Trebalo mi je vreme da shvatim
da se moj bol jednači sa mojom dobrotom
iz neke surove,
ali pravične stvari.
Da su me prijatelji, oni pravi,
napuštali pri svakoj mojoj promeni
- a ja nisam znala
ko su oni u stvari.
Trebale su mi godine straha,
godine teške i plačne,
da prezrem sve sobe mračne
i da se u inat sebi nasmejem.
Da se ne mrštim svojoj čežnji.
Da se ne hladim kad se zgrejem.
Trebalo mi je i više od toga.
Trebale su mi reči
- samo reči iskrene i prave,
da zaključam stare ormare
prepune istrulelih stvari.
Dnevnici i memoari.
I luda glava
koja ne spava.
Trebala mi je trećina života
da zavolim svakakvog skota
koji mi se u životu podmetao.
Da budem smela.
Da budem ono što sam htela,
a neko me je takvu već
rodio.
Trebala mi je ova pesma,
da kažem sve što još niko ne zna,
što iz mene na prste krvari.
Da se oprostim i od ljudi,
i od mesta koja sam volela.
Od sena iz ranih detinjih sati
koje sam
s mukom odbolela.
Trebalo mi je i više od toga.
Oprosti, najbolja drugarice,
što to nikada nisi bila.
Oprosti, najdraži muški stvore,
što izgleda da sam volela.
Oprosti, prošlosti,
i hvala što te nema.
Oprostite,
nije do mene, nit' znam
da je do koga.
Trebale su mi godine.
I više od toga.
da se moj bol jednači sa mojom dobrotom
iz neke surove,
ali pravične stvari.
Da su me prijatelji, oni pravi,
napuštali pri svakoj mojoj promeni
- a ja nisam znala
ko su oni u stvari.
Trebale su mi godine straha,
godine teške i plačne,
da prezrem sve sobe mračne
i da se u inat sebi nasmejem.
Da se ne mrštim svojoj čežnji.
Da se ne hladim kad se zgrejem.
Trebalo mi je i više od toga.
Trebale su mi reči
- samo reči iskrene i prave,
da zaključam stare ormare
prepune istrulelih stvari.
Dnevnici i memoari.
I luda glava
koja ne spava.
Trebala mi je trećina života
da zavolim svakakvog skota
koji mi se u životu podmetao.
Da budem smela.
Da budem ono što sam htela,
a neko me je takvu već
rodio.
Trebala mi je ova pesma,
da kažem sve što još niko ne zna,
što iz mene na prste krvari.
Da se oprostim i od ljudi,
i od mesta koja sam volela.
Od sena iz ranih detinjih sati
koje sam
s mukom odbolela.
Trebalo mi je i više od toga.
Oprosti, najbolja drugarice,
što to nikada nisi bila.
Oprosti, najdraži muški stvore,
što izgleda da sam volela.
Oprosti, prošlosti,
i hvala što te nema.
Oprostite,
nije do mene, nit' znam
da je do koga.
Trebale su mi godine.
I više od toga.
jako lepa pesma
