Odlazak u progonstvo

/evo jednog skromnog teksta, kao bolnog krika zbog slomljene duše, tragom stvarnog događaja iz ličnog života/

Mozda je bolje da postoje granice, zidovi i medje medju ljudima. Npr.privatna svojina. Ne zelis da u tvoju kucu ili stan udje i nastani se neko drugi. Ni u kosmarnim snovima ne bi da ugledas drugog coveka da ostvaruje dobit za tvojom masinom, u tvojoj radionici. Ideje kolektivizma su bas zbog toga i propale. Prijateljstva pocivaju uvek na nekom licnom.interesu. Ne mozes voleti nekoga i jednovremeno ga prezirati. Da zakljucim, dobro je neke osobe udaljiti iz zivota. Ne delimo iste vrednosti, nismo u istom ambijentu. Startne pozicije su drugacije. Zivotni ishodi pa cak i izbori, na razlitim su putevima. Na tom putu koracas zajedno sa nekolicinom drugih. Medjutim, posle izvesnog vremena, predvodnik, alfa muzjak iz te grupe svojim celjustima otisne ugriz na tvojoj dusi. Jasno ti je da nisi pozeljan. Ti pogledom lovis sumska prostranstva. Slobodu oko koje se nikad nisi cenjkao. Iz daljine dopire jedino kevtanje njegovih vernih pasa. Odlazis.

 

[gost 88651]

zapravo nzm šta da prokomentarišem.
prijateljstva počivaju na interesu, to se slažem.
ali, da li je problem uvek i isključivo u ostatku grupe hm...
možda će koristiti ovaj text:

“Umesto izraza kojim procenjujemo (kao sto su dobar ili loš) kako bismo sebe svesno izdvojili od drugog, najjednostavnije i najkorisnije moralno vrednovanje je da odredimo stepen razdvojenosti ili jedinstva. Smatrajte da su misli i dela koja vas radvajaju na nižem stepenu moralne lestvice. Misli i dela koja vas spajaju su na višem stepenu.

Umesto etiketiranja kao “dobar” ili “loš”, jednostavno koristite svoje saznanje koje određuje do kog stepena vas vaše misli i dela razjedinjuju ili sjedinjuju u vašim osećanjima prema drugima. Misli i dela koje čine da se osećate različitim od drugih ne dozvoljavaju da živite punim životom, a ona koja omogućavaju da VI doživite ljubav i jedinstvo harmonizuju vašu energiju sa energijom sveta oko vas.

Kada se dvoumite da li da nešto uradite ili ne, samo se zapitajte da li vam to stvara osećaj posebnosti u odnosu na druge ljude ili vas blagonaklono upućuje na njih.”

 

[outsider85]

Cenim gore potpisanog autora, vrlinu kojom se rukovodi iako mom skromnog duhu može izgledati zamršeno tok misli koje vešto upliće u čvor. Potpuno je inovativna ideja o gradiranju, klasifikaciji onih mišljenja i dela na one koje će nas učiniti posebnim u odnosu na druge (zapravo izdvojiti, udaljiti) i one koje će utrti put prožimanja i zajedništva.
Život u nevoljenosti i odbačaju je neizmerno težak, ako ne u boli onda u trajanju takovog stanja. Kroz iskušenja poput ovog neokrnjen bi možda prošao samo neko koga nazivamo Bogom ili okrutnom zveri. Ali da se vratim na prvobitnu ideju-razdvajanje misaonog i činidbenog koje nas spaja ili razdvaja utire put ka dodatnom razumevanju i međusobnoj izgradnji. To ću nesromno nazvati jednom malom ličnom revolucijom, koja bi mogla trasirati put ka poboljšanju kvaliteta života.