Odlazak Umberta Eca...

Urvan Hroboatos

Urvan Hroboatos

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.833
Kaže se o pokojnima sve najbolje. Ja ću pokušati, pak, biti iskren o onom što sam pročitao od Eca, i o dojmu kojeg sam stekao o njemu.

Što mi izgleda nedvoumno- Eco je bio iznimni erudit. S lakoćom je prekazio po mnoštvu humanističkih disciplina.

Pročitao sam svega jedan, prvi od njegovih 7 romana. Mislim da je to vješto konstuirano i da se radi o vatrometu obaviještenosti.
Samo djelo ne spada u veliku, trajnu literaturu, i Eco je bio toga svjestan.

On je posvetio većinu svoje energije i sposobnosti semiotičko-filozofsko-povijesnim djelima. Napisao je kojih 40-ak knjiga, a od tog pročitah dvije "Otvoreno djelo" i "U potrazi za savršenim jezikom".

Po mom sudu, Eco nije bio bio duboki mislilac na području književne teorije- kao što su bili, recimo, Mihail Bahtin ili Northrop Frye.
No lakoćom obrade i "šaranjem" po više područja kulture, stekao je simpatije čitateljstva, te animozitet kolega koji su prigovarali da ugađa
"masama".

Što će ostati od njegova djela ?

Mislim da će biti čitane njegove poligrafije o estetici, istraživanja o popularnoj kulturi i sl; njegovi romani će vjerojatno zauzeti srednji položaj, između ozbiljne i popularne literature.

U svakome slučaju, bio je to proživljen život.
 
prekazio-molim prevod na srpski jezik

Njegovo ime je spominjano,tacnije njega i njegovog djela pri prelasku na bolonjski proces na univerzitetima.Ne znam zasto,jer nisam ni jezicar a ni istoricar.Samo pratim prilike.Hvala na tekstu.
Kad sam cula za njegovu smrt dobila sam zelju da procitam dva njegova najtiraznija romana.
 
Meni je Ime ruže jedna od dražih knjiga, no više je popularno naučna studija o manastirskom životu i katoličkim redovima u formi romana nego pravi roman. Kasnije sam čitao neke njegove studije popularnih pojava u kulturi i mislim da je Žižek dosta "ukrao" od njega i u sadržaju i u fomi.
 
Ja sam čitao "Ime ruže" i "Fukoovo klatno". Oba romana su mi imala zamarajući početak. "Fukoovo klatno" je na sredini dobilo neverovatno ubrzanje, niz zapleta, intriga, upltanja u tajna društva i učenja, misterije... Posle sam čitao jednu obimom manju knjigu "Iz minimalističkog dnevnika" u kojoj daje crtice o svemu i svačemu i trudi se da bude duhovit.
 
prekazio>prelazio

Eco nije bio poglavito romanopisac, imaginativni autor, nego intelektualac i polihistor na području humanistike.
New York Times je, u osvrtu na njega, dao dosta dobar prikaz u kom je zapravo pokopao Eca kao romanopisca.
No, ne treba podcijeniti njegov živ duh i interese koje imao, te briljantno obradio u svojim djelima.

Tehnički, Eco je bio filozof, no jasno je svakom tko je čitao prave filozofe kao Cassirera ili Crocea, da Eco ne spada u tu ligu.
No njegove interesantne poligrafije će, po mom mišljenju, ostati i biti i dalje čitane, bar kod ljubitelja kopanja po bizarnostima.

Romane mu, pak, čeka ne znam kakva sudbina. To je štivo koje je razine Sherlocka Holmesa ili sličnih, a nepotrebno opterećeno autorovim
eruditskim izljevima. Da se radi o filozofskim ili diskurzivnim romanima kao što je Musilov- hajde de. No, potencijalno popularni roman, niskomimetički,
uresiti mnogobrojnim teološkim ili povijesnim asocijacijama i iskazima- to je kontraproduktivno.

Bilo kako bilo, nemoguće je prognozirati. Neka su se djela pokazala žilavima, druga su potonula u zaborav ....
 
Urvan Hroboatos:
prekazio>prelazio

Eco nije bio poglavito romanopisac, imaginativni autor, nego intelektualac i polihistor na području humanistike.
New York Times je, u osvrtu na njega, dao dosta dobar prikaz u kom je zapravo pokopao Eca kao romanopisca.
No, ne treba podcijeniti njegov živ duh i interese koje imao, te briljantno obradio u svojim djelima.

Tehnički, Eco je bio filozof, no jasno je svakom tko je čitao prave filozofe kao Cassirera ili Crocea, da Eco ne spada u tu ligu.
No njegove interesantne poligrafije će, po mom mišljenju, ostati i biti i dalje čitane, bar kod ljubitelja kopanja po bizarnostima.

Romane mu, pak, čeka ne znam kakva sudbina. To je štivo koje je razine Sherlocka Holmesa ili sličnih, a nepotrebno opterećeno autorovim
eruditskim izljevima. Da se radi o filozofskim ili diskurzivnim romanima kao što je Musilov- hajde de. No, potencijalno popularni roman, niskomimetički,
uresiti mnogobrojnim teološkim ili povijesnim asocijacijama i iskazima- to je kontraproduktivno.

Bilo kako bilo, nemoguće je prognozirati. Neka su se djela pokazala žilavima, druga su potonula u zaborav ....
Kliknite za proširenje...

Nisam siguran za ovo. Eko se dobro uklopio u trend tehno trilera koji se pojavio sredinom osamdesetih gde se dosta inzistira na tehničkim detaljima, samo što se ovde govori o istorijskim detaljima. Kasnije je to "prepisao" Den Braun sa Da Vinčijevim kodom a bilo je i drugih imitatora, kao npr Arturo Peres sa Klubom Dima. Takav tip književnosti, sa tom tematikom i obrađen na sličan način uvek će imati svoju publiku. I Hazarski rečnik je na tom tragu, ali pisan na drugačiji, hermetičniji, način
 
Rayela:
Mene je ta knjiga uzasno " smorila", ali bila je treca od njega pa sam mu malo gledala kroz prste:D
Kliknite za proširenje...
Smiri se Rajela.takvi su smaračI svi mudraci...
Ja mogu samo da se divim Eku...
I mnogo mudrosti u esejima I intervjuima sam pokupio...I njemu moram da zahvalim za mnoga moja progledavanja...
Nije to njegov krajnji domet,jer ja sam samo to što jesam,deo kulture mog mesta što me I čini I zadovoljnim svojim mestom
pod suncem I među prijateljima I u familiji...
No,ima važnijih na koje je veoma uticao I mogu slobodno reči da spada u nekolicinu najmudrijih ljudi kraja prošlog I početka ovog milenijuma!
Svaka njegova knjiga je citadela -orjentir na putu oboženja ljudske civilizacije!
Nova duhovnost zapada!
I lošiji od njega neka ne kevću I ne zakeraju jer ovom civilizacijom je s njim prošao div ovovremene kulture sveta!

- - - - - - - - - -

AristotelSRB:
Očigledno sam jedino ja imao tu nesreću da mi prva njegova knjiga bude Praško groblje. :D
Kliknite za proširenje...

Valja imati razumevanje za pisca koji je ostario...Počinje biti sitnićav I nekako...čangrizav...Oprostiš mu to I progledaš kroz prste ko Rajela...;)

Mene to podseti na Londona I njegovog "King Barlikorna"-sitnićavo smaranje baš,ali pre toga...Ima bonus ihaj!
 
У складу са темом, рећи ћу да је Еко мајсторски умео да не буде у праву.
Рецимо, Име Руже (полуограда јер нисам читао, гледао сам филм) је књига која долази од медиевалисте, у детаље приказује средњевековни живот, и сл... Па ипак даје лошу слику. Како рече извесна Кјара у поговору Еволине књиге Мистерија грала - не одговара баш истини да је у фамозном Седњем веку био забрањен смех. Карневали, дружине глумаца, дворске будале (стенд-ап комичари) потичу из тих времена. А филм је још гори...
Оно што сам читао. Фукоово клатно. Маестрално је описан тај ход кроз Кабалу, да би се на крају закључило како је једино добар најнижи сефир - Малкут (Краљевство - овај свет). Остало не само да је опасно, него нас непотребно мами, тамо нема ничега, осим фрикова, фашиста и сл... Најобичније логично питање - а што се Еко тиме бавио?! Није ваљда грехе преузео на себе... :roll:
Онда, онај познати есеј о Ур-фашизму. Ни једне једине речи о економској бази тог система, а то је капитализам... Но у ономе што рече се углавном налазим, не у свему. Не дајем ја много на харизматичне вође, али за синкретизам и органско поимање заједнице јесам... па и за митску историју.
Међутим, све то пада у воду пред тиме да је одлично писао.
 
vinodol:
Nisam siguran za ovo. Eko se dobro uklopio u trend tehno trilera koji se pojavio sredinom osamdesetih gde se dosta inzistira na tehničkim detaljima, samo što se ovde govori o istorijskim detaljima. Kasnije je to "prepisao" Den Braun sa Da Vinčijevim kodom a bilo je i drugih imitatora, kao npr Arturo Peres sa Klubom Dima. Takav tip književnosti, sa tom tematikom i obrađen na sličan način uvek će imati svoju publiku. I Hazarski rečnik je na tom tragu, ali pisan na drugačiji, hermetičniji, način
Kliknite za proširenje...

Dan Brown je laka kategorija i ne najbolje informiran; Ecova potencijalna slabost je erudicija u žanru u kojem je to balast.
 
Urvan Hroboatos:
Dan Brown je laka kategorija i ne najbolje informiran; Ecova potencijalna slabost je erudicija u žanru u kojem je to balast.
Kliknite za proširenje...
Jedna veli:bolji je kratak pa debeo,druga:dugačak pa tanak,treća:dugačak pa debeo,a najiskusnija:tvrd!
Eko je tvrdo ubedljiv! ! !:lol:
Kroati,a i mi ćemo nikad imati takvog eruditu-filozofa-sociologa-leksićara-književnika!
A tebi je ,gospon,ko onoj babi pemzionerki,lepši Dep od Klunija!A Kluniju i Depu?
Kaj bi za tebe mogel reč pokojni gospon Umberto?
Isto kaj i za mene:Ke mizeria Balkania...
 
Vidim da je tema zamrla, pa da napisem nesto, ako dozvolite.
Citao sam nekoliko eseja i intervjua ovog velikog intelektualca.
Erudicija, intelektualizam i vecita spremnost na elegantnu salu ostaju iza njega.
Takodje, mnogo toga je od njega ostalo u proucavanju savremenih komunikoloskih fenomena. On se hvatao u kostac sa tim problemima dok su jos bili "vruci" i aktuelni. S obzirom da sam nov na forumu, ne zamerite mi sto ne znam imena forumasa, neko je napisao da je Slavoj Zizek mnogo toga preuzeo od Eka. Slazem se u potpunosti. Zizek je, pre svega, provokacija, pa tek onda dubina.
Sada bih se posvetio knjizevnom delu Eka jer pisem na knjizevnom podforumu.
U jednoj beogradskoj knjizari pre par godina na snizenju za 1.000 dinara imao sam priliku da biram tri Ekova dela. Izabrao sam "Ime ruze" i "Fukoovo klatno", dva dela o kojima sam najvise slusao, a pritom sam jos i gledao film sa Sonom Konerijem i Kristoferom Lamberom, i tada aktuelno "Prasko groblje". U narednih par meseci posveceno sam procitao sva tri dela.
"Ime ruze" mu je najbolji i najpopularniji roman. Eko jeste strastveni medivelista. Osim nacina zivota jednog manastira na Apeninskom poluostrvu, dotakao se i mnogih sholastickih tema i logickih problema. Preko glavnog lika, koji se poznavao sa Marsilijem Padovanskim, polako nas je uveo u razlikovanje crkvenih i cezaristickih tendencija na crkvenom zapadu i pretecama konstitucionalizma. Takodje, nagovestio je reformaciju. Delo ima notu zanimljivosti, prvenstveno zahvaljujuci seriji ubistava u manastiru, nekoj potmuloj atmosferi i misticnoj biblioteci kao sakrivenom hramu ucenosti, ali i stalnoj napetosti. Tako da nije puka deksripcija nekoliko dana u jednom katolickom manastiru. Takodje, seksom Adsoa sa jednim zenskim celjadetom strastveno je prikazana jereticki polni odnos, sto uvek daje polemicnost i povecava pristrasnost (za i protiv jednog dela).
Pisuci "Fukoovo klatno" Eko je postovao sve postulate postmodernizma (hipotekst, ironija, hiperrealnost, simulakrum realniji od objektivne stvarnosti itd). Otuda, ja mislim da je "Fukoovo klatno" prikazalo, ujedno, i najbolje i najgore strane postmodernizma. Slazem se sa drugim forumasem da je "Fukoovo klatno" dobrih trecinu romana dosadno delo, a da na kraju postaje veoma zanimljiva prica o tajnim drustvima, zaverama, pasiji njihovog proucavanja. Cini mi se da prica nema kraja kao ni univerzim.
"Prasko groblje" je, u nekim segmentima, dosta slicno "Fukoovom klatnu" i dokaz da se cak i najveci umetnici ponavljaju. Tu je mnogo toga ponovio. A najvise se sprdao evropskom antisemitizmu XIX veka. Taman da neobavestenima otvori oci da je antisemitizam postojao mnogo pre nacizma u krilu nase civilizacije. Cesto su spominjani Protokoli sionskih mudraca, a ni Fjodor Dostojevski se nije bas "proslavio" u par Ekovih recenica. Za posetioce foruma: ima malo i o Srbima i o Hrvatima. U jednom trenutku su navedene "vrline" evropskih naroda, pa je pisalo "glup kao Hrvat", a od Srba tu je Niza-bej, balkanski mistik i lopuza, za koga se ne zna ni da li je Srbin ni da li je Turcin. Znacajno je da je Eko i ovde bio ironican i da se sprda konzervativnim teorijama zavere. Levicarski, nema sta!
Gledajuci kompletan Ekov opus kroz ova tri dela, svestan da je generalizacija nemoguca ako barem sve ne procitamo, a i tada je samo uslovna, meni se cini da umetnicka vrednost njegovih romana ide opadajuce i da je "Ime ruze" njegovo ubedljivo najvece romansijersko ostvarenje.
 
Jako Bitan:
Vidim da je tema zamrla, pa da napisem nesto, ako dozvolite.
Citao sam nekoliko eseja i intervjua ovog velikog intelektualca.
Erudicija, intelektualizam i vecita spremnost na elegantnu salu ostaju iza njega.
Takodje, mnogo toga je od njega ostalo u proucavanju savremenih komunikoloskih fenomena. On se hvatao u kostac sa tim problemima dok su jos bili "vruci" i aktuelni. S obzirom da sam nov na forumu, ne zamerite mi sto ne znam imena forumasa, neko je napisao da je Slavoj Zizek mnogo toga preuzeo od Eka. Slazem se u potpunosti. Zizek je, pre svega, provokacija, pa tek onda dubina.
Sada bih se posvetio knjizevnom delu Eka jer pisem na knjizevnom podforumu.
U jednoj beogradskoj knjizari pre par godina na snizenju za 1.000 dinara imao sam priliku da biram tri Ekova dela. Izabrao sam "Ime ruze" i "Fukoovo klatno", dva dela o kojima sam najvise slusao, a pritom sam jos i gledao film sa Sonom Konerijem i Kristoferom Lamberom, i tada aktuelno "Prasko groblje". U narednih par meseci posveceno sam procitao sva tri dela.
"Ime ruze" mu je najbolji i najpopularniji roman. Eko jeste strastveni medivelista. Osim nacina zivota jednog manastira na Apeninskom poluostrvu, dotakao se i mnogih sholastickih tema i logickih problema. Preko glavnog lika, koji se poznavao sa Marsilijem Padovanskim, polako nas je uveo u razlikovanje crkvenih i cezaristickih tendencija na crkvenom zapadu i pretecama konstitucionalizma. Takodje, nagovestio je reformaciju. Delo ima notu zanimljivosti, prvenstveno zahvaljujuci seriji ubistava u manastiru, nekoj potmuloj atmosferi i misticnoj biblioteci kao sakrivenom hramu ucenosti, ali i stalnoj napetosti. Tako da nije puka deksripcija nekoliko dana u jednom katolickom manastiru. Takodje, seksom Adsoa sa jednim zenskim celjadetom strastveno je prikazana jereticki polni odnos, sto uvek daje polemicnost i povecava pristrasnost (za i protiv jednog dela).
Pisuci "Fukoovo klatno" Eko je postovao sve postulate postmodernizma (hipotekst, ironija, hiperrealnost, simulakrum realniji od objektivne stvarnosti itd). Otuda, ja mislim da je "Fukoovo klatno" prikazalo, ujedno, i najbolje i najgore strane postmodernizma. Slazem se sa drugim forumasem da je "Fukoovo klatno" dobrih trecinu romana dosadno delo, a da na kraju postaje veoma zanimljiva prica o tajnim drustvima, zaverama, pasiji njihovog proucavanja. Cini mi se da prica nema kraja kao ni univerzim.
"Prasko groblje" je, u nekim segmentima, dosta slicno "Fukoovom klatnu" i dokaz da se cak i najveci umetnici ponavljaju. Tu je mnogo toga ponovio. A najvise se sprdao evropskom antisemitizmu XIX veka. Taman da neobavestenima otvori oci da je antisemitizam postojao mnogo pre nacizma u krilu nase civilizacije. Cesto su spominjani Protokoli sionskih mudraca, a ni Fjodor Dostojevski se nije bas "proslavio" u par Ekovih recenica. Za posetioce foruma: ima malo i o Srbima i o Hrvatima. U jednom trenutku su navedene "vrline" evropskih naroda, pa je pisalo "glup kao Hrvat", a od Srba tu je Niza-bej, balkanski mistik i lopuza, za koga se ne zna ni da li je Srbin ni da li je Turcin. Znacajno je da je Eko i ovde bio ironican i da se sprda konzervativnim teorijama zavere. Levicarski, nema sta!
Gledajuci kompletan Ekov opus kroz ova tri dela, svestan da je generalizacija nemoguca ako barem sve ne procitamo, a i tada je samo uslovna, meni se cini da umetnicka vrednost njegovih romana ide opadajuce i da je "Ime ruze" njegovo ubedljivo najvece romansijersko ostvarenje.
Kliknite za proširenje...

Za ostale njegove romane ne mogu reći, no i prvi mi je bio dosta papirnat.
To je vjerojatno i moja antipatija prema post-modernizmu, a za kog ne vjerujem da će preživjeti kao književnost (svaka čast ovom i onom autoru).
Rushdie ga je sahranio (iako bi se i njemu samom dosta moglo prigovoriti):
http://www.nytimes.com/2016/02/20/a...-and-best-selling-author-dies-at-84.html?_r=0

O njegovu glavno, teoretskom opusu nije lako suditi (oko 40 knjiga), no rekoh- ni u području književne teorije nije mi ostavio
dojam "dubljega" pisca, kao što su Erich Auerbach, Ernst Curtius, Mihail Bahtin, Northrop Frye, Kenneth Empson, ... a kamoli šire
filozofije (Wittgenstein, Cassirer, pa i stari Santayana ili čitki literani filozofi poput Ortege y Gasseta ili Unamuna).
 
Salman Ruzdi?
NJemu je nesretni ajatolah Homeini ucino veliku uslugu fatvom zbog "Satanskih stihova". Na taj nacin ucinio ga je literarnom megazvezdom, a njegova dela ucinio prodavanijim. Citao sam i njegove memoare. U pogledu postmodernizma Eko je za koplje vise od Ruzdija. "Fukoovo klatno" je primer jednog postmodernistickog romana i to veoma dobar primer.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top