Suština života je život sam...Suština života je živeti ga kvalitetno i potpuno, ako
pogledamo sa te strane. Suština života si ti sam po sebi, ti kao biće koje je centar
koncentričnih krugova oko sebe...
Duša se sadrži u svakoj ćeliji, u svakom atomu i svemu što čini čoveka i to je deo
univerzuma u čoveku koji u njemu ostaje životni vek a onda se vraća nazad jer ne može biti
uništeno(a ni stvoreno)
Cilj je pokretač.Cilj je sve ono čemu damo ime cilj i prema čemu se krećemo. Uvek je tako
blizu a tako daleko...Krajnji cilj ne nedostižan.
"Ljubav, sloboda, osmeh, sreća, mržnja, strah" su imena za različite emocije.Emocije su
stvorene vezom(linkom) prema određenoj osobi, mestu, pojavi, rečenici...samom sebi naravno.
Ljubav...eh zato bi mi trebao poseban Note, ostavljam nedovršeno
Sloboda je, napomenuću, jedan od mojih osnovnih ciljeva.
Osmeh:"Je jedina kriva linija koja može da ispravi mnoge stvari"
Sreća je balans prethodno navedenih emocija
Mržnja se rađa iz trpljenja. Mržnja je nešto tako blizu Ljubavi i nerazdvojivo, njih dve se
međusobno kompletiraju i upotpunjuju i tanka nit ih deli.
Strah je odbrambeni mehanizam(fizički) psihička trauma i preosetljivost?
Zanimljivost : nešto novo i intrigantno što budi pažnju
Čovekoljublje proizilazi iz ljubavi prema sebi samom, i iz poštovanja različitosti
Dobrota je zanemarivanje svojih ličnih koristi i stavljanje potreba drugih ljudi na važno
mesto...
Sve to povezuje ono što drži čoveka kao biće na "okupu", i sprečava da se raspadne
Sve to povezuje možda i jedna vrsta ljubavi? (ovo je individualno)
Zašto?
Kako?
"Ili je to sve samo jedan veliki odraz nas, nas malih, ništavnih, isuviše često i suvišnih
ljudi u nekom velikom ogledalu? Šta ako je to ogledalo ono što nazivamo dušom? Ili je to
možda život? Ili je možda smrt?"
Ovo je zaključak koji si mogao i sa druge sstrane izvesti. Šta je ono što čovek traži celi
svoj život?On traži osobu u kojoj može potpuno da se ogleda i prepozna...
Uzmimo da je Univerzum jedno biće, sa dušom rasparčanom i kao podeljenom na ljude i sve što
ga čini...I njemu je potrebno ogledalo...Ono samo u sebi ima svoja ogledala, a to su ona
koje ljudi traže...Jer ako je taj univerzum jedno celovito, jedino biće...gde će ono
tražiti odraz sebe nego u samom sebi...kroz nas...
"Neko iz mase bi se javio i rekao "To je Bog!". Tada bi se stvorilo pitanje "Bog? Da li taj
stvor postoji? I šta je on?" i opet bi bili na početku" Odgovor na ovo pitanje je jasan iz
prethodnih, tačnije moj stav i trenutno stanje mojih razmišljanja o tome.
"Da li svi ti osećaji postoje? Da li i mi sami postojimo, ili smo samo senke nečega, nečega
što je postojalo nekad davno na nekom mestu, na ili u nekom čardaku koji je izmedju neba i
zemlje?" Mislim - Dakle postojim
- Možda je bio i u pravu. Ako se svi naši umovi i
razmišljanja stope u jedan veliki um...taj um je valjda više od čestice u svemiru...
"Postoji li ljudska duša i ako postoji, gde se nalazi, kao i kuda ta ista duša odlazi kada
mi nestanemo?".- mislim da sam nekim prethodim razmišljanjima rekla sve...
Ustvari ovo je samo jedan mali deo odgovora na postavljena pitanja...
Igore, nisi nam dao lak zadatak. Ne zameri mi ako sam mnogo toga ostavila nejasno.
Ovo je ipak samo jedna osnova. Jedan skelet daljih razmišljanja...
pogledamo sa te strane. Suština života si ti sam po sebi, ti kao biće koje je centar
koncentričnih krugova oko sebe...
Duša se sadrži u svakoj ćeliji, u svakom atomu i svemu što čini čoveka i to je deo
univerzuma u čoveku koji u njemu ostaje životni vek a onda se vraća nazad jer ne može biti
uništeno(a ni stvoreno)
Cilj je pokretač.Cilj je sve ono čemu damo ime cilj i prema čemu se krećemo. Uvek je tako
blizu a tako daleko...Krajnji cilj ne nedostižan.
"Ljubav, sloboda, osmeh, sreća, mržnja, strah" su imena za različite emocije.Emocije su
stvorene vezom(linkom) prema određenoj osobi, mestu, pojavi, rečenici...samom sebi naravno.
Ljubav...eh zato bi mi trebao poseban Note, ostavljam nedovršeno
Sloboda je, napomenuću, jedan od mojih osnovnih ciljeva.
Osmeh:"Je jedina kriva linija koja može da ispravi mnoge stvari"
Sreća je balans prethodno navedenih emocija
Mržnja se rađa iz trpljenja. Mržnja je nešto tako blizu Ljubavi i nerazdvojivo, njih dve se
međusobno kompletiraju i upotpunjuju i tanka nit ih deli.
Strah je odbrambeni mehanizam(fizički) psihička trauma i preosetljivost?
Zanimljivost : nešto novo i intrigantno što budi pažnju
Čovekoljublje proizilazi iz ljubavi prema sebi samom, i iz poštovanja različitosti
Dobrota je zanemarivanje svojih ličnih koristi i stavljanje potreba drugih ljudi na važno
mesto...
Sve to povezuje ono što drži čoveka kao biće na "okupu", i sprečava da se raspadne
Sve to povezuje možda i jedna vrsta ljubavi? (ovo je individualno)
Zašto?
Kako?
"Ili je to sve samo jedan veliki odraz nas, nas malih, ništavnih, isuviše često i suvišnih
ljudi u nekom velikom ogledalu? Šta ako je to ogledalo ono što nazivamo dušom? Ili je to
možda život? Ili je možda smrt?"
Ovo je zaključak koji si mogao i sa druge sstrane izvesti. Šta je ono što čovek traži celi
svoj život?On traži osobu u kojoj može potpuno da se ogleda i prepozna...
Uzmimo da je Univerzum jedno biće, sa dušom rasparčanom i kao podeljenom na ljude i sve što
ga čini...I njemu je potrebno ogledalo...Ono samo u sebi ima svoja ogledala, a to su ona
koje ljudi traže...Jer ako je taj univerzum jedno celovito, jedino biće...gde će ono
tražiti odraz sebe nego u samom sebi...kroz nas...
"Neko iz mase bi se javio i rekao "To je Bog!". Tada bi se stvorilo pitanje "Bog? Da li taj
stvor postoji? I šta je on?" i opet bi bili na početku" Odgovor na ovo pitanje je jasan iz
prethodnih, tačnije moj stav i trenutno stanje mojih razmišljanja o tome.
"Da li svi ti osećaji postoje? Da li i mi sami postojimo, ili smo samo senke nečega, nečega
što je postojalo nekad davno na nekom mestu, na ili u nekom čardaku koji je izmedju neba i
zemlje?" Mislim - Dakle postojim
- Možda je bio i u pravu. Ako se svi naši umovi irazmišljanja stope u jedan veliki um...taj um je valjda više od čestice u svemiru...
"Postoji li ljudska duša i ako postoji, gde se nalazi, kao i kuda ta ista duša odlazi kada
mi nestanemo?".- mislim da sam nekim prethodim razmišljanjima rekla sve...
Ustvari ovo je samo jedan mali deo odgovora na postavljena pitanja...
Igore, nisi nam dao lak zadatak. Ne zameri mi ako sam mnogo toga ostavila nejasno.
Ovo je ipak samo jedna osnova. Jedan skelet daljih razmišljanja...
