OPIS ZEMLJE

Moja zemlja umire godinama
lagano tiho bez žurbe dostojanstveno
kao reka kada teče kroz ravnicu mirno
bez očaja i tuge staloženo bez slabosti
da njeni žitelji ne primete i uplaše se
ona naš strah krade i čuva duboko u sebi
za nju nema tajni jer je i sama tajna
uvukla se među nas i nestaje lagano


Moja zemlja nasušna je hrana naša
hranimo se njome gorko i slano
ne postoji voda da nas umije
zamazane ovom zemljom glinušom

Moja je zemlja remek delo civilizacije
sve bi u njoj da nije tragično bilo smešno
ona je sve što nismo hteli a dobili smo

Susrećem ljude slične meni za opis zemlje
sakupljamo se povremeno sasvim slučajno
razmenjujemo slike sna koje pamtimo
uspostavljamo kružni tok energije
jer svakodnevno iskopavamo večnom nadom
našu zemlju prepunu senki pepela i voska
Tražimo zagubljeni arhipelag naših duša
za naše sutra kristalno jasno i beskonačno