- Poruka
- 389.450
Praznik svetiteljke Ognjene Marije proslavlja se 30. jula, nije crvenim slovom obeležen u crkvenom kalendaru, ali je izuzetno poštovan u srpskom narodu, naročito među ženama.
U tradiciji Sveta Marina je predstavljena kao sestra Svetog Ilije, čiji se dan proslavlja 2. avgusta. Prema predanju, ona od brata krije kada je njegov praznik da se on ne bi od sreće i slavlja zaboravio i gromovima uništio ceo svet. Ali i Marija pali i kažnjava ognjem, po čemu je i dobila naziv Ognjena. Zato se danas ništa ne radi, ni u kući, ni u polju, u narodu je poznata zabrana “ni konac u iglu udenuti”. Ako se ovo ne ispoštuje, veruje se da će se tako svetiteljka uvrediti, pa će poslati vatru i gromove. Postoji poslovica koja kaže: “Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu!”
Svetiteljka se i u istočnom i u zapadnom slikarstvu predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini.
U nekim krajevima se veruje da ono što se desi na Ognjenu Mariju ne sme prekinuti, pa tako ako plane vatra, ne sme se ugasiti.
Istorija
Kada je Marija imala 12 godina, u doba cara Dioklecijana otac je izbacuje iz kuće jer se zavetovala da se nikada neće udati, tada počinju njene muke jer je primila hrišćansku veru. Carski namesnik Olimpije zaljubljuje se u nju, Marija ga odbija pod izgovorom da neće prineti žrtvu mrtvim idolima, sveta Marija pretrpela je mučenja, pa je krvava završila u tamnici. Tamo se molila Bogu posle čega ju je osvetlila nebeska svetlost. U njoj su iščezli zidovi i ukazao joj se krst sa golubicom na vrhu.
Kako nista nije moglo da slomi njenu jaku veru, sa 16 godina biva pogubljena mačem i ostala je upamćena kao mučenica koja je dala život za hrišćansku veru. .
Ruka ove svetiteljke se nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedu, a neke njene čudotvorne i svete mošti se čuvaju u manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera. Njih posećuju i poštuju ne samo hrišćani, već i muslimani.
Verovanje
Veruje se da je grmljavina na Ognjenu Mariju loš znak. To može da znači da je pred nama teška i sušna godina, a stariji tvrde da grmljavina ukazuje na bolest i siromaštvo.
Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine “gori nebo i zemlja”, ne rade nikakvi poslovi, kako po kući, tako i u polju.
Takođe se veruje da se na Ognjenu Mariju ne valja kupati u “velikim vodama”, jer su brojni slučajevi utapanja baš na ovaj dan.
U nekim delovima Istočne Srbije mišljenja su da devojke na ovaj dan treba da poklone ogledalce mladiću koji im se sviđa i da će taj zauvek u njih gledati kao "u svoj odraz u ogledalu".
Obeležava se i kao krsna slava kod Srba.
