...odkud znas...

...zasto da te pitam
odkud znas
kad sam te molio sebe da mi
das
bolovao sam te
i bolis
a necu pitati
i ne pitam
ima li ista
sta ti volis
ne da bih postao To
nego da znam
opravdati sebe
neuporedivog i pokradenog
..nemam ruke
ni da pruzim
ni prihvatim
zbog tebe sam volio
sve sto lijepo
tesko i mucno
sve sto je
po bridi sjeciva
i voljeno
samo od ovakvih
koji vole
od nevolje...
u povratku
s Bezaniske Kose
moje su noge
bile bose
a tvoj pogled
kao da me zali
a grlili smo se
kao mali
i debelo
jos u pocetku rastali
znao sam da od viska lijepog
glava ne boli
bole grudi
i nemoj da te cudi
kad pitam,
odkud znas
da sam ovim Svijetom
kao Saharom
pracen vihorima vreline
urlicima i piskom
da srecem samo
zvecarke i hijene
a mozda i one pisu
da srecu m e n e ...
 
Kliknite za proširenje...
Pospano hodam kroz izmaglicu sećanja.
Spotičem se poput deteta o zmajeve
koje sam nekada jurio,
a sada me udaraju iznutra...

Budućnost je neizvesna
baš kao i prošlost...
Sećanje na Raj
može biti oduzeto...

Vreme leti i pobunjenici jednog dana
postanu tihi...
Ne postoji osoba, ne postoji novac
koji može da kupi mir
sopstvenog uma...

Jer, anđeli strasti
ne prestaju da bacaju
latice i trnje
pod moja stopala...*

"...otkud znaš..." su stihovi koji lebde u vremenu i prostoru...koje obožavam...koji me iznova i iznova nadahnjuju na neku moju priču...uvek različitu i lepšu od druge... obožavam ove stihove koji su inspirativni do kreativnosti drugih, zbog kojih se "sećanje na Raj može izgubiti".

Obožavam ovakve stihove uz koje, šetajući beskrajnim putem, shvatam da me život prolazi...zaobilazi... uz koje shvatam da je laž da se mogu naučiti iz sopstvenih grešaka... jer, sećanje na nebo i zmajeve može biti oduzeto...kao i sećanje na ljubav!

Hvala ti, divni Pesniče, što me stihovima nadahnjuješ...

Nebo je nejasno jasno.
Sutra me zove.
Zaustavljam korake
u tvojim stihovima...

:cvet::obozavam:

* slobodan prevod stihova V. C. Dios
 
...od kuda to vjetrovi duvaju
i kuda duvaju
briga me
samo neka se dobri ljudi
/koji moraju postojati/
sacuvaju
da,
za zivota se
ne pokajem
sto sam zivio
poslije me briga
neka brize koji mojim putevima naidju
samo im zelim
makar malo
vise svjetlosti
a manje smetnji
i punije baterije
...putovanje je ipak
za smjelije...
...Soradze je zakleti Putnik
usprkos opomenama Samana
da,
ponekad je
i na obali biti
P u t o v a nj e ...
...moja Prijateljica...:hvala::zag:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top