Оказионализам

Duh Sekire

Duh Sekire

Iskusan
Poruka
6.686
Оказионализам је схватање по коме креиране супстанце не могу бити ефективни узроци догађаја. Уместо тога, све догађаје креира сам Бог. Илузија настаје пошто Бог обично поставља догађаје тако да један претходи другом.

Доктрина се појавила у исламској теологији од IX века у Басри. Абу Хасан ал Ашари је говорио да свемогући Бог може буквално све, па и да савршеног човека пошаље у пакао. Абу Хамид Мухамад ибн Мухамад ал Газали је отишао даље, прославивши се својим тврђењем да кад ватру принесемо вуни, није ватра спалила вуну, него сам Бог.

Пошто Бога обично сматрамо рационалним, пре него арбитрарним, уобичајено је понашање да се догађаји одигравају у истим секвенцама, што даје илузију узрока и последице. Ми то често описујемо као природне законе. Међутим, Бог остаје транседентан, и може да прекрши законе које је сам поставио. Верници то зову чудо, а савремена физика сличне ствари назива парадокс.

Последице:
Како је Бог једини који одређује догађаје, јасно је да овакав став није могао бити позитиван за развој природних наука (мада науке и даље могу изучавати уобичајене секвенце догађаја). Иако су Османлије касније користили техничка достигнућа, центар наука се померио на Запад, који је вешто користио тековине ранијих цивилизација које су сачували муслимани, па и саме тековине муслимана.
Иронија је у томе што овакав трансцедентни став према законима природе (ко одређује те законе, по којим законима настају закони природе?) има све више смисла у савременој западној науци. Где физичари покушавају да "Богу читају мисли" (Хокинг), и при томе наилазе на зидове парадока који доводе у питање саму природу материјалног света. Испада да је оказионализам дошао прерано и заковао будућност муслиманске науке.
Али ко је читао Шпенглера зна да су исламски оказионализам и данашњи постмодерни парадокси заправо аналогни процеси ширења скепсе - типични за позне цивилизације. Човек великих градова, позни човек, у све сумња, и бави се критиком критике - тако је поменути Абу Хамид Мухамад ибн Мухамад ал Газали написао дело Неповезаност филозофије. Век и по касније одговорено му је делом Неповезаност неповезаности.

Друга последица је у погледу религије, односа између религија. Ако можемо претпоставити уобичајене секвенце догађаја, и законе који их одређују - јасно је да никакве законе, узрочно-последичне везе на које су људи навикли, не можемо применити на Бога. Међутим, људи ипак верују у нешто, претпостављају да се Бог понаша на одређени начин. То може да значи две ствари, како је и било међу муслиманима.
Један закључак би био равноправност разних учења, религија и догми. То је иначе у складу са толеранцијом према народима књиге, коју је проповедао и сам посланик Мухамед. Наравно, за муслимане је њихово учење било "равноправније". До даљег увида у Божије мисли (иза онога што је већ објављено рецимо Кур'аном, што укључује и тумачења) може се доћи мистичном спознајом. Ова спознаја тешко може бити пренета речима. То је дакле начин суфија да се сједине са Једним.
Други закључак, и каснија традиција која други називају вахабитском (за њих саме тај назив је увреда), је да је све дато у једној књизи, што је наравно Кур'ан, те да постоји само једно исправно тумачење. Све друго се не толерише, а поебно не одступања у оквиру исте вере.
Ова два погледа на религију данас су конкурентна у исламу.
 
Tako nekako mu doдје, jer svemir nije beskonačan, ali je bezgraničan, ako nije beskonačan onda postoji ograničena količina materije, energije, prostor-vremena, a principi netvarnog kao što su konstante izakoni izgleda da su vezani za kvantitet i stanje.

:think:

i ja mislim da ne može da spiska svu materiju, energiju i p-v. Ne mož on protiv sebe, bre. Ako se sve i završi u toj singularnoj beskonačno maloj kamenčini ogromne gustine, onda mu je to sudbina, te nema uticaja...ccc

ček, da pitamo Hokinga ...
 
Poslednja izmena:
Mystic_:
Tako nekako mu doдје, jer svemir nije beskonačan, ali je bezgraničan, ako nije beskonačan onda postoji ograničena količina materije, energije, prostor-vremena, a principi netvarnog kao što su konstante izakoni izgleda da su vezani za kvantitet i stanje.

:think:

i ja mislim da ne može da spiska svu materiju, energiju i p-v. Ne mož on protiv sebe, bre. Ako se sve i završi u toj singularnoj beskonačno maloj kamenčini, onda mu je to sudbina, te nema uticaja...ccc

ček, da pitamo Hokinga ...
Kliknite za proširenje...

E, pa vidiš da čovek kaže da bog može da krši zakone materije. Stvori još malo ni iz čega i eto ti kamenčine. A kada postane toliko velika da ne može da je podigne, možemo reći "Aha, ne može da je podigne" :mrgreen:

Ono na šta sam ciljao jeste da je bog zamena za roditelje koje dete u izvesnom periodu smatra svemogućim. Dete poraste, ali ostane ova infantilna potreba.
 
Mystic_:
Tako nekako mu doдје, jer svemir nije beskonačan, ali je bezgraničan, ako nije beskonačan onda postoji ograničena količina materije, energije, prostor-vremena, a principi netvarnog kao što su konstante izakoni izgleda da su vezani za kvantitet i stanje.

:think:

i ja mislim da ne može da spiska svu materiju, energiju i p-v. Ne mož on protiv sebe, bre. Ako se sve i završi u toj singularnoj beskonačno maloj kamenčini, onda mu je to sudbina, te nema uticaja...ccc

ček, da pitamo Hokinga ...
Kliknite za proširenje...

pitaj hokinga dal moze da ustane.... crn humor naravno, ali mislim da se negde između redova moze naslutiti sustina...
 
Zazijavalo:
E, pa vidiš da čovek kaže da bog može da krši zakone materije. Stvori još malo ni iz čega i eto ti kamenčine. A kada postane toliko velika da ne može da je podigne, možemo reći "Aha, ne može da je podigne" :mrgreen:

Ono na šta sam ciljao jeste da je bog zamena za roditelje koje dete u izvesnom periodu smatra svemogućim. Dete poraste, ali ostane ova infantilna potreba.
Kliknite za proširenje...

To je poznata stvar da je Bog sve, i Otac (srdit, pravičan, kažnjava, ... ) i Majka (milosrdana, brižna, blažena, smirena i zaštitna prema svojoj deci, ... ) kada odrastemo ostaje nam potreba da verujemo u nekog ko održava ovaj svet iz detinjstva. Lepo je uvek ostati dete i imati zaštitu.
 
Duh Sekire:
Сигуран?
Kliknite za proširenje...
Zazijavalo je parafrazirao sv. Damjana, koji je, nastojeći dokazati besmislenost teološkog racionalizma, kao i opasnosti pokušaja "pomirenja" prevrtljivog i nesavršenog ljudskog uma sa objavom, postavio slijedeće pitanje (parafraziram) - ako je Bog svemoćan, onda može napraviti kamen koji niko ne može podići, ali isto tako, ako je svemoćan onda bi trebao da može napraviti i kamen koji ni on sam ne može podići.

Ovo "pitanjce" inače se može naći u Raselovom remek-djelu Mudrost Zapada.
 
Recimo da je okazionalizam negacija tog teološkog racionalizma.

The twenty points are as follows:

Refuting the doctrine of the world's pre-eternity.
Refuting the doctrine of the world's post-eternity.
Showing their equivocation of the following two statements: God is the creator of the world vs. the world is God's creation.
The inability of philosophers to prove the existence of the Creator.
The inability of philosophers to prove the impossibility of existence of two gods.
The philosopher's doctrine of denying the existence of God's attributes.
Refutation of their statement: "the essence of the First is not divisible into genus and species".
Refutation of their statement: "the First is simple existent without quiddity".
Their inability to demonstrate that the First is not a body.
Discussing their materialist doctrine necessitates a denial of the maker.
Their inability to show that the First knows others.
Their inability to show that the First knows Himself.
Refuting that the First does not know the Particulars.
Refuting their doctrine that states: "the heavens are an animal that moves on its own volition.
Refuting what they say regarding the reason that the heavens move.
Refuting their doctrine that the heavens are souls that know the particulars.
Refuting their doctrine that disruption of causality is impossible.
Refuting their statement that the human soul is a self-sustaining substance that is neither a body nor an accident.
Refuting their assertion of the impossibility of the annihilation of the human soul.
Refuting their denial of bodily resurrection and the accompanying pleasures of Paradise or the pains of Hellfire.
Kliknite za proširenje...
http://en.wikipedia.org/wiki/The_Incoherence_of_the_Philosophers

Poprilično stvari je baja odbacio, još malo pa k'o Marx... kritika ovoga, kritika onoga...
Ali uskoro se pojavila The Incoherence of the Incoherence
Poprilično post-moderno, zar ne :)
 
Zazijavalo:
Bog ne može sve. Recimo, ne može da stvori kamen toliko veliki da ne može da ga podigne...
Kliknite za proširenje...
Анегдота из Русије:

Студент богословије полаже испит, али као да му није сасвим јасна божја свемоћ.

Испитивач:
- Па добро, кажите нам нешто што бог не може.

Студент:
- Па сви знају да ни сам бог не може да победи кеца адута малом двојком.

Наравоученије:
Ако је бог створио правила игре, онда ни он не може да их крши, или бар не у неком значајнијем проценту.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top