Oj vojvodo Sinđeliću

Због подизaњa морaлa Србимa.
Србинa је требaло згaзити, нaјпре духовно и морaлно, ондa мaтеријaлно (измештaњем фaбрикa), и нa крaју рaзбити и институционaлно, конфедерaлним Устaвом из 1974.
 
Песма службено није била забрањена. Уопште, у то време мало тога је службено било забрањено. Али могло се догодити да те патрола приведе и да те испребијају, па ти после истеруј да ли је то било због пијанства, нарушавања реда и мира или због певања забрањене песме. Нисам чуо да постоји и један једини случај који је процесуиран (то би морало да буде кривично дело против родољубивих осећања грађана, тако се то тада звало) због певања баш те песме.

То наравно нипошто не значи да није могло бити белаја ко је ту песму јавно певао. Често су то људи баш из пркоса радили јер је та песма била на гласу као таква. Ја само претпостављам да је проблематичан био стих "Туркиња се пред џамијом клела да је само Србина волела".
 
Bastiani:
Песма службено није била забрањена. Уопште, у то време мало тога је службено било забрањено. Али могло се догодити да те патрола приведе и да те испребијају, па ти после истеруј да ли је то било због пијанства, нарушавања реда и мира или због певања забрањене песме. Нисам чуо да постоји и један једини случај који је процесуиран (то би морало да буде кривично дело против родољубивих осећања грађана, тако се то тада звало) због певања баш те песме.

То наравно нипошто не значи да није могло бити белаја ко је ту песму јавно певао. Често су то људи баш из пркоса радили јер је та песма била на гласу као таква. Ја само претпостављам да је проблематичан био стих "Туркиња се пред џамијом клела да је само Србина волела".
Kliknite za proširenje...

Да, то су били изузетно чести случајеви да неко запева неку од тих песама које јавно нису биле забрањиване али тајно су наравно сметале комунистима.
Било је и због Ко то каже ко то лаже, било које која помиње краља итд., али никада се није помињало због песме него због нарушавања реда и мира итд...
 
Moračanin:
Možda je zabranjivano zbog ono "vojvodo" jer se to tumačilo posle .sv. rata da je to četnička titula.
Kliknite za proširenje...

И не само четничка, војводски чин је био највиши војни чин код Срба за дуги низ векова, а та стара времена су комунисти поспрдно називали назадним, заосталим итд...
 
Nije bilo zabranjeno ali je bilo nepozeljno, isto kao odlazak u crkvu, slavljenje slave ili bozica i sva ostala ispoljavanja verske ili nacionalne svesti ( naravno srpske ), niko to nije zvanicno zabranjivao ali je bila stvar koja je mogla da ti upropasti zivot.
 
sokolska:
Lep primer da ''sloboda'' nije umela da peva :D Е mile mile, ebao te tito i cela 6 licka.
Kliknite za proširenje...

Ali ima nešto posebno.
U staroj titovoj Yugi je bilo zabranjeno= opasno ako neko počne da iznosi svoja nacionalna osjećanja.
Odma bi te priveli bar na informativni razgovor ako ne i na batine.
Jedino su se Crnogorci mogli kurčiti do mile volje.
Njih nije niko ništa dirao niti se obazirao na to.

Neđe 80-tih godina smo kao omladinci putovali brodom od Kotora do Pule. Na brodu su u Dubrovniku podigli na jarbol hrvatsku zastavu, pa dođe policija i veli kapetanu, zašto na vrhu nije jugoslovenska a ispod hrvatska?
Kapetan nešto zbunjeno reče kao da druge nema pa eto imao sam hrvatsku.
Na to će policajac; bolje nikakva nego hrvatska.
Ja sam slučajno imao crnogorsku ali samo papirnatu, onaj mali grb sa Lovćenom, popenjem se na jarbol i gore zalijepim ono malo grba.
Evo sada imamo dvije.
Svi u smijeh zajedno sa policajcem i tako mi odplovismo sa crnogorskim grbom i hrvatskom zastavom.
 
Bogun2:
Bile su zabranjivane pesme za koje je režim procenjivao da su "nacionalističke". Na primer, kod Hrvata je bila zabranjena pesma "Ustani, bane" jer je podsticala hrvatski nacionalni ponos, iako nije bila uvredljiva ni po koga.
Kliknite za proširenje...

Upravo to.
Najviše se to gledalo Srbima i Hrvatima a Crnogorci su se mogli zajebavati i kurčiti do mile volje.
Niko to ozbiljno nije shvatao kao neku "opasnost" ili provokaciju.
 
Ali ima nešto posebno.
U staroj titovoj Yugi je bilo zabranjeno= opasno ako neko počne da iznosi svoja nacionalna osjećanja.
Odma bi te priveli bar na informativni razgovor ako ne i na batine.
Jedino su se Crnogorci mogli kurčiti do mile volje.
Njih nije niko ništa dirao niti se obazirao na to.

Neđe 80-tih godina smo kao omladinci putovali brodom od Kotora do Pule. Na brodu su u Dubrovniku podigli na jarbol hrvatsku zastavu, pa dođe policija i veli kapetanu, zašto na vrhu nije jugoslovenska a ispod hrvatska?
Kapetan nešto zbunjeno reče kao da druge nema pa eto imao sam hrvatsku.
Na to će policajac; bolje nikakva nego hrvatska.
Ja sam slučajno imao crnogorsku ali samo papirnatu, onaj mali grb sa Lovćenom, popenjem se na jarbol i gore zalijepim ono malo grba.
Evo sada imamo dvije.
Svi u smijeh zajedno sa policajcem i tako mi odplovismo sa crnogorskim grbom i hrvatskom zastavom.
Kliknite za proširenje...
Pa naravno da je bilo tako kad je crnogorsku nacionalnost trebalo stvarati a srpsku zatirati :(
 
Moračanin:
Upravo to.
Najviše se to gledalo Srbima i Hrvatima a Crnogorci su se mogli zajebavati i kurčiti do mile volje.
Niko to ozbiljno nije shvatao kao neku "opasnost" ili provokaciju.
Kliknite za proširenje...
Pa to je zato što se na to nije ni gedalo kao na ispoljavanje nekog nacionalnog ili nacionalističkog osećanja. To je prosto bila kulturološka osobenost,deo folklora. Ni o Ciganima niko nije branio pesme. Te Ciganka sam mala, te crne oči gore, te čerge preko polja, te ciganske violine...

Niko nije braniko ni pesme o Makedoncima. Makedonsko devojče najubavo devojče, Bitola moj roden kraj... čak su komponovane i neke revolucionarne svečane pesme o makedonskom narodu.

To je sve zato što se to nije videlo kao neko naglašeno ispoljavanje nacionalnog osećanja, za raziliku od tih nekih proskribovanih srpskih pesama koje jesu. A realno, i jeste tako bilo.

/
 
Као што су написали уважени дикутанти, песма није била забрањена...али је оном ко је певао (или наручио) могла направити проблеме /пијанство, ремећење јавног реда, што је све могло да резултира и батинама/.




Кажем могла, јер је зависило и од нациналности наручилаца песме: по једној анегдоти мог покојног деде, ''наручилац'' ''проблематичних'' српских патриотских песама у његовом друштву је увек био његов пријатељ са карактеристичним немачким именом и презименом ( пореклом Подунавски Шваба, чији је отац био носилац Албанске споменице).


Након легитимисања, народна милиција је , обично, уз смех свих присутних, напуштала кафану.
 
Moračanin:
Upravo to.
Najviše se to gledalo Srbima i Hrvatima a Crnogorci su se mogli zajebavati i kurčiti do mile volje.
Niko to ozbiljno nije shvatao kao neku "opasnost" ili provokaciju.
Kliknite za proširenje...

I još nešto. Crnogorsku i makedonsku nacionalnost je nova vlast forsirala, a oba nacionalizma, ako su i postojala u onom obliku kao kod Srba i Hrvata, podrazumevala su još žešće jugoslovenstvo. Nasuprot tome, kod hrvatski nacionalizam vodi u separatizam, a srpski u velikosrpstvo, zato su i bili suzbijani jer ni sa jednim od ta dva novi koncept Jugoslavije nije mogao da opstane (i na kraju se u sukobu ta dva i uništio).
 
Bastiani:
Pa to je zato što se na to nije ni gedalo kao na ispoljavanje nekog nacionalnog ili nacionalističkog osećanja. To je prosto bila kulturološka osobenost,deo folklora. Ni o Ciganima niko nije branio pesme. Te Ciganka sam mala, te crne oči gore, te čerge preko polja, te ciganske violine...

Niko nije braniko ni pesme o Makedoncima. Makedonsko devojče najubavo devojče, Bitola moj roden kraj... čak su komponovane i neke revolucionarne svečane pesme o makedonskom narodu.

To je sve zato što se to nije videlo kao neko naglašeno ispoljavanje nacionalnog osećanja, za raziliku od tih nekih proskribovanih srpskih pesama koje jesu. A realno, i jeste tako bilo.

/
Kliknite za proširenje...

Mislim da su Srbima ratno-nacionalne pesme iz pobedničkih ratova (RNPIPR) zabranjivane jer ih Hrvati nemaju, pa da se ne potište. U drugim pesmama koje pominju naciju izbacivano je nacionalno ime na obe strane. Npr. "I nikom nije lepše neg je nam... Zato braćo pijmo sad dok ne pukne zora. To je stara navada hrvatskog (> našega) naroda." Mislim da je ta politika bila u službi, pre svega, kohezije dvaju konstitutivnih naroda u Hrvatskoj. Da su Srbi u Hrvatskoj smeli da pevaju RNPIPR, Hrvati bi bili u asimetriji kada ne bi pevali neke gubitničke (npr. ustaške) pesme. Mislim da je u tome ključ. Zabraniti Srbima da pevaju sve što provocira Hrvate.
 
Bogun2:
Bile su zabranjivane pesme za koje je režim procenjivao da su "nacionalističke". Na primer, kod Hrvata je bila zabranjena pesma "Ustani, bane" jer je podsticala hrvatski nacionalni ponos, iako nije bila uvredljiva ni po koga.
Kliknite za proširenje...

Ta pesma možda nije dobra za komparaciju sa Sinđelićem jer spada u antijgoslovenske pesme budući da veliča neku drugu državu - Hrvatsku ("šefe države, ustani iz mrtvih, zove te Hrvatska,[vidi šefe šta nam rade, majku im njihovu]"; odnosno, "ustani iz mrtvih jer ovo sada ništa ne valja"). Mislim da bi po istom ključu bile zabranjene pesme o Makedoniji (ako postoje i nisu zabranjivane molim upozorenje). Mislim da je sav plebs pesme o Crnoj Gori doživljavao kao lokal-patriotizam, ne kao nacionalizam (mada se tako na kraju zloupotrebilo od "struktura"). "Majko naša Crna Goro" = "Šumadijo, rodni kraju..." (Da ne kažem ="Lepe ti je Zagorje zelene" da đetićima ne proradi čir) :lol:
 
Poslednja izmena:
Upravo tako (za lokalpatriotizam), zbog toga se po Srbiji npr. bez ikakvog problema pevaju pesme koje veličaju Makedoniju ili Crnu Goru iz prostog razloga jer se doživljavaju kao lepe pesme koje govore o tim geografskim regionima.

Za ovo prvo... Slažem se da nije dobra komparacija, ali ni srpski i hrvatski nacionalizam unutar Jugoslavije nikako nisu bili isto. Srpski nacionalista nikad nije bio antijugosloven koji je hteo da geografsku Srbiju izdvoji iz Jugoslavije, ali jeste bio zainteresovan da sebe i svoj etnički element plasira u vladajući stalež, dok je hrvatski nacionalista bio separatista, zainteresovan samo za Hrvatsku, a bez i najmanje ambicije da svoj etnički element plasira unutar nekih Jugoslavija. Postojala je i anegdota gde su, navodno, Srbi predložili Hrvatima da će se odreći svog imena i proglasiti i sebe za Hrvate, samo ako ovi pristanu na zajedništvo, a da su Hrvati odgovorili "Ne može, jer će opet vas biti više".
 
Bogun2:
I još nešto. Crnogorsku i makedonsku nacionalnost je nova vlast forsirala, a oba nacionalizma, ako su i postojala u onom obliku kao kod Srba i Hrvata, podrazumevala su još žešće jugoslovenstvo. Nasuprot tome, kod hrvatski nacionalizam vodi u separatizam, a srpski u velikosrpstvo, zato su i bili suzbijani jer ni sa jednim od ta dva novi koncept Jugoslavije nije mogao da opstane (i na kraju se u sukobu ta dva i uništio).
Kliknite za proširenje...

ja se ne bih složio s tim... tadašnji "crnogorski nacionalizam" jeste podrazumjevao jugoslovenstvo, ali i u znatnom dijelu i srpstvo... Đilas (i u mlađim danima) ističe da su Crnogorci srpskog porijekla...
 
Negde sredinom osamdesetih sam čuo jednu anegdotu o Slobodanu Peneziću- Krcunu i tada nisam nešto mnogo verovao u istinitost te anegdote. Naime, na nekoj plovidbi brodom "Galeb" sredinom šezdesetih godina, gde su bili prisutni većina tadašnjih "VIP" komunista, Krcun je seo pored Tita i zagrlio ga i zapevao ovu inkriminisanu pesmu, "Oj Vojvodo Sinđeliću". Svi prisutni su bili šokirani njegovom drskošću ali nisu smeli da reaguju , jer Maršal nije reagovoao. Osim što je gutao knedle. Doduše, nedugo potom je taj Krcun završio, kako je zvršio. Interesantno je da je ova anegdota nedavno dobila potvrdu u jednom od poslednjih intervjua pokojne Jovanke Broz.Upravo opisujući Krcuna kao neobično hrabrog čoveka i Srbina, ispričala je tu epizodu sa "Galeba".
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top