Ogledalo ljubavi: Olja Ivanjicki i Leonid Šejka

[Lada]

Ogledalo ljubavi: Olja Ivanjicki i Leonid Šejka​

Velike ljubavi ostavljaju veliki trag, a iza njih ostao je trag kao posle ugasle zvezde​

ŠTA ostane iza ljubavi? Kada sat jedne ljubavi opiše pun krug i dođe u tačku kada emocija nije bilo, šta ostaje da svedoči o satima i minutima te ljubavi, o tempu proticanja njihovog vremena, (a svaka ljubav ima svoj, posebno naštelovan sat), šta je to po čemu možemo da prepoznamo posebnost te ljubavi?

Kao otisak prsta osobe, svaka ljubav ima svoj sopstveni kod i ritam: neke brzo počnu, njihov sat tada ubrzano kuca, ne može se pratiti skazaljka koliko juri iz susreta u susret, a onda se ljubav umori i raspline. Razlije se kao reka posle velikog vodopada, pa može od nje da postane močvara, a može i da se pretvori u reku života koja daje obalama novi život.

Svašta može da se sazna po malim, izdajničkim predmetima i zapisima koji ostanu iza ljubavi.

 

[Lada]

Iza Olje i Šejke ostalo je ogledalo.

LJubav im je trajala pet godina u koje su stale mnoge noći i dani, slike, crteži, pisma, pesme, jedan ceo pokret koji je obeležio umetnost posleratne Jugoslavije rođen je u nekom minutu njihovog sata.

“Ogledalo ljubavi” je knjiga o prepoznavanju dve duše koje su se srele ovde, u Beogradu, a začetak im je bio negde u prostranstvima Rusije gde su oboje imali pretke. Kada pogledate u to ogledalo možete da vidite dvoje posebnih ljudi koji su se bavili istim poslom, a učili su za neki drugi. Kao što su u sebi prepoznali pravi poziv, tako su se i međusobno prepoznali i odmah stvorili vezu koja je spajala i njih i njihovu umetnost. Ima, tako, parova koji se ne upoznaju nego se prepoznaju odmah. Olja i Šejka bili su sve samo ne obični i kad su se upoznali. Dve osetljive ruske duše zalutale na ove prostore u potrazi za novom domovinom, našle su je u umetnosti.

Umetnost je bila njihov zavičaj, njihova potreba, način izražavanja, stil života i sam život.

Olja i Leonid, svako za sebe, poseduju magnetsku harizmu koja privlači, a zajedno su par koji postaje srce i duša grupe umetnika koja se, spontano, okuplja oko njih. Svi oni imaju nove ideje, novu energiju i izlaze iz stereotipa i šablona koji bi ih ograničavali na putu spoznaje umetnosti i svog doprinosa svetu umetnosti. Neformalno se zovu “Društvo prijatelja Baltazara”, i mesto u tom krugu nalaze svi oni koji tragaju za metafizičkim smislom umetnosti kojom se bave. Ovo društvo sačinjavaju slikari, vajari, muzičari, pisci, svi oni koji umetnost doživljavaju kao višedimenzionalnu sferu života kome je umetnost prioritet. Iz tog društva kasnije će se roditi pokret “Mediala”, zamišljen da okupi najbolje i najposvećenije među umetnicima, pokret koji odabira članove po senzibilitetu i meri odstupanja od uobičajenog a ne po društvenim priznanjima i formama.

 

[Lada]

Proveli su pet godina zajedno i u tom vremenu su prešli pun krug svog sata. Šejka je tvrdio da samo uz Olju može da traje, ali to nije bilo istina. Izgledalo je tako u nekim momentima ali oni nisu dugo trajali. Šejki je bila potrebna svetlost, ali Olja je isijavala previše energije, prejaka magija je ušla u gene te izuzetne žene, vatra koja je grejala na početku počela je da bude prejaka. NJemu je trebala žena koja će ga pratiti kao senka, a Olja je bila sve samo ne to. On je ljubav podrazumevao kao stalno prisustvo voljene osobe, voleti se znači disati zajedno. NJena nezavisnost počinje da mu smeta i on je sve češće muči i tu sumnju izražava u pismima. Voli je, ali ga ta ljubav počinje da opterećuje. Pisma počinje da budu sve manje ljubavna a sve više optužujuća. Mnogo su se dopisivali, pisali su jedno drugom čak i kada nisu bili razdvojeni.
Nikada se nije udavala i svoj život je čuvala u tajnosti. Nikada nije ni pokušala da živi u zajednici sa nekim. NJoj je tesan bio ovaj svet, zato je tako mnogo slikala jer je tada bila deo Univerzuma. Ozbiljno se bavila ezoterijom i tvrdila je da je jedan od vremenskih portala nad Beogradom. Iz svog ateljea na obali beogradskih reka odlazila je u svetove koje prenosila na svoja platna. NJu su voleli, ali niko nije mogao da je poseduje.

 

[Lada]

Jedino što nije krila iz svog ličnog života je ljubav koju je imala sa Šejkom. Jednog dana neki nepoznati čovek zazvonio je na njena vrata i, dok je ona pokušavala da se seti da li ga poznaje, on joj je gurnuo u ruke poveću kutiju za cipele i otišao ne govoreći svoje ime. Kutija je bila puna pisama koje je ona pisala Šejki dok su bili zajedno, a on ih je čuvao kod prijatelja. Taj čovek je imao zadatak da čuva jednu ljubavnu prepisku i tako su pisma preživela nekoliko decenija.
Gurnuta ovim gestom u prošlost i mladost, Olja je dozvolila da se ova pisma objave kao knjiga “Ogledalo ljubavi”. I zaista, to jeste ogledalo u kome svoj odraz nalazi ljubav koja se prati od početka, kada misli da je nepobediva, do samog kraja koji je neizbežan.

https://www.kucastil.rs/uploads/ck_editor/images/clanci/LIFESTYLE/Zaostavština Olje Ivanjicki - Kulturno blago u nemilosti sudskih sporova/Zaostavština
Olje Ivanjicki - Kulturno blago u nemilosti sudskih sporova 1330.jpg