Брод се полако љуљушкао на мирној води. Рано је јутро. Стари морнар је изашао из кабине, праћен облаком дима који је нервозно пућкао из луле. Синоћ је бацио сидро у добро познатој луци из које са сетом одлази, а којој се нерадо али увек враћа. Слан мирис мора му се увлачио у ноздрве које су се дубоким удисањем шириле од свежег ваздуха. Покушавао је да се сети како је изгледала млађа верзија њега, која је пуним плућима живела живот мора, дајући му себе а заузврат узимајући слободу које оно нуди. Мисао му остаде заглављена у прошлости, јер га трже звук сата са клатном који је из кабине откуцавао добро познату песму јутра. Време је за нови почетак. Опет...
