„Voliš me. A zašto?“, pitala je
“Imaš ono nešto“, odgovorio sam.
I tako smo se vjenčali. Prve bračne noći imao sam toliku tremu da sam morao ustati i popiti čašu toplog mleka. No ispostavilo se da nema plina pa sam mleko morao zagrejavati na električnoj ringli, što je potrajalo. Za to vreme iz spavaće sobe čuli su se zvukovi tipični za jednu mladenku.
(Socijalne stvarnosti radi, moram napomenuti kako nije bila reč o našem stanu: stric mi ga je ustupio na nedelju dana „da se stvari obave kako treba“. Venčanica je bila iznajmljena. I frak. Postojao je dogovor za kasnije da idemo živeti kod njezinih.)
I upravo kad su se na površini pasterizovane izlučevine za sisanje počeli ukazivati sitni mehurići, iz spavaće sobe začuo se (uz uobičajene zvukove kakve proizvodi tipična mladenka) povisok vrisak. Maknuo sam lončić mleka s već prilično zagrejane električne ringle i pohitao u spavaću sobu.
„Šta je bilo?“, pitao sam
„Izgubila sam nešto. Nestalo je samo tako.“
„Ali šta?“
“Ono nešto.“
Pretrnuo sam i protrnuo u isto vreme. Srce mi je preskočilo, a u glavi mi se stalo mutiti. Ipak, uspeo sam sačuvati prisebnost.
„Kako si ga mogla izgubiti!?
„Kad ne znam. Uopšte nisam bila svesna.“
Moja mladenka... ležala je u bračnom krevetu, gola ispod gotovo prozirnog prekrivača. Bila je prekrasna. Ali nije imala ono nešto.
„Gde si ga zadnji put videla?“
“Pa kad si mi pokušao vrškom jezika...“
“Ne!! Ne želim to slušati!“
„Pa kad je tako bilo! Ili ne, sad se sećam: imala sam ono nešto još i onda kad sam ti preko kondoma...“
“Ne, ne i ne! Neću to slušati i gotovo!“
„Ali, ljubavi, sad smo u braku. Možemo sve reći jedno drugome. Ne voliš me više?“
„Volim, ali...“
“Ne voliš me više jer nemam ono nešto?“
“Ma nije to, samo...“
“Budalo, sad si me rasplakao, a ja sam se samo šalila! Imam ga još uvek – evo pogledaj!“
I ispod pokrivača doista izvuče ono nešto.
Legao sam pored nje i počeo je grliti. Smirivala se u mom naručju. Preko njezinog oblog ramena pogledavao sam strelimice ono nešto; otkotrljalo se do ivice kreveta. Obuzeo me poriv da ga bacim kroz prozor, da više ne bude ni onoga ni nečega, da bude samo naše ljubavi i ničega drugog.
Srećom, suzdržao sam se. Dogrlio sam moju mladenku i učinio joj snošaj. Kasnije smo dobili decu, dobro plaćene poslove i lepu kuću u elitnom delu grada. Još smo, uz sve to, supruga i ja razvili naše intelektualne moći do neslućenih razmera. Tako da sam se preporodio i svima preporučujem da slede moj primer.
.
