Usplamtele slike promiču kradom
Kroz noć koja bledi u laganoj tami
Vijori se nada u izdanku mladom
Tuga u duši potrošnoj čami.
Korak sa svetom obazrivo traži
A izmiče čežnja iz burne oluje
Teskobni svet sve manje je draži
Uzdah od sete jedva se čuje.
I nade nam traju u dalekoj stepi.
Koračaju senke u ponore svoje
Nisu ni snovi kao nekad lepi.
Suze u pesku predugo stoje.
Slani miris i dan kojeg nema.
Dozivi lica bez sreće na dlanu.
Hoću da ćutim jer nestaje tema.
Pljujem po gnevu i prkosim danu.
Neznanci bez lica i korak bez traga
Ka dalekom nebu poleće zmaj...
Lutaš bez cilja dok ti nestaje snaga,
A prolazni sati dozivaju kraj.
Progonjen vetrom, putnik bez daha.
Koncima stegnut, raščišćava put.
Ka oblaku teži, bez utešnog straha.
Želi da beži, a ne zna ni kud.
Tonem u reku bez izvora vode.
Gasnem u čežnji, uz poletan dah
Beskrajna patnja stalno me bode
Od usahlih misli praveći prah...
Kroz noć koja bledi u laganoj tami
Vijori se nada u izdanku mladom
Tuga u duši potrošnoj čami.
Korak sa svetom obazrivo traži
A izmiče čežnja iz burne oluje
Teskobni svet sve manje je draži
Uzdah od sete jedva se čuje.
I nade nam traju u dalekoj stepi.
Koračaju senke u ponore svoje
Nisu ni snovi kao nekad lepi.
Suze u pesku predugo stoje.
Slani miris i dan kojeg nema.
Dozivi lica bez sreće na dlanu.
Hoću da ćutim jer nestaje tema.
Pljujem po gnevu i prkosim danu.
Neznanci bez lica i korak bez traga
Ka dalekom nebu poleće zmaj...
Lutaš bez cilja dok ti nestaje snaga,
A prolazni sati dozivaju kraj.
Progonjen vetrom, putnik bez daha.
Koncima stegnut, raščišćava put.
Ka oblaku teži, bez utešnog straha.
Želi da beži, a ne zna ni kud.
Tonem u reku bez izvora vode.
Gasnem u čežnji, uz poletan dah
Beskrajna patnja stalno me bode
Od usahlih misli praveći prah...
