Oktobar 1864

Dan je dobro izmisljena igra bojama
Iste stvari, druge oci, druga istina
Budim se svakog jutra uvek umorna
Dobar zvuk i dobar ritam sam sanjala.
A ulice i gradovi
I ljudi od betona su
Dosadni kao filmovi i bojim se...
Prolazi dan
Svaki pokret novi dodir teski koraci
Nista nece da se vrati i zaustavi
Isti osmeh isti pogled iz ogledala
Bezbroj puta iste reci na usnama...
A ulice i gradovi...
 
4.aprila prosle godine u Krusevcu bila je svirka Tribute to EKV. zlokotlokrpica i ja smo iskoristile priliku i uradile intervju sa Tanjom (za skolski casopis).

1.Како памтиш своју средњу школу?
Дакле, моја средња школа је подељена на два дела. Први део средње школе је био у машинској школи у Земуну, а друге две године провела сам у Другој београдској гимназији, филолошкој гимназији одакле сам отишла на факултет и студирала језике. Међутим, '86, кад сам кренула на факултет, креће моја музичка каријера... Први албум Октобра, и онда се ја... онда се дотицало тек музике, више него науке.

2.Постоји ли данас рокенрол сцена у Србији?
Па постоји нека сцена, али не постоји више та земља и не постоје више ти људи и не постоји више та навика да се праве добре и лепе песме и да се обраћа пажња на публику и на све оно што је некад било важно. Али, постоје људи који искрено раде тај посао, тако да ја мислим да добра музика и добри бендови никада неће нестати. Али, рокенрол као појам, као бунт, као обележје времена осамдесетих сигурно да не постоји.

3.Шта ти је дао, а шта одузео рокенрол?
Па док сам била млада више ми је давао јер сам имала мање проблема и мање обавеза. Међутим, кад дођу неке године кад човек треба да подвуче неку линију, да подвуче црту и да каже: ''Е сад идемо даље''... јер мене чека нови албум, чека ме сарадња са мојим пријатељима бенда ''Rich Bitch'', с којима сам снимила дует на њиховом албуму, чека ме сарадња са ''Tribute to EKV''... Тако да, одузме вам доста времена и доста пријатеља које изгубите успут, јер немате времена за њих, али вам донесе много публике и много различитих путовања, различитих места и прилику да се бавите оним што највише волите на свету.

4.Каквог патиш Милана и остале чланове бенда?
Па добро, што се тиче моје сарадње са ''Екатарином Великом'' она је и постојала због тога што смо се Милан и ја дружили приватно. И Милан ме је позвао у бенд, а ја сам увек сматрала да је он био јако добар певач, био је најбољи певач кога сам икада гледала. Стицајем околности, била је привилегија бити његов пријатељ и са Миланом сам имала неки посебан однос, била сам емотивно везана за њега, и пуно сам научила, дружили смо се и на музичкој и на приватној основи, а са осталим члановима бенда ја сам имала више професионлану сарадњу. Милан је, увек када смо имали заједнички концерт мене представљао као гошћу, пријатељицу (јер ме је изузетно ценио), никада као пратећи вокал. Тако да, у то време када су се људи дружили, када су сарађивали, није било тешко да се праве нове песме. Милан је отишао, остала је његова музика и јако ми је драго што су се оствариле његове реченице када је једном рекао: ''Е Тања баш бих волео да чујем како ти певаш неке од мојих песама.'' Ето, пружила ми се прилика, али, надам се да није и последња, јер ово је идеална прилика да покажем људима колико сам ја била везана за њега.

5. Неки савет за омладину...
С обзиром на време у коме живите своје најлепше дане и године свога живота, могу само да вам препоручим да покушате да слушате нормалне савете, али најважније је да слушате себе, па и ако погрешите извући ћете сигурно нешто добро и нормално из те грешке. Јако је тешко време и ужасно је тешко давати савете... Тако да, мени је баш драго што постоје јако млади људи, изузетно млади људи који слушају добру музику и траже негде пут који води ка оном што је некад било стандард у овој земљи. И на мојим концертима, концертима '' Tribute to EKV'', видим јако пуно младих људи и то значи да су ти млади људи управо они људи који ће вратити оно добро време са неком новом музиком.
 

Back
Top