У времену када је планету окупирала нова пошаст звана корона, када је сва пажња усмјерена на тај опаки вирус, 20.марта љета господњег 2020. провукла се вијест "преминуо Бора Станковић".
О Бори се подоста зна, као функционеру ФИБА-е. Поживио је дуг животни вијек, свашта видио и свашта преживео, за њега се истински може рећи "благо оном ко довијека живи имао се рашта и родити", а Бора се заиста имао рашта и родити.
И најважније, оставио је иза себе неизбрисив траг.
Рођен је и младост провео у бурним временима, у временима гдје његов отац бјеше "на погрешној страни", присталица српског родољуба и антифашисте генерала Драже Михаиловића, самим тим трагичну судбину није могао избјећи, о чему је и Бора говорио
У том времену послије рата, Бора је нашао излаз у спорту, неизлечиво се заљубио у једну предивну игру коју кошарком имају обичај звати, и тој љубави ће остати вјеран читав живот.
Испрва играч, па тренер, на крају и као функционер. И обиљежио је једну еру, од 1976. до 2002.године на позицији генералног секретара међународне кошаркашке федерације.
Да бисте радили добро у одабраној професији или игри, морате вољети ту игру, само тако ћете добро чинити. А Бора је био истински заљубљен у кошарку, уводио је промјене, корак по корак, све како би побољшао ту игру, повећао димензије терена, по узору на ен-би-еј уведена је тројка, и правила су се мијењала сваких пар година, приближавала ен-би-еју, у коначници 1992-е десило се незамисливо, на ОИ су по први пута наступили најбољи играчи планете, они који у ен-би-еју играју. Свих тих година, Бора бјеше прегалац, тај замајац који ће покретати процесе и помоћи да се тај мост преко наизгед непремостиве провалије изгради, између ен-би-еја и једног поимања и ФИБА кошарке са тада потпуно другим поимањем ове игре.
Са Борином ером кошарка више није била иста игра. Да је Бора остао на челу ФИБА-е, кошарка би била на добром колосјеку, имали би још много нових промјена, побољшања, још би се више приближила ен-би-еј и остала кошарка, но Бору су замијенили неки други, који и немају ни ту љубав ни тај жар према кошарци, бирократе којима су позиције у ФИБА-и само средство преко којих ће остварити неке амбиције или мало се окористити, зато задњих година кошарка, ако изузмемо ен-би-еј, клизи у један суноврат, а промјене које су увели задње три године су и злочин у покушају према овој предивној игри. Много тога што је Бора радио, крчио препреке и доносио побољшања ти бирократе су, суманутим одлукама, успјели упрскати.
Но добро, живот иде даље, када прође ова пошаст звана корона, вратићемо се другим стварима, и кошарци. Боре више нема, биолошки закони су тако одредили, али остаће његово дјело, остаће кошарка у коју је Бора толико уложио.
Док је ове игре, сјећаћемо се и Боре.
Почивај у миру легендо, и хвала за све.
О Бори се подоста зна, као функционеру ФИБА-е. Поживио је дуг животни вијек, свашта видио и свашта преживео, за њега се истински може рећи "благо оном ко довијека живи имао се рашта и родити", а Бора се заиста имао рашта и родити.
И најважније, оставио је иза себе неизбрисив траг.
Рођен је и младост провео у бурним временима, у временима гдје његов отац бјеше "на погрешној страни", присталица српског родољуба и антифашисте генерала Драже Михаиловића, самим тим трагичну судбину није могао избјећи, о чему је и Бора говорио
Такво вријеме, живот се лако губио, и те наше трагичне деобе које ће још дуго остати присутне у роду нашем, до данашњих дана.
У том времену послије рата, Бора је нашао излаз у спорту, неизлечиво се заљубио у једну предивну игру коју кошарком имају обичај звати, и тој љубави ће остати вјеран читав живот.
Испрва играч, па тренер, на крају и као функционер. И обиљежио је једну еру, од 1976. до 2002.године на позицији генералног секретара међународне кошаркашке федерације.
Да бисте радили добро у одабраној професији или игри, морате вољети ту игру, само тако ћете добро чинити. А Бора је био истински заљубљен у кошарку, уводио је промјене, корак по корак, све како би побољшао ту игру, повећао димензије терена, по узору на ен-би-еј уведена је тројка, и правила су се мијењала сваких пар година, приближавала ен-би-еју, у коначници 1992-е десило се незамисливо, на ОИ су по први пута наступили најбољи играчи планете, они који у ен-би-еју играју. Свих тих година, Бора бјеше прегалац, тај замајац који ће покретати процесе и помоћи да се тај мост преко наизгед непремостиве провалије изгради, између ен-би-еја и једног поимања и ФИБА кошарке са тада потпуно другим поимањем ове игре.
Са Борином ером кошарка више није била иста игра. Да је Бора остао на челу ФИБА-е, кошарка би била на добром колосјеку, имали би још много нових промјена, побољшања, још би се више приближила ен-би-еј и остала кошарка, но Бору су замијенили неки други, који и немају ни ту љубав ни тај жар према кошарци, бирократе којима су позиције у ФИБА-и само средство преко којих ће остварити неке амбиције или мало се окористити, зато задњих година кошарка, ако изузмемо ен-би-еј, клизи у један суноврат, а промјене које су увели задње три године су и злочин у покушају према овој предивној игри. Много тога што је Бора радио, крчио препреке и доносио побољшања ти бирократе су, суманутим одлукама, успјели упрскати.
Но добро, живот иде даље, када прође ова пошаст звана корона, вратићемо се другим стварима, и кошарци. Боре више нема, биолошки закони су тако одредили, али остаће његово дјело, остаће кошарка у коју је Бора толико уложио.
Док је ове игре, сјећаћемо се и Боре.
Почивај у миру легендо, и хвала за све.
Poslednja izmena:
