Generacije naseg naroda se decenijama susrecu sa cinjenicnim stanjima sadasnjice i posledicama koje ona vuce iz proslosti, doba robovanja, turskih odmazdi i krvavih sukoba sa najstrozim neprijateljskim napadima.
Mozemo prevesti Andricev rad kao bavljenje svakim konkretnim dogadjajem, oslikavanjem tvrdjava, gradova, naroda, kiteci ih bojnim ranama, zapravo sustom istinom.
Svojim delima obuhvatio je licnosti i prijateljske i neprijateljske strane, mahom realne, kad - kad izmisljenje, stvorene sopstvenom slikom i stavom o ljudima s kojima se sretao, o kojima je slusao ili mu ih je istorija ponudila.
"Prokletom avlijom" prikazao je sklop razlicitih lica, karaktera, porekla, u mehuru iste sudbine u koji ih je sazdela pravda ili nepravda.
Svojim delom uvodi nas u svaki celijski kut kao da zeli time pred nama da prouci svakog zatvorenika ponaosob kao svojstven nacin prezivljavanja svih tih nedaca.
Fra Petar, optuzenik nepravde i neistine o losem obavestavanju papskog pregovaraca o polozaju balkanskih Hriscana, Andricev je put do stvaranja legende o ljudima koje je Fra Petar sretao, kobnih po pravdu, mamci za nepravdu, krivi i neduzni, i placenici namestaljki kojih je i on sam bio zrtva.
Upoznavsi Camila, Fra Petar nalazi saucesnika u svom istrajanju, saosecanje, nesto sto ih je obojicu cuvalo od propadanja na koje su bili osudjeni.
Camil, svedok sopstvene nesrecne ljubavi, Grkinje koju je otac ozenio drugim i uskratio im zajednicki zivot, posvetio se knjigama, kao i svoju ljubav istom. Ucenje i citanje koje je kod njega primetio, Fra Petar je video kao visoku vrednost ovog mladica koga je vlast pritvorila zbog proucavanja istinitih dogadjaja vezanih za turske vladare, bracu Dzem - sultana i Bajazita, medju kojima se desio sukob oko vlasti gde je Bajazit zarobio brata, ne bi li zauzeo presto, shvativsi njegov rad kao pretnju tadasnjoj vlasti.
Kroz citav tok radnji uplice se mnogo karaktera koje je Andric izvajao i od kojih se izdvojio i Haim, Jevrejin iz Smirne, koji deli sudbinu Fra Petra i Camila. Delivsi celiju sa njim, Fra Petar doznaje sve o Camilu, koji ga je svojim ponasanjem privukao, i cije je prijateljstvo zeleo.
U zidinama pod kojim se skrila ta beda koja je pratila prostotu i monotoniju vremena, razvijalo se prijateljstvo koje je pruzalo utehu Andricevim likovima koji su tuda maltene zalutali.
Nepravda koja je robovala ovim celijama bila je opravdana od strane Latif - age, zvanog Karadjoz, surom pravdom, jer je sam smatrao da nema neduznih i da su svi krivi. Ivo je prikazao to poigravanje sa osudjenicima kao tamnicenje i suvoparnu dosadu a saosecajne dijaloge medju licima koja su cekala nastavke istog u daljim izdrzavanjima kazne ili progonstvima, kroz svu tu nemilosrdnost vlasti i samod Karadjoza, u ranom detinjstvu naizgled slicnog zatvorenicima, kockara, problematicne pijanice koju je otac u sluzbu postavio, i koji je u srzi ove price daleko gresniji od glavnih junaka.
Prijateljstvo Fra Petra i Camila pod nepravednim kljucem okoncava se Camilovim trajnim odsustvom, Fra Petrovim pretpostavkama o njegovom stradanju i samo Fra Petrovo zavrsenje kazne - njegova smrt.
Da je Andric govorio o Bogu, verujem da bi obojica nasli svoju pravdu koje u paklu zivotne osude nigde nije bilo.
Mozemo prevesti Andricev rad kao bavljenje svakim konkretnim dogadjajem, oslikavanjem tvrdjava, gradova, naroda, kiteci ih bojnim ranama, zapravo sustom istinom.
Svojim delima obuhvatio je licnosti i prijateljske i neprijateljske strane, mahom realne, kad - kad izmisljenje, stvorene sopstvenom slikom i stavom o ljudima s kojima se sretao, o kojima je slusao ili mu ih je istorija ponudila.
"Prokletom avlijom" prikazao je sklop razlicitih lica, karaktera, porekla, u mehuru iste sudbine u koji ih je sazdela pravda ili nepravda.
Svojim delom uvodi nas u svaki celijski kut kao da zeli time pred nama da prouci svakog zatvorenika ponaosob kao svojstven nacin prezivljavanja svih tih nedaca.
Fra Petar, optuzenik nepravde i neistine o losem obavestavanju papskog pregovaraca o polozaju balkanskih Hriscana, Andricev je put do stvaranja legende o ljudima koje je Fra Petar sretao, kobnih po pravdu, mamci za nepravdu, krivi i neduzni, i placenici namestaljki kojih je i on sam bio zrtva.
Upoznavsi Camila, Fra Petar nalazi saucesnika u svom istrajanju, saosecanje, nesto sto ih je obojicu cuvalo od propadanja na koje su bili osudjeni.
Camil, svedok sopstvene nesrecne ljubavi, Grkinje koju je otac ozenio drugim i uskratio im zajednicki zivot, posvetio se knjigama, kao i svoju ljubav istom. Ucenje i citanje koje je kod njega primetio, Fra Petar je video kao visoku vrednost ovog mladica koga je vlast pritvorila zbog proucavanja istinitih dogadjaja vezanih za turske vladare, bracu Dzem - sultana i Bajazita, medju kojima se desio sukob oko vlasti gde je Bajazit zarobio brata, ne bi li zauzeo presto, shvativsi njegov rad kao pretnju tadasnjoj vlasti.
Kroz citav tok radnji uplice se mnogo karaktera koje je Andric izvajao i od kojih se izdvojio i Haim, Jevrejin iz Smirne, koji deli sudbinu Fra Petra i Camila. Delivsi celiju sa njim, Fra Petar doznaje sve o Camilu, koji ga je svojim ponasanjem privukao, i cije je prijateljstvo zeleo.
U zidinama pod kojim se skrila ta beda koja je pratila prostotu i monotoniju vremena, razvijalo se prijateljstvo koje je pruzalo utehu Andricevim likovima koji su tuda maltene zalutali.
Nepravda koja je robovala ovim celijama bila je opravdana od strane Latif - age, zvanog Karadjoz, surom pravdom, jer je sam smatrao da nema neduznih i da su svi krivi. Ivo je prikazao to poigravanje sa osudjenicima kao tamnicenje i suvoparnu dosadu a saosecajne dijaloge medju licima koja su cekala nastavke istog u daljim izdrzavanjima kazne ili progonstvima, kroz svu tu nemilosrdnost vlasti i samod Karadjoza, u ranom detinjstvu naizgled slicnog zatvorenicima, kockara, problematicne pijanice koju je otac u sluzbu postavio, i koji je u srzi ove price daleko gresniji od glavnih junaka.
Prijateljstvo Fra Petra i Camila pod nepravednim kljucem okoncava se Camilovim trajnim odsustvom, Fra Petrovim pretpostavkama o njegovom stradanju i samo Fra Petrovo zavrsenje kazne - njegova smrt.
Da je Andric govorio o Bogu, verujem da bi obojica nasli svoju pravdu koje u paklu zivotne osude nigde nije bilo.
