Omarska - ubijanje uglednih Prijedorčana

BH. Srbin

Domaćin
Poruka
4.074
Nusret Sivac svjedočio protiv zločinca Ratka Mladića

Logoraši u Omarskoj pred čelnicima SDS-a morali pjevati srpske pjesme


U nastavku suđenja Ratku Mladiću, svjedok Nusret Sivac govorio je o zatočeništvu u logoru Omarska i etničkom čišćenju nesrpskog stanovništva u Prijedoru 1992. godine.

Sivac je izjavio da su lokalni Srbi nasilno preuzeli vlast u Prijedoru u aprilu 1992, a da je “etničko čišćenje” nesrba započelo u maju iste godine.

Kako je posvjedočio, Sivac je, poslije prvog privođenja u logore Keraterm i Omarska, 10. juna 1992. bio oslobođen. Deset dana kasnije bio je uhapšen i prebačen u Omarsku, gdje su stotine prijedorskih Bošnjaka držane pod “brutalno nehumanim uslovima”.

“Prebijani su, ubijani – naročito ugledniji Prijedorčani – mučeni, i nije im davano dovoljno hrane, a žene su zlostavljane”, izjavio je svjedok, javio je BIRN.

Mladić, bivši komandant VRS, optužen je za progon bošnjačkih i hrvatskih civila iz 20 općina širom BiH. Prema optužnici, u sedam općina, uključujući i Prijedor, taj progon je dosegao razmjere genocida. On je optužen i za genocid u Srebrenici, teror nad civilima u Sarajevu i uzimanje za taoce pripadnika UNPROFOR-a, u periodu od 1992. do 1995. godine.

Sivac je precizirao da su “unutrašnje obezbjeđenje” u logoru činili pripadnici aktivne i rezervne policije i mobilisani pripadnici VRS-a, dok su logor spolja čuvale lokalne jedinice VRS-a.

Krajem jula 1992. godine, kako je rekao Sivac, u Omarsku su u 12 autobusa dovezeni Bošnjaci iz više sela sa područja Novog Brda, gdje je VRS prethodnog dana proveo akciju “čišćenja”.

Mnogo dovedenih nesrba je istog dana ubijeno u Omarskoj, a pritvorenici su bili primorani da uklone tragove, ispričao je svjedok.

Sivac je izjavio i da su 17. jula 1992. logor Omarska obišli regionalni zvaničnici Srpske demokratske stranke (SDS) iz Banje Luke, zajedno s kolegama iz Prijedora, predvođeni Radoslavom Brđaninom, predsjednikom takozvane Autonomne oblasti Bosanska krajina.

U delegaciji su bili, između ostalih, šef prijedorske policije Simo Drljača, ratni gradonačelnik Prijedora Milomir Stakić i šef policije u banjalučkom regionu Stojan Župljanin.

Brđanina je Tribunal u Haagu osudio na 33 godine zatvora zbog zločina nad Bošnjacima i Hrvatima na području Bosanske krajine. Prema svjedoku, pritvorenici su bili prinuđeni da se postroje ispred političara i “pjevaju srpske pjesme”.

Svjedok Sivac, koji je prije rata bio televizijski kamerman, u petak, 9. novembra, odgovaratće na unakrsna pitanja odbrane.

http://www.avaz.ba/vijesti/iz-minut...-celnicima-sds-a-morali-pjevati-srpske-pjesme
 
Prenosim izjavu i mislim da za sve nas s cijelog ovog područja bilo dobro da se čuje i ona druga strana. Evo, svjedok je bio logoraš Omarske i svjedočio je o stradanju Muslimana i Hrvata u logoru Omarska.
Наравно сад кад је избегао мобилизацију, лако му је да се прави паметан.:rotf:
 
evo samo radi istine za ove ljude iz srbije da se zna sta se desilo u Prijedoru 1992

Дана 22.маја 1992. у 19 часова муслиманске паравојне формације са подручја Хамбарина извршиле су оружани напад на припаднике ВРС.Напад на челу са Азизом Алишковић је изведен тако што су аутомобил у којем су се возили припадници ВРС заустављен на контролном пункту нелегалних снага на излазу из приједорског поља по којем је отворена ватра и при том смртно страдала два припадника ВРС а цетворица су рањена.
У том нападу погинули су Радован Милојица и Раде Лукић док су Раде Милојица, Синиша Мијатовић теже а Недељко Антуновић и Миленко Лулић лакше рањени.
Иако је кризни штаб у Приједору тражио од мјесне заједнице Хамбарине да се изруче кривци за напад, нико се није одазвао позиву.
Истог дана Кризни штаб Приједор нешто прије 15 часова је путем Радио Приједора саопштио јавности одлуку о предаји нелегално стеченог оружја до 27 маја у касарни Жарко Згоњанин у Приједору.Тако је кренула акција враћања нелегално стеченог оружја у коме је прикупљено око 500 цјеви углавном оружја ТО. Међутим оружје су одбили предати мјештани Мјесне заједнице Козарац и још неколико околних муслиманских села.
Напад на војну колону
Следећег дана 24.маја.1992 у 14 часова су муслимански екстремисти и зелене беретке из Козарца и Камичана напале војну колону на магистралном путу Приједор - Бања Лука а војска је нападнута у месту Камичани и послије узвраћеног напада се показало да зелене беретке имају велику количину наоружања и да су се дуго и темељно припремали за рат.
Напад на касарну
У ноћи измећу недеље и понедељка, око 2 сата извршен је напад на касарну Жарко Згоњанин и на припаднике ВРС. У исто вријеме кад је из Пухарске нападнута касарна је трајао и напад муслиманских формација у Козарцу и Кевљанима што говори о организованом нападу и синхронизованом дјеловању зелених беретки.Сви напади су успјешно одбијени. Починиоци напада на касарну су похапшени а то су Сенад Грозданић, Ђевад Грозданић, Саид Грозданић и Хамдија Балић са својом групом.
Посље успјешне акције одбијања напада муслиманских формација следеће јутро је велики број муслиманских села почео да прикупља оружје и да га предаје у касарну Жарко Згоњанин а у уторак је приликом чишћења оружја из Козарца ухваћено преко 100 припадника Зелених беретки који су потом разоружани. Кризни штаб је дошао до сазнања да су вође паравојних муслиманских снага Бећир Медуњанин, Мирза Мујађић и још неколико комаданата Зелених беретки из Козарца наредили паљене збјега муслиманског народа у Козарцу, у предјелу Котловаче на Козари, како би оптужиле ВРС за напад на цивилно становниство, ВРС је успјешно угасила позар на Котловаци.
Главни напад и покушај заузимања града Приједора
Дан је започео нападом на санитетска кола код подвожњака гдје је возач санитета израњаван из разног пјешадијског оружја, посље узвраћеног ударца муслимански екстремисти су се разбјежали и дан је протекао мирно, до у зору 30.маја.1992, када одпочиње напад на град.
Велика група Зелених беретки пребацује се преко ријеке Сане у град и дјели се на два дијела.Први дјео је остао да контролише комуникацију а друга група је кренула у заузимање радио станице Козарски вијесник како би дезинформацијама довели народ и војску у панику, падом радио станице би пале и две највеће зграде у Приједору које би послужиле као одличан снајперски положај.Напад је заустављен у Партизанској улици- данас носи име 43 Приједорске бригаде ! гдје је 43 моторизована бригада ВРС из Приједора потпуно уништила муслиманске екстремисте и спречила покушај освајања радио станице, остали муслимански екстремисти који су преживјели сукоб су се дали у бјег по Приједорским улицама.У борби је смртно рањен легендарни мајор Зоран Карлица.
Трећа група екстемиста кренула је у освајање зграда општине и станице јавне безбједности, падом ових зграда практично би пао град Приједор. Муслимански екстремисти су ископали ров на свега 100 метара од општине и главне полицијске станице одакле су снажно тукли митраљезом и пјешадијским оружјем, око 8 часова , посље ликвидације митраљеског гнијезда зелених беретки, ВРС је кренула у напад у коме су муслимански екстремисти разбијени.
Четврта група нападача кренула је из Старог града према Пухарској гдје су требали да се споје са екстремистима из Пухарске и Черјека али су заустављени још прије него што су успјели пријећи у Пухарску.
Борци Републике Српске су полако али сигурно, сламали отпоре разбијених муслиманских екстремиста по улицама.
У свим борбама у Приједору и околини за вријеме ових напада пало је 36 Српских бораца а рањено њих 134 борца.
 

Back
Top