Olivera Mašanović

Sokolica_M

Sokolica_M

Domaćin
Poruka
4.428
Jedna od nas :), nekada je često posećivala ovaj podforum, volela bih da me i sad čuje i vidi... :)

Nedavno mi je jedna njena knjiga došla - pravo u ruke!

U pitanju je zbirka priča Snovi od svile, koja je na mene ostavila veoma lep utisak, a neke priče su me fascinirale toplinom bola, energijom i mislima koje, izvučene iz priča, takođe imaju svoj poseban, vlastiti, svoj naočit život - ritam, impuls . prenose poruku Kosmosa, podsećaju nas na tajne sostupne svima, ali zaboravljene... tajne Ljubavi sa velikim ''Lj''...

Olivera ima i objavljenu zbirku poezije pod nazivom ''Sa druge strane ljubavi'', a takođe i CD, sa kojih ću prekopirati neke pesme ovde...

A vredelo bi i da stavim i poneki odlomak, ili celu priču ovde...

Olivera se, pored književnošću, bavi i kritikom, izdavaštvom, organizovanjem književnih večeri, a čini mi se, i glumom ili radom u pozorištu u širem smislu ''pozorištovanja''... :)

Nastaviće se...
 
Ustanite noćas preci,
siđite toliko dozivani Bogovi,
pokažite se i vi demoni…
Vrišti ženo! Vriskom otvori nebo,
patnjom dozovi kosmos,
suzama pomuti Mlečni put,
jer ne događa se često
da u jednom danu umire ljubav, strast, život
i sama smrt.
Vriskom si ženo ubila smrt-nisi joj naudila.
Uzalud su bila pravila-ova igra je izgubljena.
Umrlo je telo tvog tela!
Uzalud si živa.
Nisi pobedila.
Iza tebe ničega nema da te otrgne iz zaborava.
Pati, ženo… Patnjom otvori nebo!
Utrobu svoju baci psima.
Od sada vreme se meri koracima:malim,sitnim,sve slabijim…
Zaledi vrisak, ženo, (ako si više uopšte žena!?)
Bogovi neće sići…

****************



On zna da tonem. Da uzalud govorim
bahate pesme, da ne mogu krikom nimalo.
Borim se, a ne umem-sećanje da bude što kraće.
 
LJUBAVNA PESMA

Ljubav je gramatički pojam i mislim da ne treba previše ozbiljno
ulaziti u raspravu o njoj, osim ako nije neophodno!

Šta je to neophodnost? Sinonim za pohotu ili možda strast!?
Univerzumu je zastao dah
kada je Hiona napuštala ribarske mreže,
da bi klonula pred Tifonom.
Neobičan susret;
Nimfe morskih trava su jecale odu toj ludosti.
Ne kažu uzalud da je ljubav slepa.
Ona-kraljica labudova;
On-obmanuti vuk; donosilac ružnih snova i požude;
On-večna karikatura lepote
što suviše ozbiljno shvata smešno njakanje svoje duše
dostojne najvišeg prezrenja.
Da li u ovom psihičkom fenomenu treba videti
dokaz neke inteligencije,
veće od prosečnog nagona sisara?
Ne želim ništa da tvrdim, kao ni Lotreamon što nije,
i neću da nagađam, ali mislim da
životinja nikada neće da shvati svoj zločin!
Najzad je došao dan kada je postao svinja.

Svinja je gramatički pojam i mislim da ne treba previše
ozbiljno ulaziti u raspravu o njoj…
 
NA SVETOGA NIKOLU
Prste sam joj grejao usnama,
biser od kiše nebeske ukrao
i
u očima joj doneo.
Poljupcima, po koži,
istoriju joj pisao,
i
voleo je,
i
želeo je,
i
smejao se,
i
pričao!
Molio sam je i
kleo,
terao i vraćao.
Istinom se od laži branio,
i voleo,
prokleto je,
tog dana voleo.
Na Svetoga Nikolu,
anđelom je zvao,
i krao sam je,
krao...
krao.
Zahvalio se Nebu i Bogu,
što mi je takvu,
na oltar,
već prazne duše,
žrtvovao.


"Do kraja vremena, ljubiću te,
na svakoga Svetoga Nikolu",
kleo se,
i
zamišljao je golu
i
moju, samo moju.
Oprosti Bože za huljenje
i bludi.

Dogovor imamo.
Ona mi je skladište snova.
Prvo – pogledaj je,
pa mi onda sudi.
 
Ovo prezime izazvalo je secanje - nekada davno predavao je knjizevnost u Desetoj Beogradskoj Gimnaziji Dimitrije Masanovic.
Uvek neka knjiga u dzepu njegovog starog sakoa, a Gorski Vijenac je bio njegov jezik. Voleo je da recituje poeziju i nije se uopste pridrzavao plana i programa, secam se kako smo skoro celo polugodje proveli analizirajuci jednu pesmu Desanke Maksimovic.
Znam da je u to vreme pripremao knjigu o Njegosu i mislim da je objavljena, ali gde ga je zivot odneo posle toga to ne znam.
Eto, secajuci se starog profesora potrazicu knjigu Olivere Masanovic, bez obzira da li su njih dvoje u bilo kakvoj vezi.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top