Jedne noći, bučne i mračne,
kad probuđeni su demoni grada,
izlazim iz sijenke prozračne,
odričem se života ovdje i sada.
Prestigla sam budućnost u trenu,
skicirala ono što će da bude,
sklopila kola i spremam ih da krenu,
ali noge se moje nimalo ne trude.
Koračam ka nekoj novoj priči,
već vidim sebe u nekoj drugoj zori,
i suviše mi ta zora na ovu liči,
kao da plamen isti malo jače gori.
Pitam se da li je dovoljno jaka
ova čudesna emocija što tinja
i što teža je od ovog zraka,
što jauče kao kukavica sinja.
Otresla bih je svu sa sebe,
kao nepoželjne, neodoljive jade,
ali uporno mi masa srce grebe,
svjetlo duše nemarno mi čade.
kad probuđeni su demoni grada,
izlazim iz sijenke prozračne,
odričem se života ovdje i sada.
Prestigla sam budućnost u trenu,
skicirala ono što će da bude,
sklopila kola i spremam ih da krenu,
ali noge se moje nimalo ne trude.
Koračam ka nekoj novoj priči,
već vidim sebe u nekoj drugoj zori,
i suviše mi ta zora na ovu liči,
kao da plamen isti malo jače gori.
Pitam se da li je dovoljno jaka
ova čudesna emocija što tinja
i što teža je od ovog zraka,
što jauče kao kukavica sinja.
Otresla bih je svu sa sebe,
kao nepoželjne, neodoljive jade,
ali uporno mi masa srce grebe,
svjetlo duše nemarno mi čade.
