Skriveni zločin
Otkad su Amerikanci, uz potpis tada�njeg premijera Republike Srpske Milorada Dodika iz Banjaluke odvezli ostatke jasenova�ke zbirke u Muzej holokausta u Va�ingtonu, traje misterija o razlozima njihovog nasilnog me�anja u spor koji je za me�unarodnu arbitra�u
Za preciznije odgovore na pitanje kako i za�to je zbirka uop�te dodeljena muzeju zatra�io je vremena i da se pitanja upute na e-mail adresu. Poslali smo trinaest pitanja. A onda prvo iznena�enje: odgovor smo �ekali preko svih dogovorenih rokova. Kada je stiglo Kunijevo pismo prebrojali smo 12 redova potro�enih na zahvaljivanje za na�e interesovanje za muzej i sudbinu zbirke. Zvali smo. Da nije gre�ka? Ne, to je slu�beni odgovor muzeja.
Konsternacija
Predsednik Anketne komisije RS Miroslav Mike� potvrdio nam je u Banjaluci da uprava muzeja (a on ih je iste nedelje sreo petoro, uklju�uju�i direktora Saru Blumfild, i Dajanu Salcman, koja je potpisala �udni ugovor) "slu�aj Jasenovac" do�ivljava kao neprijatnu i osetljivu epizodu o kojoj nerado govore strahuju�i za dobar glas svoje institucije.
A �ta se, u stvari, de�ava(lo)?
�ak je i javnost u Bosni i Hercegovini, koju u poslednjih deset godina ni�ta ne mo�e iznenaditi, bila konsternirana ugovorom po kome se "Republika tako�e odri�e svih prava na gra�u, po bilo kom osnovu". Za nepodno�ljivu lako�u Dodikove operisanosti od odgovornosti za dru�tvene i nacionalne vrednosti i njegova vlada je saznala tek mesec dana kasnije, 25. decembra 2000. godine.
Granica
Dok se �utnja Milorada Dodika mo�e tuma�iti nelagodom pred mogu�no��u blama�e u javnosti, �utnja Hrvata "glede Jasenovca bila je zapravo krinka za fantasti�nu domi�ljatost" ministra kulture Antuna Vuji�a, koje se, konstatuje tisak, "ne bi postidio ni �uveni detektiv Herkul Poaro". Hrvati, naime, tvrde da je "Muzej Holokausta pristao na ulogu tajnog posrednika" u "operaciji Jasenovac" koja �e se zavr�iti krajem godine, kada �e istorijska gra�a biti predata Hrvatskoj koja nije uspevala da do zbirke do�e u direktnim pregovorima sa RS.
Jasenova�ku zbirku, ta�nije ostatke zbirke nekada�njeg Spomen-podru�ja Jasenovac, deset godina privatno je �uvao Simo Brdar, biv�i zamenik direktora. U novembru 1991. godine "mje�ovita komisija Vojne po�te 6797 i uprava Spomen-podru�ja Jasenovac... izvr�ila je sakupljanje arhivske gra�e i eksponata koji nisu uni�teni ili otu�eni za vrijeme boravka MUP i ZNG Hrvatske u Memorijalnom muzeju". Svedo�anstvima o genocidu napunjeno je osam metalnih i devet drvenih sanduka, plus �etiri papirne kutije.
Spomen-podru�je Jasenovac prostiralo se na 125 hektara na hrvatskoj strani i na 118 hektara zemlji�ta na strani dana�nje RS. Na hrvatskoj strani nalazila se uprava logora i svi objekti. Na drugoj obali Save mesto likvidacije - Donja Gradina "najve�e jasenova�ko strati�te i najve�e strati�te u Jugoisto�noj Evropi" (Jovan Mirkovi�, biv�i direktor muzeja). Ovo je danas razlog spora. Hrvati smatraju da su legitimni naslednici Jasenovca, jer se na njihovoj strani nalazila upravna zgrada muzeja, Srbi podse�aju da ve�ina trodimenzionalnih predmeta - �to je stru�ni naziv za ostatke vilica, kose, opanke, logorske dopisnice, ven�ane burme - poti�e iz Donje Gradine, gde je vr�en najve�i broj istra�ivanja.
Logi�no je da zbirka bude stalni predmet interesovanja hrvatskih vlasti, ali jo� je nejasno kako su se za nju zainteresovali Amerikanci. I za�to?
Diplomatija
NIN-ova rekonstrukcija doga�aja se�e do sredine oktobra 2000. godine kada su Simu Brdara u Kozarskoj Dubici nazvali iz Va�ingtona iz Muzeja holokausta,- dr�avne ustanove "koja je direktno naslonjena na Stejt department". Interesovali su se za zbirku o kojoj su "informisani od strane naroda". Potom su i do�li u Dubicu. Sledi razgovor, put u Banjaluku u Arhiv, gde je zbirka bila preneta iz Brdarevog stana i privremeno pohranjena u, dodu�e, ne ba� najboljim uslovima.
Ina�e, sme�tanje gra�e u Arhiv RS, Jovan Mirkovi�, danas kustos Muzeja �rtava genocida u Beogradu smatra gre�kom. "Gra�a je mogla biti sme�tena u Muzej RS gde postoje kadrovi obu�eni za muzeolo�ko inventarisanje". Osim toga, Arhiv pripada upravi, a muzej je institucija pa je i nezavisniji od odluka vlade i sporazuma koje potpisuje premijer.
U Banjaluci se razgovaralo o "pomo�i ove ugledne ustanove svetskog glasa": da se papiri i predmeti prebace u Va�ington na restauraciju i skeniranje, s tim �to bi na put krenuli i neki stru�njaci iz RS.
Nekoliko dana kasnije, po�to su formalnosti sre�ene "diplomatskim kanalima" pred Arhiv su stigla vozila Sfora i na na�in kako se to, valjda, radi sa takvim materijalom - pokupili sanduke i odvezli. "Diplomatski kanal" mora biti ameri�ki ambasador u Sarajevu Tomas Miler, zvani�nik sa reputacijom u Bosni da vi�e voli da naredi nego da ubedi, �to je najbolje znao ba� Dodik. "Mislim da bi do�li (Amerikanci, prim. aut.) isto kao �to su do�li u Centar bezbijednosti u Banjaluci, pokupili gra�u i odnijeli", rekao je Dodik Anketnoj komisiji. "Nave��u vam, ako ho�ete, jo� deset primjera gdje su jedinice Sfora do�le da pokupe gra�u iz centara slu�be bezbijednosti i dr�avne bezbijednosti. Iz Prijedora, Banjaluke..."
Ameri�ki ambasador u Sarajevu Tomas Miler opovrgavao je, u razgovoru za NIN, svoju reputaciju u: "Ovde me smatraju odgovornim za mnoge stvari u kojima nisam u�estvovao. Znate, za 95 odsto poslova koje obavljam ljudi veruju da su tajni, a upravo je obrnuto - 95 odsto je sasvim javno." Miler je negirao Dodikovo obja�njenje o u�e��u u transferu gra�e u Va�ington: "Ambasada je samo posredovala u dogovorima dve zainteresovane strane RS i Muzeja holokausta", izjavio je ambasador opovrgav�i time i tvrdnju samog muzeja, �iji kolegijum i svoju ulogu vidi kao posredni�ku.
Postavlja se pitanje: ako su svi posrednici, ko je doneo odluku? �ak ako javnost i precenjuje mo� i uticaj ambasadora Milera, izgleda da je Milorad Dodik bio uverenja da mora da sara�uje (vidi okvir) jer bi, kako se pri�a, dokumentacija bila uzeta "u roku od 16 sati" (!?). Ali �ta je pritiskalo Dajanu Salcman, direktora i �efa kustosa kolekcije velikog muzeja, da parafira sporazum, blago re�eno, neuobi�ajen u muzejskoj praksi, po kome se restauracija eksponata uslovljava trajnim oduzimanjem.
Jedino obja�njenje zasad dolazi iz Va�ingtona, od srpske zajednice u Americi. "Sigurno je da nije re� o zvani�noj politici ameri�ke vlade �to vidimo u razgovorima sa ovda�njim politi�arima koji poku�avaju da se distanciraju od celog slu�aja. Na�a je pretpostavka da je re� o ne�ijoj privatnoj inicijativi, Milera u Sarajevu, Holbruka u NJujorku ili nekog tre�eg ostaje da se vidi", rekao je za NIN Obrad Kesi�, analiti�ar ameri�ke politike iz Va�ingtona.
Tajnovitost
Razlog je, dosta grubo, iznela Sara Blumfild, direktor muzeja "izrekom da su tokom rata Srbi gra�u ukrali Hrvatima" pa je muzej od vlasnika zatra�io pravo da to uzme iz tre�e zemlje. S obzirom da su gospo�a Blumfild i ceo kolegijum muzeja, kako su primetili i �lanovi Anketne komisije, pokazali minimum znanja o problematici u koju su se uklju�ili (stalna muzejska postavka ima u evidenciji i logor Jasenovac, koji se, po stru�njacima muzeja nalazio u Jugoslaviji i u kome se kao jedine �rtve navode Jevreji), onda i ne �udi kada direktor muzeja prejudicira odluke eventualne arbitra�e ili me�unarodnog suda. "Na�i trenutni planovi su da se gra�a vrati u Republiku Hrvatsku, u Memorijalni muzej Jasenovac, ne pre 27. novembra 2001. Ovo je deo na�eg sporazuma sa Ministarstvom kulture Hrvatske." Kada je delegacija Anketne komisije RS zatra�ila fotokopiju tog sporazuma, iskrsao je problem. Iako sporazum nije tajna u Muzeju su objasnili da �e "za ustupanje fotokopije zatra�iti saglasnost Stejt departmenta".
U takvoj atmosferi su mogu�i i propusti kao onaj prilikom primopredaje sanduka iz Banjaluke. Hrvati su se pohvalili (HINA 3. januar 2001) "da �e sanduci biti otvoreni u Va�ingtonu u prisustvu slu�benika hrvatske ambasade i direktora jasenova�kog muzeja Mate Rupi�a". "Postoji ozbiljna opasnost, ako se otvaranje sanduka izvr�i bez prisustva predstavnika iz RS da ona bude optu�ena za otu�enje ili uni�tenje gra�e koja u pore�enju sa inventarskim knjigama, bude nedostajala", podse�a dr Milan Bulaji�, direktor Muzeja �rtava genocida u Beogradu.
Ina�e, nova vlast u Hrvatskoj priprema se da obnovi razru�eni Jasenovac vide�i u tome i mogu�nost da "bez ikakve dvojbe, od svega ovoga politi�ki i moralno profitira". U Zagrebu se tvrdi kako �e ugovor sa Muzejom holokausta "raspr�iti tvrdnje lansirane iz beogradskih krugova kako hrvatske vlasti poku�avaju prikriti pravu istinu o tom usta�kom logoru". Objavljeno je i da su u Hrvatskom dr�avnom arhivu ba� prona�eni novi dokumenti o broju jasenova�kih �rtava: "netom otkrivenim popisima iz 1946. i 1950. godine, broj �rtava tog zloglasnog logora varirao je izme�u 155 152 i 155 226".
Tu�man
Dodikovo obja�njenje da je sre�a �to je dokumentacija dopala muzeju koji godi�nje poseti dva miliona ljudi te da �e tako svet kona�no spoznati �ta je Jasenovac gubi na ubedljivosti kad "na pitanje da li �e Muzej izlo�iti gra�u, (srpska) delegacija nije dobila potpun odgovor". Direktor Blumfild konkretno ka�e: "Trenutno ne postoje planovi da se originalni dokumenti izlo�e u na�em muzeju u Va�ingtonu u periodu dok su materijali povereni nama na �uvanje". Za utehu neka poslu�i obe�anje za, dodu�e samo u planu, elektronsku prezentaciju gra�e i mogu� pritisak na Hrvatsku da izvr�i "izmene u obrazovnom sistemu".
Bez obzira �to biv�i premijer RS slikovito opisuje gvozdeni metod kojim je jasenova�ka zbirka uzeta iz Arhiva RS, Muzej holokausta neumorno, u svim dopisima i kontaktima, insistira "da je bio zamoljen" da ne�to preduzme i da je "inicijativa za preuzimanje gra�e potekla iz Banjaluke, odnosno iz ambasade SAD u Bosni i Hercegovini".
U pauzama slu�benih razgovora, kolegijum muzeja se Srbima �ak i po�alio na nesretnu epizodu sa Tu�manovim prisustvom na otvaranju muzeja, ali je iz petnih �ila nastojao da posebno naglasi da se "ogra�uje od bilo kakvih politi�kih uplitanja", "da muzej jeste vladina, ali ne politi�ka ustanova i �eli �uvati istinu". �iju istinu?
Budu�i da je ovde re� o istoriji nije zgoreg podsetiti na elementarni princip te nauke prema kojem je usmena re� istorijski izvor druge kategorije. Prvi je, naravno, pisani dokument a u jednom jedinom zvani�nom papiru, koji su potpisali Milorad Dodik i predstavnik muzeja nikakve dobre usluge se ne pominju. Da se u praksi po�tuju uglavnom potpisani sporazumi uverila se i nova vlada RS �iji je zahtev da se gra�a vrati prakti�no pre�utan.
Tako Narodnoj skup�tini Republike Srpske (zasedanje 14. marta) umesto re�enja sti�e - "prelazno re�enje", velikodu�na ponuda United States Holocaust Memorial Museum-a da - "po�to je muzej dobio informaciju da Arhiv u Banjaluci nema mogu�nosti da napravi kopije materijala, one �e biti na�injene i obezbe�ene, kao �to je i obe�ano. Kopije �e tako�e biti obezbe�ene i arhivima u Beogradu, Jerusalimu i drugima - na zahtev".
Ofanziva
Da se sve ne bi okon�alo kao holivudski film - brzo i sa happd� end-om, pobrinu�e se zajednica Srba u Americi. Obrad Kesi� je objasnio da ameri�ki Srbi nameravaju da se, kao nova strana, uklju�e u spor oko dokumentacije koja svedo�i o stradanjima i bliskih �lanova porodica mnogih od njih. Ako treba i na sudu. "Srpska zajednica je ve� u razgovorima sa advokatima, i to onima koji su sa uspehom, u korist Jevreja, vodili sporove protiv Vatikana i nekih ameri�kih firmi." Advokati, i sami ameri�ki Jevreji su, tvrdi Kesi�, izuzetno zainteresovani da srpskoj zajednici pomognu u borbi za njihova tri cilja. "Najpre smatramo da o tome kome �e pripasti jasenova�ka gra�a odluku treba da donese sud a ne Muzej holokausta", isti�e Kesi�.
SLOBODAN RELJI�
LJUBICA GOJGI�
.gif "nono3 :nono3:")
