Odlaganje srece

Samsonight

Samsonight

Elita
Poruka
15.931
Koliko vas ne zna da se raduje kad ima za sta?
Primera radi, polozila sam ispit a moj kolega nije. Ne radujem se, saucestvujem, sramota me je da se obradujem, cekam neko drugo vreme.
Slavicu sutra (Sutra nikad nije doslo.).
Dalje, upila sam haljinu i cekam pobozno kad cu da je obucem, cekam poseban trenutak.
Da li imate trenutke kad vas je osecaj za druge sprecio da se radujete za sebe? Da li umete svoj trenutak da iskoristite?
Volim, ljubim, hvala! :malav:
 
@skriboman, izvoli opisati! Subjektivni osecaj srece, odustajanje od iste zarad nekog drugog ko nije u sutuaciji da se raduje?Ili bilo zasto. Npr nekad mi je bilo da sakrijem svoj uspeh pa da se radujem sama, ali kasnije vec nije bilo vajde pa je to samo prevrljalo. Nije uvek jer mi je neko uslovno receno branio, nekad je to iz navike.
 
Desavalo se, da. Generalno nemam obicaj da se radujem naglas i pred drugima, osim ako nije neko opste veselje u kojem svi saucestvuju, jer nekako uvek ispadne da moja radost ubija u pojam nekog ko ne moze da se raduje. Uglavnom, osetim kakav je ko pa na osnovu toga donosim odluke te vrste.
 
e, sad, @momcilo95 , imamo slicna iskustva i slicna desavanja...Meni sve nesto pada na pamet-ko ce da mi refundira?
Nikad niko? Ja trebala da se radujem, a nisam jer je neko bio u nescrecnijim okolnostima... pritom, niko meni bitan. On samo nije ucio za ispit, ali ja sad moram da patim sa njim, a i ne samo to,nego sebi uskracujem pravo da se setim da sam nekad u necemu bila uspesna. Kako se sa tim izboriti?
Treba biti stoka pa lepo slaviti. Ko nije bio sposoban neka se sam izdvoji. Sutra moje dete da polaze ispite kao ja... ma ima da ih slavi kao ispracaj za u vojsku. Neces se solidarisati jer je to trenutak u kojem si ti bio glavna zvezda. Neces reci-jadan on, nego ces slaviti svoj uspeh.
 
Poslednja izmena:
Indigo3:
e, sad, @momcilo95 , imamo slicna iskustva i slicna desavanja...Meni sve nesto pada na pamet-ko ce da mi refundira?
Nikad niko? Ja trebala da se radujem, a nisam jer je neko bio u nescnijim okolnostima... pritom, niko meni bitan. On samo nije ucio za ispit, ali ja sad moram da patim sa njim, a i ne samo to,nego sebi uskracujem pravo da se setim da sam nekad u necemu bila uspesna.
Kliknite za proširenje...

Ne znam sta da ti kazem. Nekako mi je glupo da se osecam lepo, ako vidim da time jos vise uvaljujem nekoga u bedak i onda se moje raspolozenje uskladi sa njegovim, kao temperature kad se izjednace. Mislio sam da ce vremenom to da preraste, smatrajuci to kao krizu identiteta i neku klinacku fazu kroz koju se prodje, ali izgleda da je kod mene prilicno hronicno.
 
Ne, niko nam nece vratiti vreme kad smo trebali da se radujemo za svoj uspeh. Mi smo svoj uspeh omalovazili da bi se neki gubitnici koji nas se danas i ne secaju osecali bolje, a oni bi se sad samo nasmejali na sve to. Licno mislim da nismo bili vaspitani da se radujemo, i tu je greska. Sutra moje dete mora da se raduje. Mora da bude ponosno i slavi stvari koje je mene bilo sramota da slavim.
Smatram da je to uticaj koji se ne nadoknadjuje kasnije, zato ga i isticem.
 
To asimilovanje jedne gomile po uspehu je atentat na intelektualnu moc drzave, a to rade decenijama-atentat na drzavu i nada da ostaje dovoljno bezmozgasa da sve to prihvati. Koliko god se osporavala, onog trenutka kad se intelektualna moc drzave raseli, drzava je mrtva. Kad je mozak mrtav, mrtva je i cela operacija, a onda ne mozes da doneses burek.
 
@Фабрика, to je u redu... ali nije u redu da uspeh ne dozivis i radujes se. Da li je moguce da su nas generacijama unazad ucili i najzad naucili da ne znamo koliko smo dobri nego dan nam kasnije oni odredjuju to, ili slucajem da otkrivamo da smo dovoljno dobri za nesto?Ovo je za mene globalno ispiranje mozga, nije samo ni do porodice, nije samo ni do nas samih... Ovo je ciljano da smo nesvesni koliko vredimo pa da nam onda kasnije vrednost odrede, i da mi uvek budemo zadovoljni.
 
Deci roditelj moze da oduzme osecanje ciste radosti, ali to niko normalan ne bi podrzao. Roditelju neko ko je na visoj lestvici, i ko ima za cilj da dete dobro nauci gde je i koliko srecno moze da bude, ni manje, ni vise od toga.
 
Ma, da... konfuzno. Slazem se, evo i ja sad kad citam...
Elem, poenta je da je ciljano zaglupljivan nas narod nekoliko decenija i da sad kad smo ogrezli u tom sosu nismo ni svesni koliko smo oglupeli i onesposobljeni. Sve nesvesno. Inteligencija kao deo drustva je svesna ali nema kome to da kaze jer nema ko da razume, pa onda lepo odlazi da bar unovci mozak ili u izolaciji sluzi danak.
Iz ove drzavice je poteklo mozgova koliko hoces, ali ne da se ne radujemo, nego se nadamo da ce da nas svi napuste da konacno mozemo da budemo glupi i servilni na miru.
 
''Odlaganje srece'' je licno pitanje: Kad cemo da budemo srecni?
Koliko vas sve sto vas okruzuje cini srecnima, i sta biste uradili da mozete kako bismo bili srecniji?
Ovo je tako siroka tema da o svemu mozemo da razgovaramo!
Za vas koji ste vec srecni, izvolite nam napisati neki recept.
Hvala!
 
Da bi osoba bila svesna odsustva srece, prvo mora znati sta je sreca i vice versa. Uvek je bilo da prvo treba uciti o sreci, pa onda o odsustvu srece. Zasto? Pa, eto, ako nikad nisam znala sta je cokolada, tacno ne bih znala koliko je tragicno izgubiti je, pretnja da vise nikad cokoladu necu imati ne bi imala smisla. Eto, tako i sreca.
 
Dugo jos ce biti ta vrsta propagande gde ce se praviti pitanje iznova i iznova sta je to sto smo izgubili, da li smo ga izgubili i da li nam ono uopste treba. U jednom trenutku cemo zaboraviti da je cokolada nesto bitno i otpustiti. Sve je stvar navike i toga koliko se nesto puta izgovorilo.
Covek je ta vrsta. Valjda i sva druga bica. Odllazemo srecu jer na prvo mestu i ne znamo sta je ona. Nisu nas naucili.
Genercijski to ide.
 
Indigo3:
@skriboman, izvoli opisati! Subjektivni osecaj srece, odustajanje od iste zarad nekog drugog ko nije u sutuaciji da se raduje?Ili bilo zasto. Npr nekad mi je bilo da sakrijem svoj uspeh pa da se radujem sama, ali kasnije vec nije bilo vajde pa je to samo prevrljalo. Nije uvek jer mi je neko uslovno receno branio, nekad je to iz navike.
Kliknite za proširenje...
nije neki velik problem obogatit se u odredjen moment i ako se ne osvrnes ostace za tobom oni isti ko sto si i ti bio a sto se sad pravis da nisi niti ikad si bio
posto je jedini parametar radosti u ovaj sistem kolicina novca i posjedovanje odustat od istog je ravno ludilu i uvijek ces pored njih prolazit srecan i rasterecen sto nisi u njiovo drustvo
 
Indigo3:
''Odlaganje srece'' je licno pitanje: Kad cemo da budemo srecni?
Koliko vas sve sto vas okruzuje cini srecnima, i sta biste uradili da mozete kako bismo bili srecniji?
Ovo je tako siroka tema da o svemu mozemo da razgovaramo!
Za vas koji ste vec srecni, izvolite nam napisati neki recept.
Hvala!
Kliknite za proširenje...
fleksibilno radno vrijeme po mogucstvo ne vise od 6 sati ,knjige,poezija,nenapadni ljudi,otsustvo pohlepe,priroda
 
Mi zene cesto imamo haljinu za specijalnu priliku, parfem za specijalnu priliku, osmeh za specijalnu priliku...
Da li se i to odlaze da bi se bilo drustveno podobno, tj. da bismo odgovorile imperativu treninga u kom sam zivot nije nista specijalno pa sve nesto zickamo nekih 5 minuta u koje nismo uopste ni sigurne... ?
Da li i muskarci imaju te neke ''specijalnosti'' koje iscekuju i kako ih vi imenujete?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top