Uzmimo choveka, koji nikad nije ni bio niti jeste voleo, on je recimo komad nekog materijala.
Cvrst, celovit, ravang, glatak.
Takav komad materijala se tokom svojeg vremena sudara sa drugima, pravi neravnine, krhotine, male rupice koje ce se vremenom sa vecim suradarnjem produbljivati.
poenta veze bi bila da se pravilno pozicionira taj materijal uz drugi materijal, ne da se sudaraju, nego da "legnu" jedno na drugo. Medjusobnim kretanjem, oni ce stvarati male rezervoare u svojim rupama, popunjujuci jedno drugog svojim materijalom. Te stvari koje popunjavaju rupe u nama su secanja, O-secanja vezana za zajednichko kretanje. Chak i kada se uzme i poveca tj sama po sebi promeni linearna brzina njihovog kretanja, ako materijali nisu kompaktibilni jedni drugim, njihovo adhezivno svojstvo u tim rupama nece biti dovoljno da utiche na raspodelu sile izmedju njih, nego ce se rastaviti, i vishe nece "lezati jedno na drugom". Posle rastavka 2 materijala, popunje rupe koje zadrzavaju neki odredjeni deo materijala u njima ce igrati ulogu u daljem prianjanju na druge komade materijala.
Vreme moze iz tih rupica isprazniti i poslednju zalihu materijala, onda novi komad koji prianja moze primiti te ostatke materijala, naravno moze i nekompaktibilno reagovati na njega, i odbacivati upravo zbog tih zaostatka rupica...
Nije najpametnije isprazniti sve "rezervoare" te rupice koje su popunjivane drugima, jer smo onda previshe shuplji, i necemo uspeti da se spojimo, tj privuchemo nijedan drugi komad...
Izgleda da je u pitanju sposobnost da se nadje kompaktibilna vrsta materijala.
Cvrst, celovit, ravang, glatak.
Takav komad materijala se tokom svojeg vremena sudara sa drugima, pravi neravnine, krhotine, male rupice koje ce se vremenom sa vecim suradarnjem produbljivati.
poenta veze bi bila da se pravilno pozicionira taj materijal uz drugi materijal, ne da se sudaraju, nego da "legnu" jedno na drugo. Medjusobnim kretanjem, oni ce stvarati male rezervoare u svojim rupama, popunjujuci jedno drugog svojim materijalom. Te stvari koje popunjavaju rupe u nama su secanja, O-secanja vezana za zajednichko kretanje. Chak i kada se uzme i poveca tj sama po sebi promeni linearna brzina njihovog kretanja, ako materijali nisu kompaktibilni jedni drugim, njihovo adhezivno svojstvo u tim rupama nece biti dovoljno da utiche na raspodelu sile izmedju njih, nego ce se rastaviti, i vishe nece "lezati jedno na drugom". Posle rastavka 2 materijala, popunje rupe koje zadrzavaju neki odredjeni deo materijala u njima ce igrati ulogu u daljem prianjanju na druge komade materijala.
Vreme moze iz tih rupica isprazniti i poslednju zalihu materijala, onda novi komad koji prianja moze primiti te ostatke materijala, naravno moze i nekompaktibilno reagovati na njega, i odbacivati upravo zbog tih zaostatka rupica...
Nije najpametnije isprazniti sve "rezervoare" te rupice koje su popunjivane drugima, jer smo onda previshe shuplji, i necemo uspeti da se spojimo, tj privuchemo nijedan drugi komad...
Izgleda da je u pitanju sposobnost da se nadje kompaktibilna vrsta materijala.
