Covek sam sebi postavlja kriterijume sopstvenog sagresenja nasuprot jedinstvenoj listi pravih. Neispravno je. Nepostojanje zajednickog kriterijuma za sve vodi u ekstremnost koja je losa...Dolazi do jake relativnosti DOBRA i ZLA. Na taj nacin bi svakome bilo dobro ono sto radi jer ne bi imao uvid u sopstveni dusevni smer kretanja. Jer, inace, svaki covek uvek nadje opravdanje za svoje postupke kakvi god oni bili...Namerni ili slucajni. Tada zlo ne bi postojalo a zapravo bi bilo najvece...Kretanje u okviru zadatih granica dobrog i loseg omogucuje jasniju i realniju sliku nas samih a tako i verovatnocu ispravke gresaka po ugledu na apsoluta...
Odnos prema novcu je takodje greh ako predje u meru obogotvorenja i idola. Novac je materjalna stvar koja sluzi a ne kojoj sluzimo; ona koja se koristi a ne ona kojoj koristimo...Neobuzdana zelja za novcem je nista drugo do pohlepa u osnovi koje lezi gordost, zelja za dostizanjem moci...
Cistiti dusu od greha istovetno je sredjivanju kuce. Ciscenje doma radi svesrdnog docekivanja gostiju, radi spokojnog zivota u redu, cistoci istovetno je i ciscenju duse pokajanjem radi primanja apsoluta u svoje srce. Uskoglednost vecine ljudi ne dovodi ih do ovakvog rezultata promisljanja jer ugao percepcije koji se odnosi na duhovnost se koleba i popusta nad jasno vidjenim rezultetom materjalnosti...Besmislenost je njihov izgovor...
Ljudi su, takodje, skloni osudi tudjeg sagresenja a ne znaju dubinu svoga koji upravo tada cine. Cak svoja sagresenja ne nazivaju grehom. Ne znaju da ne treba da uzimaju ulogu sudije nad drugima vec nad sobom samima. Mada bi tada, kod pojedinih, rezultet bio "korupcija" sopstvenog uma a presuda oslobadjajuca. Glavni problem koji se postavlja jeste zanemarivanje greha, njegovo budno uspavljivanje, "guranje pod tepih"...Prvi bi korak bilo priznanje sopstvenog sagresenja pred samim sobom, jer gresenje u ljudskoj lezi prirodi. Potom sledi trazenje leka tom zlu kroz iskreno pokajanje...
ZNAJTE - GRESENJE je ljudsko, PRAVDANJE greha djavolsko, POKAJANJE je BOZANSKO.
Pronadjite svog apsoluta, tezite ka tom neprolaznom, nikad nastalom i uvek postojecem savrsenstvu...Tezite ka onome sto ne propada, sto nikada ne izneveri, na sta uvek mozete da se oslonite. Onda sreca nece nestati...Ljubav ce biti vase drugo ime, a plemenitost prezime...
Pronasla sam svog - Isusa Hristosa...
Odnos prema novcu je takodje greh ako predje u meru obogotvorenja i idola. Novac je materjalna stvar koja sluzi a ne kojoj sluzimo; ona koja se koristi a ne ona kojoj koristimo...Neobuzdana zelja za novcem je nista drugo do pohlepa u osnovi koje lezi gordost, zelja za dostizanjem moci...
Cistiti dusu od greha istovetno je sredjivanju kuce. Ciscenje doma radi svesrdnog docekivanja gostiju, radi spokojnog zivota u redu, cistoci istovetno je i ciscenju duse pokajanjem radi primanja apsoluta u svoje srce. Uskoglednost vecine ljudi ne dovodi ih do ovakvog rezultata promisljanja jer ugao percepcije koji se odnosi na duhovnost se koleba i popusta nad jasno vidjenim rezultetom materjalnosti...Besmislenost je njihov izgovor...
Ljudi su, takodje, skloni osudi tudjeg sagresenja a ne znaju dubinu svoga koji upravo tada cine. Cak svoja sagresenja ne nazivaju grehom. Ne znaju da ne treba da uzimaju ulogu sudije nad drugima vec nad sobom samima. Mada bi tada, kod pojedinih, rezultet bio "korupcija" sopstvenog uma a presuda oslobadjajuca. Glavni problem koji se postavlja jeste zanemarivanje greha, njegovo budno uspavljivanje, "guranje pod tepih"...Prvi bi korak bilo priznanje sopstvenog sagresenja pred samim sobom, jer gresenje u ljudskoj lezi prirodi. Potom sledi trazenje leka tom zlu kroz iskreno pokajanje...
ZNAJTE - GRESENJE je ljudsko, PRAVDANJE greha djavolsko, POKAJANJE je BOZANSKO.
Pronadjite svog apsoluta, tezite ka tom neprolaznom, nikad nastalom i uvek postojecem savrsenstvu...Tezite ka onome sto ne propada, sto nikada ne izneveri, na sta uvek mozete da se oslonite. Onda sreca nece nestati...Ljubav ce biti vase drugo ime, a plemenitost prezime...
Pronasla sam svog - Isusa Hristosa...
