Ono što izgubiš stvara prostor za ono što ti je potrebno

[Urwald]

"Everything you lose creates space for everything you need."

Život najčešće bude pun gubitaka, bilo da je to gubitak ljudi, partnera, stvari, prilika ...
I u početku to ume da bude bolno, nepravedno, zbunjujuće jer smo se na neki način "(po)vezali".

Na neke stvari i procese ne možemo da utičemo, ali možemo naučiti da ih posmatramo iz drugih uglova.

Umesto kao definitivan kraj i nešto negativno, gubitak može biti i uvod u početak nečeg novog, često i pozitivnijeg po nas jer nam svako iskustvo stvara priliku za učenje, rast i razumevanje samih sebe kao i onoga šta nam je potrebno.

Kakvo je vaše iskustvo po pitanju gubitaka?
Kako ste se osećali kada je do toga došlo?
Kada i kako ste to preboleli?
Šta ste spoznali/shvatili/naučili iz svega toga?

 

[Zelena milja]

Kakvo je vaše iskustvo po pitanju gubitaka?

Dugotrajan i mučan proces. Razumevanja, prihvatanja i tugovanja, koje je dugo bilo odlagano.

Kada i kako ste to preboleli?

Nikada neću preboleti. Živim s tim.

Šta ste spoznali/shvatili/naučili iz svega toga?

Sve je prolazno.

 

[Nemoguća Могућност]

"Everything you lose creates space for everything you need."

najs

 

[jolemisa]

Dugotrajan i mučan proces. Razumevanja, prihvatanja i tugovanja, koje je dugo bilo odlagano.

Nikada neću preboleti. Živim s tim.

Sve je prolazno.

Tuga za nekim osobama je neprolazna.

 

[Džudi S]

Kako ste se osećali kada je do toga došlo?

Nisam odgovorila na prvo pitanje jer sam na ovom ptf-u pisala o brojnim gubicima najdražih, najbližih osoba.

Osećala sam tugu. Bes. Bila sam nemoćna. Osećala sam se kao da sam ostala sama na ovom svetu, što naravno nije istina.

Kada i kako ste to preboleli?

Nisam prebolela. Samo sam prihvatila da moram da nastavim dalje, jer bi taj neko moj želeo da nastavim dalje.

Ali sam imala dug proces tuge, koji psiholozi zovu "otežano tugovanje".

Šta ste spoznali/shvatili/naučili iz svega toga?

Naučila sam da nije potrebno da neko i za mnom tuguje ( imala sam crne misli posle gubitka voljene osobe ).

Naučila sam da je život, sam po sebi, borba. Da je sve prolazno i da zato treba da naučimo da živimo, onako najbolje kako znamo.

 

[Џорџи]

Desi se da neko umre po dolasku novog zivota na svet

 

[AleksaJ]

Губитак је јако битна категорија јер при истом јасно се би требало проценити учешће личнога индивидуалнога и колективнога.

До мене су допрле вести како су се многе и многи иселили из ЛА.... и то десетине хиљаде километара ...а опет у 'истом систему' .део САД

Сада живе драстичније боље..Кажу 'бољи су људи'

Занимљива формулација за ' дајем/стварам мање него пре, а сада добијам/трошим више него пре'

.... а даа... ви дискутујете о 'драгима и милима' ..онима од којих сте добијали ...а нисте давали ....

Како да вам дочарам .....

Да ли ожиљак на лицу ће вам помоћи да направите нову експресију ... Богарту јесте ....али за то треба да нађете/налетите на Лорин Бекол

 

[Urwald]

Neko moje iskustvo vezano za posao:
Radio sam nekih 9 godina za jednu veću firmu - primanja ispod proseka, ogroman kolektiv, srednje naporan posao.
Nekih 4-5 godina pre mene su kolege počele da napuštaju firmu jer su im se javile bolje prilike, a i aktivno su tražili nove poslove.
Ja sam nekako bio navikao na to moje radno mesto jer sam ga prilično dobro savladao, a ponude za druge poslove sam odbijao jer sam tada bio relativno nesiguran kao osoba u poslovnom svetu.
Ono što je to promenilo je bila neka nezgoda na poslu, komplikacije usled nje i shvatanje da rukovodstvo firme to ne dotiče i da samo gledaju svoj interes ...
Kada sam se žalio, na finjaka su me izignorisali, kada sam ih tužio počeli su na mene da gledaju kao malo vode na dlanu.
I tu sam nekako skapirao da se u tom poslovnom svetu primarno gleda interes i da trebam da tražim bolje.
Pošto sam napustio firmu, našao sam još neke poslove, međutim relativno sam se kratko zadržavao na njima jer ne odgovara mi plata, ispale me za ono što tražim, toksičan kolektiv i sl. Kontam da sam za 2 godine promenio jedno 6 mesta dok sada nisam naleteo na poslić koji je ok plaćen, ekipica je ok, za divno čudo nema stresa i sl.

Naučeno iz ovoga mi je bilo da gledam na sebe i svoje potrebe/interese, da cenim sebe više no što sam pre, pogotovu ako se nađem u situaciji da radim za nekog.

 

[The_Night_Hawk]

Uvek covek treba da osluskuje sebe.
Zivot je promena.
Tako je gledam na gubitke na bilo kom polju.
Neke stvari prebolim a neke ne registrujem uopste
ima i onih koje samo ostavim u proslosti i prihvatim stanje.
Posao? Uvek gledati samo sebe.
Nije to egoizam niti bezobrazluk...tamo nemas prijatelja.
Svi gledaju samo svoje duppe pa sto bih ja bio jedina budala i entuzijasta.
radim za novac a ne prijateljstvo...