao podvodne kamene blokove. Kada su se brodovi za uklanjanje podvodnih stena primakli zidovima Tirci su poslali brodove i ronioce da pod vodom seku sidra. Makedonci su onda sidra vezali lancima.
Tirci su pokušali sa još jednim kontranapadom. Iznenada su napali kiparske brodove i potopili jedan deo njih. Međutim Aleksandar je uspeo da potopi većinu tirske flotile, koja je izašla van.
Okončanje opsade
Aleksandar Veliki je započeo da svojim ovnovima testira zid na različitim tačkama, sve dok na kraju nije našao mesto gde je slabiji zid. Bilo je to na južnom kraju ostrva. Tu je probio bedeme. Kada je makedonska vojska ušla u grad brzo ga je zauzela. Prema Kurciju Rufu ubijeno je 6.000 građana Tira, a 2.000 je razapeto na krstove. Oko 30.000 građana prodano je u roblje. Prema Arijanu ubijeno je 8.000 građana Tira i 400 Makedonaca, a 30.000 građana Tira je prodano u roblje. Bila je to Aleksandrova osveta zbog toga što je morao tako dugo da opseda grad.
(istorijska enciklopedija)
