Jutro je obecavao dan lepsi od drugih. Ljubav se vratila u moj zivot, svet ni dobar ni los... prolece na vidiku...
Sve je ukazivalo na lepotu zivljenja...
Onda su javili ...Preminuo Momo ...
Umro majstor.
Od koga cu sad da 'kibicujem " ideje...Od koga sad da slusamo najzanimljivije price o Beogradu...
Na jednom od poslednjih "praznika knjige" zadrzah se sa majstorom u razgovoru . Napisa mi posvetu na knjizi " Magija Beograda" .
To je ono 011 sabrano , uredjeno, dopisano.
Gledam posvetu veceras . Tuzan. Secam se zadrzah ga u razgovoru o onim nasim "kevama" .
Danas mnogi i ne znaju ko su i sta su "keve".
I oni kojima nije majka zovu je - Keva.
"Kevo, dodaj ono ! Kevo opeglaj ovo ! Ostavi to ce posle Keva.
Za one koji ne znaju teba reci da su keve postarije i podeblje zene niskog rasta ( danas na zalost vrsta u izumiranju)
koje prebivaju, uglavnom po kuhinjama, drzeci poput polumiskih licnosti na svojim plecima citavu kucu,porodicu, zivot,svet.
Od kako ih znamo odevene su uvek isto, u kucne haljine od jeftinog tamnog cicaili porheta bezoblicnog kroja:
ne zbog toga sto nemaju sta drugo vec sto im je potpuno svejedno kako izgledaju. U dzepovima njihovih slafroka su raznobojne pilule, za jetru,
zeludac, glavobolju i one ruzicaste za visoki pritisak...
Kevama retko ko donosi poklone. Svi znaju - Kevi nista ne treba. samo da smo joj zivi i zdravi. I kad joj donesemo sto grama kafe ( nemlevene ) mi joj je i popijemo.
Jedini kevin kalendar je crkveni . Jedini izlazak za godinu dana ,onaj na groblje - za zadusnice.
I makar ste vec prevalili pedesetu nikada nece zaspati dok se ne vratite kuci".
Keve , te svestenice i cuvarke jednog davnog iscezlog vremena, kada se zivelo mirno,postenoi udobno,
na zalost nisu nikome uspele da prenesu svoje male tajne".
I sam imam jednu takvu kevu.
Zadrzasmo se u razgovoru o "kevama" ...
Kakva god sila vladala nad prirodom molim joj se da cuva sve majke i "keve"...Blagoslovene da su
Seti se majstor kafana pod lipama, staraca koji bi umeli pijani da zaspe pokraj vage za tacno merenje...
Zbogom majstore. Od koga sad da crpim inspiraciju za "crtice"iz zivota ? Ko ce tako lepo o Beogradu ...
i onima koji ga vole.
Secam se da si rekao da je sreca kad u kuci imas viskija , a napolju pada led... Napuni casu i trci napolje...
"Jedanput davno bio sam jos decak, u tramvaju broj dva ustupio sam mesto jednoj "postarijoj " dami od tridesetak godina.
Jutros mi je u istom tramvaju ustupila sediste devojcica od osamnaest.
Izmedju ta dva dogadjaja protekao je moj zivot,
vrteci se neprestano u krug , bas kao i tramvaj "dvojka".
Sve je vise dobrih koje sam poznavao.
Sve manje onih koje poznajem .
Ide zivot...
Sve je ukazivalo na lepotu zivljenja...
Onda su javili ...Preminuo Momo ...
Umro majstor.
Od koga cu sad da 'kibicujem " ideje...Od koga sad da slusamo najzanimljivije price o Beogradu...
Na jednom od poslednjih "praznika knjige" zadrzah se sa majstorom u razgovoru . Napisa mi posvetu na knjizi " Magija Beograda" .
To je ono 011 sabrano , uredjeno, dopisano.
Gledam posvetu veceras . Tuzan. Secam se zadrzah ga u razgovoru o onim nasim "kevama" .
Danas mnogi i ne znaju ko su i sta su "keve".
I oni kojima nije majka zovu je - Keva.
"Kevo, dodaj ono ! Kevo opeglaj ovo ! Ostavi to ce posle Keva.
Za one koji ne znaju teba reci da su keve postarije i podeblje zene niskog rasta ( danas na zalost vrsta u izumiranju)
koje prebivaju, uglavnom po kuhinjama, drzeci poput polumiskih licnosti na svojim plecima citavu kucu,porodicu, zivot,svet.
Od kako ih znamo odevene su uvek isto, u kucne haljine od jeftinog tamnog cicaili porheta bezoblicnog kroja:
ne zbog toga sto nemaju sta drugo vec sto im je potpuno svejedno kako izgledaju. U dzepovima njihovih slafroka su raznobojne pilule, za jetru,
zeludac, glavobolju i one ruzicaste za visoki pritisak...
Kevama retko ko donosi poklone. Svi znaju - Kevi nista ne treba. samo da smo joj zivi i zdravi. I kad joj donesemo sto grama kafe ( nemlevene ) mi joj je i popijemo.
Jedini kevin kalendar je crkveni . Jedini izlazak za godinu dana ,onaj na groblje - za zadusnice.
I makar ste vec prevalili pedesetu nikada nece zaspati dok se ne vratite kuci".
Keve , te svestenice i cuvarke jednog davnog iscezlog vremena, kada se zivelo mirno,postenoi udobno,
na zalost nisu nikome uspele da prenesu svoje male tajne".
I sam imam jednu takvu kevu.
Zadrzasmo se u razgovoru o "kevama" ...
Kakva god sila vladala nad prirodom molim joj se da cuva sve majke i "keve"...Blagoslovene da su
Seti se majstor kafana pod lipama, staraca koji bi umeli pijani da zaspe pokraj vage za tacno merenje...
Zbogom majstore. Od koga sad da crpim inspiraciju za "crtice"iz zivota ? Ko ce tako lepo o Beogradu ...
i onima koji ga vole.
Secam se da si rekao da je sreca kad u kuci imas viskija , a napolju pada led... Napuni casu i trci napolje...
"Jedanput davno bio sam jos decak, u tramvaju broj dva ustupio sam mesto jednoj "postarijoj " dami od tridesetak godina.
Jutros mi je u istom tramvaju ustupila sediste devojcica od osamnaest.
Izmedju ta dva dogadjaja protekao je moj zivot,
vrteci se neprestano u krug , bas kao i tramvaj "dvojka".
Sve je vise dobrih koje sam poznavao.
Sve manje onih koje poznajem .
Ide zivot...
