Omaž Slobu - Slobov slučaj

haeul · 31.03.2018. u 17:30

У 'апс с тобом!

Mrkalj · 31.03.2018. u 19:34

haeul:
У 'апс с тобом!

Majka, da nijesam možda baaat[SUP]o[/SUP]vu cuclu uza? :gace:

- - - - - - - - - -

Jesi, sine, ljubi baaata da ne plače! :hahaha:

Пилипенда · 01.04.2018. u 03:51

Прво, браво за тему. :klap:

Друго, да наведем пар занимљивости:
– у Далмацији постоји као мушко име и Саво (дугоузлазно) и Сава (краткосилазно), али и Саве (дугоузлазно), дугоузлазно Сава је женско име
– Љуба (дугоузлазно) је у Далмацији женско име, у Србији мушко, међутим чуо сам у Жупи александровачкој да једну баба Љубицу зову Љуба (краткосилазно).
(Истини за вољу, постоји и у Далмацији краткосилазна Љуба, али је такав изговор веома риједак.)

Треће, можда би ова тема могла обухватити и двојност наглашавања презимена нпр. србијанско МарТИновић / црногорско МАртиновић.

Поменуо бих као још једну занимљивост земунску Улицу цара ДУшана (краткоузлазно) за разлику од дорћолске која је ДуШАнова (дугоузлазно). Пробао сам (јер ме је баш занимало) на Дорћолу питати људе гдје је ДУшанова улица и углавном су збуњено слијегали раменима, а тек понеко би ми упутио питање: „ДуШАнова?” додавши: „Па то је ова.”

Све док не чујем добрано образложен приједлог за поједностављивање ове „разбарушености” нагласака који би ми се допао, држаћу се правила да се име изговара онако како се изговара у крају одакле је именовани, а ако се то не зна, онда по говорниковом.

Mrkalj · 01.04.2018. u 08:01

Пилипенда:
Све док не чујем добрано образложен приједлог за поједностављивање ове „разбарушености” нагласака који би ми се допао, држаћу се правила да се име изговара онако како се изговара у крају одакле је именовани, а ако се то не зна, онда по говорниковом.

Generalno o pravonaglasku višesložnih reči. Pošto niko nije pre mene, ja sam stvar sagledao ovako. Imaju dva pravca u funkcionalnom razvoju srpske akcentuacije i ortoepije. Jedan je ekonomični, koji štedi vreme i gleda da informaciju prenese jezgrovito, a drugi je akustički koji gleda da auditivno efikasno prenese govornu informaciju. Dakle, jedan štedi vreme potrebno za izgovor reči, a drugi akustiku i poželjan je za komunikaciju na daljinu ("s brda na brdo").

Prema karakteristikama, prvi gleda da reč rastavlja na logičko-morfološke celine i tako ih akcentuje (teleVIzor, radiJAtor, vatroGAsaca), dok se drugi bazira isključivo na fonološkim komponentama reči i njihovom transferu (teLEvizor, raDIjator, vaTROgasaca). Prvi gleda da otkloni zanaglasačne dužine, dok se drugii trudii da ih jasnoo izgovaaraa

Nekada se drugi način čini malo smešnim (1) jer asocira na govoriočevo nepoznavanje značenja same reči (što nije slučaj), (2) jer zahteva veći artikulacijski angažman govorioca i (3) jer asocira na govore provincije, pasivnih krajeva, periferije, brda i sl.

Oba modaliteta imaju jasan motiv i opravdanje po pitanju funkcionalnosti.

Mrkalj · 01.04.2018. u 08:16

Пилипенда:
Прво, браво за тему.

Друго, да наведем пар занимљивости:
– у Далмацији постоји као мушко име и Саво (дугоузлазно) и Сава (краткосилазно), али и Саве (дугоузлазно), дугоузлазно Сава је женско име
– Љуба (дугоузлазно) је у Далмацији женско име, у Србији мушко, међутим чуо сам у Жупи александровачкој да једну баба Љубицу зову Љуба (краткосилазно).
(Истини за вољу, постоји и у Далмацији краткосилазна Љуба, али је такав изговор веома риједак.)

Треће, можда би ова тема могла обухватити и двојност наглашавања презимена нпр. србијанско МарТИновић / црногорско МАртиновић.

Поменуо бих као још једну занимљивост земунску Улицу цара ДУшана (краткоузлазно) за разлику од дорћолске која је ДуШАнова (дугоузлазно). Пробао сам (јер ме је баш занимало) на Дорћолу питати људе гдје је ДУшанова улица и углавном су збуњено слијегали раменима, а тек понеко би ми упутио питање: „ДуШАнова?” додавши: „Па то је ова.”

Znam da u prizrensko-timočkom dijalektu nema dugih akcenata pa je verovatno slična situacija u kosovsko-resavskom dijalektu kome pripada Župa. Srebrena će to bolje znati. Ono kako zovu baba Ljubicu, Ljuba, tj. ono što nazivaš kratkosilaznim akcentom Župe Aleksandrovačke ustvari treba zvati silaznim akcentom. A u izvornom obliku prizrensko-timočkih govora, neiskvarenih standardnim jezikom, akcenat Ljuba jeste kratak i jeste silazni, ali to nije kratkosilazni akcenat i-h govora, ni po genezi ni po vrednosti koja, iako je slična ipak nije ista (i-h je mnogo oštriji, do te mere da drugi slog gubi ili gotovo ostaje bez ozvučenja vokala). Takvi se (muški) kratkosilazni (i-h) nadimci sretaju po Krajini (kod pravoslavnih Mića, Kljaja, Paja, Steva... i kod rimokatoličkih imena Jura, Miha, Šima i sl.)

S tim u vezi interesantno je da kada govorioci p-t dijalekta govore standarni srpski koriste neki srednji akcenat pa su im kratki akcenti duži, a duži kraći (npr. kako govori Viki Miljković i Maja Nikolić, obe iz Niša).

Nastaviće se...

(samo da dometnem koju na tezu o vokativnom poreklu oblika skraćenih nadimaka sufiksacije -o)

Mrkalj · 01.04.2018. u 08:28

Mrkalj:
Radi se o skraćenim imenima, dakle uvek se radi o nadimcima koji imaju i pun oblik imena.

Što se izoglose Aco-Ace-Acin tiče, osim Bosne prostire se i na prostoru Dalmacije, Like, Korduna, Banije, Slavonije, Srema. Koji deo istočne hercegovine obuhvata, ostaje nam da utvrdimo.

Što se tiče moje teze da

Nominativni oblici skraćenih muških imena -o sufiksacije (Jovo, Pero, Simo i sl.) potiču od vokativa, dok je osnovni nominativni oblik, tj. stariji oblik ovih imena svršetka na -a pa se tako i dekliniraju.[SUP] (c) [/SUP]Mrkalj 2018
- teza ima analošku potkrepu u narodnoj epici kada se kao nominativ koristi vokativ. ("Starac Radovane", "uvrh sovre silan car Stjepane, a do njega stari Jug-Bogdane", "vino pije kraljeviću Marko"i sl.)
- ukoliko se kao nominativ koristi vokativ, jasno je da je pravilno genitiv izvoditi od nominativne osnove, koja je u ovom slučaju skrivena, a prema deklinaciji koja je definisana stvarnim nomniativom, a ne od vokativne.

Prema tome ostajem na poziciji (koju sada krako definišem): deklinacija skraćenih muška imena -o-sufiksacije prema deklinaciji tipa N. Mijo, G. Mija, D. Miju i izgradnja prisvojnog prideva tipa Mijov nije u duhu srpskog jezika, a srećemo je u govorima sliva Morače, Tare i Ibra, dakle na jugoistočnoj periferiji.

Pogledajmo primere sa imenima Jakša i Nikša. Zašto ona nemaju analogne oblike na -o *Jakšo i *Nikšo? Odgovor: zato što njihov vokativ glasi Jakša!, Nikša!, a ne *Jakšo!, *Nikšo!"

Poenta: ona skraćena imena čiji vokativ dobija nastavak -o imaju analogan kvazinominativ ili nomo-vokativ na -o;
up.

N. Vlaja, Steva, Gaša, Aca
V. Vlajo! Stevo!, Gašo!, Aco!
N-V. Vlajo, Stevo, Gašo, Aco

Dakle radi se o, uslovno rečeno, posebnom padežu - nomo-vokativu.

Rayela · 01.04.2018. u 09:29

Пилипенда:
Прво, браво за тему.

Друго, да наведем пар занимљивости:
– у Далмацији постоји као мушко име и Саво (дугоузлазно) и Сава (краткосилазно), али и Саве (дугоузлазно), дугоузлазно Сава је женско име
– Љуба (дугоузлазно) је у Далмацији женско име, у Србији мушко, међутим чуо сам у Жупи александровачкој да једну баба Љубицу зову Љуба (краткосилазно).
(Истини за вољу, постоји и у Далмацији краткосилазна Љуба, али је такав изговор веома риједак.)

Треће, можда би ова тема могла обухватити и двојност наглашавања презимена нпр. србијанско МарТИновић / црногорско МАртиновић.

Поменуо бих као још једну занимљивост земунску Улицу цара ДУшана (краткоузлазно) за разлику од дорћолске која је ДуШАнова (дугоузлазно). Пробао сам (јер ме је баш занимало) на Дорћолу питати људе гдје је ДУшанова улица и углавном су збуњено слијегали раменима, а тек понеко би ми упутио питање: „ДуШАнова?” додавши: „Па то је ова.”

Све док не чујем добрано образложен приједлог за поједностављивање ове „разбарушености” нагласака који би ми се допао, држаћу се правила да се име изговара онако како се изговара у крају одакле је именовани, а ако се то не зна, онда по говорниковом.

Zensko ime Ljuba postoji svuda u Srbiji, ali to je uvek Ljubica pa bi ovo bila skracenica.
Odlicno si se setio ove Dusanove ulice i ulice Cara Dusana.

Ja ne mogu da se drzim ovih pravila jer imam problema sa deklinacijom pa prodje zivot dok promenim ime Savo, a ja sam
navikla da brzo govorim. Nekada i brzopleto

Сребрена · 01.04.2018. u 12:27

Мушка имена на о мењају се као именица мушког рода на консонант (Мишо, Миша, Мишу, Божо, Божа, Божу, а присвојни придеви гласе Мишов, Божов итд.);

На приморју Црне Горе ја се наслушах облика "Савов, Слобов, Ристов, Пеков" , као јединог облика ...и у презименима код Македонаца и Бугара увек постоји такав присвојни облик, који одређује порекло одн.при"својност", а и код Руса је чест присвојни уметак у презименима.
Но, исто радимо сви и у неким случајевима кад се не ради о личним именима, него о дрвећу, напр. врба- врбов клин, липа- липов колац, бреза- брезов колач,..па пошто су у овим примерима колац- колач- клин мушког рода, помишљам да се можда ради о неком преносу...ако је објекат коме треба одредити "својност" мушког рода.

Мркаљ:

Prema karakteristikama, prvi gleda da reč rastavlja na logičko-morfološke celine i tako ih akcentuje (teleVIzor, radiJAtor, vatroGAsaca), dok se drugi bazira isključivo na fonološkim komponentama reči i njihovom transferu (teLEvizor, raDIjator, vaTROgasaca). Prvi gleda da otkloni zanaglasačne dužine, dok se drugii trudii da ih jasnoo izgovaaraa
Nekada se drugi način čini malo smešnim (1) jer asocira na govoriočevo nepoznavanje značenja same reči (što nije slučaj), (2) jer zahteva veći artikulacijski angažman govorioca i (3) jer asocira na govore provincije, pasivnih krajeva, periferije, brda i sl.
Oba modaliteta imaju jasan motiv i opravdanje po pitanju funkcionalnosti.

3) зависи од локације посматрача, док је ваТРОгасац са гледишта становника престонице (јер мислим да Нови Сад нема такве појаве) не-брдски, дакле, урбани изговор, исто ће становник провинције и брдских и равничарских предела одредити тај изговор као дерпе-ски.

Мени се чини, а то сам читала раније, није моја лична опсервација, да је померање нагласака у дужим речима утицај једноличног угарског језика и тенденција покондирених слојева који су са разних брда диљем наше домовине сишли надомак КнезМихајлове.
..па је југоСлавија преко изговора поратних водитеља ТВ Београда постала и усталила се као јуГославија, усаГЛАсити постало је уСАГласити..
Некако мислим да је тај "модни нагласак" увек везан са новим кованицама, као у тим примерима радијатор, вентилатор и сл..а можда би објективније било размишљати о томе на примеру старијих вишесложних речи, напр да ли је усредСРЕђеност или је уСРЕДсређеност, шклоПОција или ШКЛОпоција

Са мањим бројем слогова разлике су мање уочљиве- и у забитима Цар Душан ретко ће бити дуШан, дуШАНова улица у провинцији- никад другачије него сам тако , али никад неће бити у провинцији јеВРЕмова улица, него ЈЕВремова.

Уверљивост говорника, у смислу постизања емпатије са слушачем, јача је у случају не-угарског наглашавања, иако се "čini malo smešnim ".
Прекопута моје куће живео је студент психологије, чији је изговор заиста био смехотресан. Но, он је то мени, кад сам хтела да га исправим поводм изговарања "страховито", убедљиво објаснио: страХОвито уопште не имплицира неки страх , али кад кажеш страхоВИТО уметнеш и слику страха како витла и руши све пред собом.

Rayela · 01.04.2018. u 13:16

Htedoh i ja nesto da dodam oko Dusanove ulice, ali cenim da Pilipenda ne prati srpske TV medije jer bi se danas omladina na Dorcolu i zacudila
da on pita za Dusaanovu ulicu.

Rayela · 01.04.2018. u 14:10

@Srebrena
Zanima me musko ime Teja ( nje bas srpsko, al nema veze). Ja sam sigurna da sam kao malo dete u Zajecaru sretala coveka koji je imao
100 godina i zvao se Teja, ali je meni nemoguce da se setim da li sam ja to samo umislila, sanjala ili konstruisala neku svoju pricu, a tako me
svi ubedjuju.
I nije Tasa shuster nego Teja shnajder

haeul · 01.04.2018. u 16:16

Зашто онај човек што изовара 'Немањићи - Рађање краљевине', упорно изовара то 'Немањићи' са дугоузлазним уместо краткосилазним акцентом? Уместо Нѐмањићи [nɛ̌maɲitɕ] он упорно понавља Не́мањићи [něːmaɲitɕ]?

Да ли то неко мисли да 'Немања' потиче од 'немати'?

Mrkalj · 01.04.2018. u 16:39

Сребрена:
...и у презименима код Македонаца и Бугара увек постоји такав присвојни облик, који одређује порекло одн.при"својност", а и код Руса је чест присвојни уметак у презименима.

To ti je - perfireni dijalekti, velik broj stranaca, stvorene su nove analogije ne baš u duhu jezika izvornika. Jedno su Petrović, Nikolić, Dragojević, Spasojević, a drugo su Božović, Pijović, Stijović za koje odmah znamo da su iz - Crne Gore tj. Zete. Doduše, moguće su ovakve analogije iz drugih

Сребрена:
На приморју Црне Горе ја се наслушах облика "Савов, Слобов, Ристов, Пеков" , као јединог облика

Da, to je zetsko-junžosandžački dijalekat kojem je ta odlika imanentna.

Сребрена:
Но, исто радимо сви и у неким случајевима кад се не ради о личним именима, него о дрвећу, напр. врба- врбов клин, липа- липов колац, бреза- брезов колач,..па пошто су у овим примерима колац- колач- клин мушког рода, помишљам да се можда ради о неком преносу...ако је објекат коме треба одредити "својност" мушког рода.

Ovde si možda na dobrom putu. Ali sva je prileka da je u pitanju analoško uprošćavanje - prema hrastov, jasenov, grabov i sl

Mrkalj:
Krušedol < Krušev Dol

Kliknite za proširenje...

Kao što je vrb muž od vrbe, šljiv muž od šljive, smrek muž od smreke, jel muž od jel(k)e itd. Pa tako imamo lipov med, šljivovu rakiju, vrbov klin, jelovu ili čamovu građu itd.

Mrkalj:
Kako se zovu stanovnici Lipovice, a kako Lipovca; kako se zovu stanovnici Andrijevice a kako Andrijevaca; kako se zovu stanovnici Brankovine, a kako Brankova? Drugo kako glasi imenski pridev od ovih toponima - na koja mesta mislim: andrijevački, lipovački?

Сребрена · 01.04.2018. u 17:30

Rayela:
@Srebrena
Zanima me musko ime Teja ( nje bas srpsko, al nema veze). Ja sam sigurna da sam kao malo dete u Zajecaru sretala coveka koji je imao
100 godina i zvao se Teja, ali je meni nemoguce da se setim da li sam ja to samo umislila, sanjala ili konstruisala neku svoju pricu, a tako me
svi ubedjuju.
I nije Tasa shuster nego Teja shnajder

Никад ја уживо нисам чула такво име, као главно име. Али, пошто има таквих презимена Тејић, вероватно је било раширено у неком периоду.
https://www.google.rs/search?rlz=1C......0...1c.1.64.psy-ab..0.0.0....0.XFYHOpF0Pd4

Има Пеја, и презимена Пејић, Пејачевић,Пејаковић...

Као надимак, везано је за Теофила, можда и Теодора
https://www.google.rs/search?q=теоф...rome..69i57.4040j0j7&sourceid=chrome&ie=UTF-8

А пре хришћанства, Теја је име остроготског (Тотилиног) војсковође, за кога је М.Милојевић писао да је син српског владара,
https://www.google.rs/search?q=теоф...rome..69i57.4040j0j7&sourceid=chrome&ie=UTF-8
... а за самог Теју да је Теја Реја (Хтеомир)

https://issuu.com/draganmladen/docs/milos_milojevic_-_odlomci_istorije_

Једину асоцијацију са српским језиком и ја видим у глаголу хтети одн 'тети..јер у неким наречјима "није хтео да ми да " буде "не ми теја даде"..пример из Јабланица , стр 344 https://books.google.rs/books?id=X-...wQ6AEIYDAF#v=onepage&q=теја мушко име&f=false
или.."неје теја браћу да буди" (није хтео да буди браћу)
https://books.google.rs/books?id=_U...ved=0ahUKEwjHq8qGs5naAhUHbVAKHcFqBi0Q6AEIJjAA

..екстра чудан глагол, у императиву би требало рећи : Хтеднимо! Хтедни!
По том наречју и сродним..он је Теја ..уствари би било "он је хтео..." па ваљда отуд и конструкција имена Хтеомир уместо конструкције Хоћимир

Пилипенда · 01.04.2018. u 17:33

Сребрена:
Једину асоцијацију са српским језиком видим у глаголу хтети одн 'тети..јер у неким наречјима "није хтео да ми да " буде "не ми теја даде"..пример из Јабланица , стр 344 https://books.google.rs/books?id=X-...wQ6AEIYDAF#v=onepage&q=теја мушко име&f=false
..екстра чудан глагол, у императиву би требало рећи : Хтеднимо! Хтедни!

– Је л’ хоћеш?
– Хоћу.
– Па хоћни.

Сребрена · 01.04.2018. u 17:49

Mrkalj:
Pogledajmo primere sa imenima Jakša i Nikša. Zašto ona nemaju analogne oblike na -o *Jakšo i *Nikšo? Odgovor: zato što njihov vokativ glasi Jakša!, Nikša!, a ne *Jakšo!, *Nikšo!"

Poenta: ona skraćena imena čiji vokativ dobija nastavak -o imaju analogan kvazinominativ ili nomo-vokativ na -o;
up.

N. Vlaja, Steva, Gaša, Aca
V. Vlajo! Stevo!, Gašo!, Aco!
N-V. Vlajo, Stevo, Gašo, Aco

Dakle radi se o, uslovno rečeno, posebnom padežu - nomo-vokativu.

Овде си ти на добром путу, ценим, треба још примера проверити.

У манастиру Савина буквар је Савински
https://milos.io/најстарији-сачуван-српски-буквар-бук/
успут, овом пдф-у недостаје и једна богато илустрована тема о букварима у прошлости

Савина књига, рукопис из 11. века, никад није Савова књига
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Савина_књига

- - - - - - - - - -

Пилипенда:
– Је л’ хоћеш?
– Хоћу.
– Па хоћни.

па да..

Много незгодан глагол, а врло битан !
Могуће је да наше Ајде !, Хајдемо! неки лакши и простији облик тог "Хоћни" или "Хтеднимо", а не турцизам..јербо су онда Хајдуци они "хоћевни", што имају жељу и потребу за устанком.

Mrkalj · 01.04.2018. u 20:49

Сребрена:
Овде си ти на добром путу, ценим, треба још примера проверити.

Pametan piše...

Mrkalj:
Koliko ja vidim, ode i Drakula u Srbe:

Kralj Milutin, 1314-1316: "син му Радкула с децом"

... definitivno.

Dakle, sufiks -ul i -ula potpuno su slovenski sufiksi, preteča sufiksa -o Radul > Raduo > Rado i sl., a može biti da je taj sufiks glagolsko-participne analogije po postanju.

Sad tek

- - - - - - - - - -

Пилипенда:
– Па хоћни.

Rekao bih - "Hoti."

Omaž Slobu - Slobov slučaj

haeul

Poznat

Mrkalj

Buduća legenda

Пилипенда

Veoma poznat

Mrkalj

Buduća legenda

Mrkalj

Buduća legenda

Mrkalj

Buduća legenda

Rayela

Legenda

Сребрена

Poznat

Rayela

Legenda

Rayela

Legenda

haeul

Poznat

Mrkalj

Buduća legenda

Сребрена

Poznat

Пилипенда

Veoma poznat

Сребрена

Poznat

Mrkalj

Buduća legenda