Nemam strah da udjem u prostoriju gde ima vise ljudi . ALI recimo kad sam na predavanju i profesor(ili neki autoritet ) nesto pita i ja to znam da odgovorim , dobijem napad panike i zacrvenim se, moram da bezim negde . Nisam motivisan da ucim i napredujem ako ne mogu da se isticem, a ta panika me sputava. Jednostavno zelim da budem dobar, medju najboljima. U osnovnoj sam bio djak generacije i jedan od najboljih matematicara u generaciji u Srbiji(kao stipendija za mlade talente ). Moj otac(, inace alkoholicar i manijak ( sad se popravio ) ) i moja jadna majka ( udala se neduzna za kretena sa 18 g koji ju je tukao svaki put kad dodje pijan kuci) nisu vrsili nekakav preteran pritisak na mene u osnovnoj . Zivio sam sa majkom najvece vreme odvojen od oca jer je otac srecom bio terenski radnik. Medjutim onda je dosla gimnazija gde sam 1 na polugodistu iz engleskog . Taj jebeni kec je probudio nesigurnost u meni , svatio sam da nisam sveznajuci i izgubio sam samopouzanje u sebe . Meni nije nikad bio problem nauciti za 2 , ali to nije deo mene. Ja stvari ili znam dobro ili nemam pojma , tako da su moje ocene ili poklonjena dva ili dobra petica . Znam da ocena nije merilo znanja . Moji roditelji vise kao da su poceli da me se stide. Pa ne ucim ja za njih , ovo je moj zivot, ali dzaba , vrsili su pritisak non stop na mene . Taj pritisak bio je izvor mojih frustacija koji su rezulirali sa svakodnevom svadjom sa mojom majkom . To me je zaista iscrpljivao. Tako da sam u skoli postajao jos losiji, a oni jos gori . Zeleo sam negde da pobegnem , ali mlad si nisi finasijski zavistan , mislim da se nisam unistavao sa sportom ( 4 -5sata dnevno ) da bi psihicki bas pukao ili se obesio , ali nekako sport izbaci svu agresivnost iz tebe.U 4 godini serednje opao je pritisak od moga oca , jer je imao nesrecu pa sam ja morao da radim leti , pa je video sposoban mali , pa vise nije **** . I keva je nasla prvog svalera , tako da se i ona usrecila. U medjuvremenu socijalna fobija je ojacala tako da vise nisam bio u mogucnosti da idem u skolu ili kad sam isao isao sam pod prinudom .Tako da je to bilo negde preko 200 izostanaka po semestru . Sa drustvom sam isao samo na kosarku , veoma retko sam izlazio, jer pekla me neka savest , los si , a hoces da se provodis .U medjuvremenu sa se borio sa autoritetima , koji su imali sve manje uticaja na mene . Tako da profanima samo sto nisam govorio , moze da mi ga pusite , pokazivao sam nula respeka za njih . I tako patio sam se 4 godine sa svojim roditeljima , skroz utonuo u depresiju bez nade u bolje sutra , samo sa zeljom da odem od kuce. Tako sam pakleno zeleo da bude sam , bez ikoga oko mene , ja i priroda. . Iako nije bilo pritiska , taj strah da se suocim sa masom i sa skolom ,koja je izvor negativnih emocija me je sputavalo da nesto znacajnije radim . Onda sam pukim slucajem zavrsio u Nemackoj, Danke Deutschland , zivela sloboda( nisam bio vec 3 godine kod kuce niti planiram) . Polozio sam nemacki dosta brzo , jer bio sam motivisan , a i glavonja sam. Cak sam i imao prve devojke u zivotu . Medjutim onda faks, od same pomisli da moram da idem medju masu gde sedi autoritet dobijem paniku . Nevidjeno sam los student i mrzim sebe zbog toga( ali nemam ni motiva ni volje da ucim) . Vreme predvodim alkoholisicu se i na rostiljanju , bez ikakvog cilja i volje .za jedan ispit od koga mi je zavisio nastavak studia odvojio sam dve nedelje . Citave te dve nedelje sam proveo na kompu u vrlo jadnom psihockom stanju. Iako sam bio 0% spreman nisam imao snage da otvorim knjigu . Slucajno sam sreo jednog poznanika , koji je seo taj dan i radio sa mnom , tako da sam ja to s mukom polozio. Ne znam sto ranije nisam odlucio da posetim psihologa. Verovatno sam imao strah da me ne proglase ludim i posalju u ludaru. Znao sam jednog coveka u Srbiji koji je zavrsio u ludnici jer je imao emocionalnih problema , a onda je proslo dosta dok je dokazao da je normalan . Ali posto je moja sestra ima jos gore siptome i napade panike( ide na razgovore sa psihologom i pije neke lekove ) mozda ne zavrsim u ludari. Ako zavrsim verovatno cu onda redovno pisati na politici
Nisam siguran da je ovo za temu , ali malo da olaksam dusu
