Под пригушеним светлом хотелске собе, у углу, за писаћим столом седео је човек. Главу је забацио уназад, наслонивши теме на зид избледелих тапета. По затвореним очима и згрченом лицу видело се да дубоко размишља. У руци је нервозно вртео оловку, а на столу испред њега је стајао лист папира са исписаних неколико редака. Из купатила се чула славина како откуцава као сат. Кап по кап. Кроз време између откуцаја две капљице могао се чути и дубоки уздах из човекових груди. Борба мисли која се водила у његовој глави је обичним смртницима недокучива. Пропуст између два света је зачепљен, хотелска соба је остала на страни стварности, док је човек увелико путовао у другом смеру. Рука са оловком је клонула. Отишао је.
