Odnos greha i coveka

"Umij svoje grehe a ne samo lice", stoji natpis na mramornoj ploci u crkvi Sv. Sofije... Uzalud ili ne. Za one koji zele da ostanu zivi za zivota a ne da hodaju mrtvi zemljom, svakako nije.

Sta je zapravo greh( mozda ce to neko drugacije imenovati, odrediti drugi termin za ovaj pojam, ali cu se ja, ipak, zadrzati na ove cetiri foneme)? Ubistvo, preljuba ili zavist? Zapravo sve...Ovome bih jos dodala i losu misao. Misli su samo klica, zacetak ali i veliko vrelo dolaska sveg dubinskog mraka koji lezi u zlu. One su licemerna zavesa onih slabih koji ne iznose svoje zlo na videlo nego ga proracunato kriju, jer se plase coveka. Ne apsolutnog, jer da je tako onda, bi pokusaj njihovog iskorenjivanja bio na delu.

Greh, nije samo ucinjena greska drugome. To je bumerang nama samima. Veoma skup stanar. Trebalo bi, nepozeljan. Protivnik smisla zivota. Kralj bestidnistva...

Covek. Lomljiv, nemocan nad mnogim nedacama zivota...Ko misli da stoji neka se cuva da ne padne, upozoravali su apostoli...Tek sto ustane iz kala greha, covek se ljulja, saplice o nova iskusenja. Gordost, zavist, blud i toliko drugih sramnih pozuda i neobuzdanih potreba lome coveka nevidljim rukama na nevidljiv nacin u nevidljivo -iznutra...Kako se onda covek spasava. Prosto, covek je homo religiosus- oduvek i zauvek. Neko ce priznati...Neko ce se, pak, protiviti ovome stavu. Zasto? Jednostavno, vecini ljudi, sve sto je duhovno je strano, po Andricu. Jer duhovnost nije materijalna. A oku je dostupno samo to- vidljiva materijalnost nasuprot nevidljivoj nematerijalnosti...Ali mi ne bismo bili ljudi da vidimo samo ocima. Gde je tu dusa koja stanuje u nama?

Ljudsko bivstvujuce je potopljeno u vodu greha. Nekada tone a nekada pluta po povrsini. Njegova jedina mogucnost za spasenje je barka na vodi, kadkad bliza a kadkad na horizontu; ali uvek tu kao apsolutno bitije. Mozda joj okrenemo ledja pa je ne vidimo, mozda se nekad umorimo od plivanja, malo potonemo pa nam se izgubi iz vidika, mozda smo na dnu...???!!!

 

[Kolja_87]

Preljuba,zavist? Diskutabilno je sta je greh,ali nekako,iz ovog izlaganja,rekao bih da ti se sve zasniva na moralu,a moje misljenje je da moral kao takav kakav ga danas poznajemo, ne postoji. A to da li je covek lomljiv i nemocan...Mislim da je Niche sve lepo objasnio... Zavisi da li si pastir ili ovca iz stada!
P.S.:Ovo je sjajno napisano,ma koliko se ja neslagao s gore navedenim.Svaka cast ako si sama sastavljala

 

[Arijadna]

Hvala na svom komentaru. Jako cenim tvoje misljenje ali smatram da Niceova filozofija je malo udaljenija od morala. Ja ovde u osnovi imam hriscanski moral, mada je i Kant u Kritici prakticnog uma ili pak, Vecnome miru, lepo objasnjava moral koji je po meni najshvatljiviji. Greh svakako povezujem sa moralom jer je sam greh anomalija duha u nama. A ta anomalija je rezultat udaljavanja od morala...
P.S: Sama sam pisala, naravno...