Odjek crkvenog zvona

i padacemo,i lutacemo...
izgubljeni u vemenu,u stvarnosti duse...
Lutaj,u mojim mislima
kao odjek crkvenog zvona,
zadrhti i nestani kao senka u svitanje
u koju vazda zurim kad obuzme me jad,
kad svet postane surov kao inkvizicija,
palis moje srce
sa istim sjajem s kojim su nekada
spaljivali vestice,
moje sestre saputnice,
vecite pacenice
pod djonom blatnjave cipele

 

[DUNJA W]

palis moje srce
sa istim sjajem s kojim su nekada
spaljivali vestice,
moje sestre saputnice,
vecite pacenice
pod djonom blatnjave cipele

 

[DUNJA W]

Danas se bas pronalazim u tvojim stihovima...

 

[zxy]

Da ,tu je moguće sve
u stvarnosti duše
od stvarnog stvarnije

 

[123loncar]

..bravo...

 

[Evony]

Hvala na komentarima Drago mi je da vam se dopadaju moji stihovi