Oproštajno pismo [kritike]

[Baby Yoda]

Ovako, postavio bih jednu pesmu mimo postojeće teme : "Mali, virtuelni klub pesnika" jer sam uveren da ne bih dobio isti odziv kritika. Elem, evo pesme:

Oproštajno pismo

“Dragi prijatelji” , napisah reči te krajnje tužan,
premda smatrajući da im nisam ni toliko dužan.
Zapravo NE, pa ja prijatelja ni jednog nemam,
Za koga li onda ovo oproštajno pismo spremam.

“Dragi čitaoče”, brižno napisah nov početak,
Iako je pismo ovo mog života završetak.
“Pesma ova daće ti odgovor na pitanje svako.
premda priznajem, napisati je, nije bilo lako.”

Mnogo je tuge i bola iza papira ovog belog,
mnogo je poraza i patnji iz života mog celog.
Voleti nekoga, svim srcem, a zatim ga izgubiti,
čitaj ovo pažljivo, moraš se u reči ove udubiti.

Izgubiti osobu koju voliš pravi je pakao,
neki nesavladivi nemir u meni je skako.
Žao mi je što sam je za života povredio,
da samo mogu, ceo bih život preuredio.

Reči upućene njoj bole me više nego nju tada,
Trn u srcu mom hoće dušu da mi raskomada.
Proklet da sam, i proklet da je život bedan,
sad shvatam da njene ljubavi nisam bio vredan.

Mislio sam da će alkohol ublažiti moju tugu,
ali rana se ne leči zasecanjem nove na drugu.
Nadam se da me mrziš ti koji ovo čitaš,
I molim te da se o svom životu zapitaš.”

Navlačim omču oko vrata i prisećam se dana,
kada smo bili srećni, ahh, eto je, još jedna rana.
Jedan tup zvuk stolice začuo se u ovoj tami,
Završetak pisma, nadam se, završićete sami.

Apsolutno, šta god da smatrate pogrešnim šta god da smatrate bednim ili čak dobrim, slobodno mi recite. Moje lično zapažanje je da sam negde baš retardirano ukllopio rimu, ali se nadam da je poruka pesme bar snažnija. Kritičari, tri , dva , jedan, PET, navalite. xD

 

[Dragoljub69]

Podrazumevano Misterija stvarnosti

Nije potrebna metafizika-svako se bar jednom zapitao :"Gde sam to ja,šta sam to ja,šta je ovo oko mene,šta su ove moje misli...?"
Dakle:koji je hantrak ovo postojanje?Kakva je to yebena misterija blještavila u kojoj se pojavismo?

- - - - - - - - - -

Човјек бачен под облачну сферу -
прима л' овдје оба зачатија?
Је л' му овдје двострука колевка?
Је л' му земља творцем одређена
за наказу какву таинствену,
ал' награду бурну и времену,
ал' расадник духовног блаженства?
Ах, ово је највиша таина
и духовне најстрашније буре -
овога су у гробу кључеви.

Колико сам и колико путах,
дубокијем заузет мислима
у цвијетно лоно природино,
хранећи се питателним соком
из ње сисе голе и прелесне,
матер штедру запитива смјело
рад чеса је творац сатворио:
ради л' ђеце своје многобројне?
али ђецу за ње удовољства?
ал' обоје једно рад другога?

(Ne moram reči da je ovo od Njegoša...)

Ovo je sa jedne teme pdf filozofije...Moguće da nešto od toga fali tim stihovima...
Možda da dodaš neki stih o postojanju uopšte i zapitanosti o njemu poput Njegoša?

 

[Baby Yoda]

Hvala na kritici, samo što nikada pesme ne ispravljam, jednom kada ih napišem to je to. Sledeća koju budem napisao imaće nešto drugačije što sam naučio. Što se tiče njegove zapitanosti o životu, nekako nisam to hteo, jer on je depresivan lik, akter ove pesme. Sav je razočaran , nez nade i govori o onome što njega muči. Kada govori kako ga bole reči kojima je povredio njemu dragu osobu, on je već svestan života i onoga što je činio, pa nisam smatrao za shodnim da on ponavlja kako je svestan. Ali sam želeo da on uputi tu rečenicu nazad onome ko čita, a sve sa ciljem da shvati radi li on bilo šta slično. Da li nešto uzima zdravo za gotovo, poput reči koje upućuje tokom svađe, pa će se kasnije kajati kao ovaj što je pred činom samoubistva. U svakom slučaju hvala.

 

[Dragoljub69]

Nema na čemu...Bukvalno...