(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
OGLEDALA
Šta god da učiniš
naidješ na sebe
zato pazi šta činiš
manje više zbog drugih
već zbog sebe
naravno,
ukoliko ti je do sopstvenosti stalo.
Mnogima nije zato i ne misle
šta kažu i šta čine
bitno je samo
da im se ego u visine vine.
Ono što uvek imaš
si ti sam
ono sa čim se budiš i ležeš
ono što pušta vreže
koje druge dodirnu
u tebi niče a do njih seže
pazi zato kud idu tvoje vreže
da se ne desi da budeš uhvaćen
u sopstvene mreže.
I nije važno samo šta ti želiš
Kako želiš, zašto i kada želiš
Mnogo je važnije da svoju želju
Naučiš da drugom prilagodiš i da deliš.
Tek onda ono što u tebi niče
Počinje pravim životom da viče
Životu svome i životu tudjem da kliče
Tek onda sopstvenosti naše imaju čemu da se diče.
U svakom od nas ogledalo živi
u njemu se lik naš nama samima divi
pogledaj nekad u ogledalo tudje
videćeš da tvoj lik izgleda još ludje
to samo znači da dva se ogledala
gledajući se nisu prepoznala.
Da li će se ugledati
Da li će se prepoznati
Zavisi od sorte semena
Što u njima klija….niče
Zavisi od vreža njinih
Kad ih puste kud dotaknu
Da li sreća ili tuga
iz dodira tada jeknu.
PS Dobro vam jutro.......ajmo u ovaj dan.....
