Џорџи
Srebrna tastatura
- Poruka
- 236.019
Pade mi na pamet ova tema pa reko da vidim sta kaze net i sta vi mislite..meni to malo bzvz kad se nekako namontiram u trend fazonu sta i kako se nosi vidim drugacije poglede na sebi
Odelo (ne)čini čoveka
Kakve poruke šaljemo odećom i koliko nas ona razotkriva? Za 90 sekundi formiramo utisak o nekome, na šta najviše utiču izraz lica, položaj tela, glas, odeća i boje koje nosimo
Možda odelo ne čini čoveka, ali svakako ima veze sa utiskom o osobi koju prvi put vidimo. Možemo, na primer, da pretpostavimo kojoj društvenoj grupi pripada, odnosno sa kim se druži, kako razmišlja, pa čak i gde radi... Smatra se da su pravila oblačenja u određenim prilikama, odnosno „dres kod“, nastala na francuskim i engleskim dvorovima, jer je odeća tada označavala status i pripadnost određenom staležu. Iako mnogi misle da je danas oblačenje izraz slobode, da moda ne poznaje granice, ipak, postoje pravila koja su propisana u određenim situacijama ili mestima. Ona nas ograničavaju, često utiču na to šta ćemo obući, pa čak i ako to nije ono što bismo izabrali, ili se prijatnije osećamo u drugačijoj odevnoj kombinaciji, „prilika“ će nas naterati da obučemo ono što je „prikladno“. O tome koliko poštujemo „dres kod“ i kakvu sve poruku možemo poslati odećom, objašnjava psihoterapeut Maja Mandić-Marković.
- Odeća ponekad o nama govori više nego što možda želimo da kažemo. Istraživanja pokazuju da, već za 90 sekundi, formiramo utisak o određenoj osobi. Na njega utiču izraz lica, položaj tela, glas i, naravno, velikim delom odeća i boje koje nosimo. Uniforma, na primer, govori o radnom mestu u vojsci, crkvi, bolnici.... kao i o funkciji ili određenom rangu. Sa druge strane, boje koje se koriste za njihovu izradu bitan su faktor koji deluje na svest ljudi u komunikaciji sa uniformisanim licima. Tako, na primer, tamnoplave uniforme pilota ili nekih vojnih rodova deluju smirujuće, zelena kecelja hirurga neutrališe stresno dejstvo crvene boje krvi, maslinasto zelena uniforma vojnika je dobra kamuflažna boja, lekarska bela upućuje na čistoću i higijenu... Ponekad je funkcija uniforme i da se istakne zajednička karakteristika grupe, kao i da se smanje ili izbrišu individualne razlike. Na primer, tokom kulturne revolucije u Kini cela nacija bila je prisiljena da nosi istovetne uniforme, ali su oni na osnovu sitnih detalja - olovke u džepu, cveta, zvezde, knjižice ili drugih simbola, isticali svoje razlike i posebnost. Skupa odeća može da šalje poruku da je osoba imućna, ali i ne mora, ako nije u skladu sa ostalim elementima nečije pojave kao što su stav, gestovi, glas i položaj tela.
* Pored zaštitne i estetske, kakvu ulogu još ima odeća i kakve poruke može da pošalje?
- Imidž je ono što prikazujemo okolini, poruka koju svesno ili nesvesno šaljemo svetu i drugim ljudima o sebi. To je slika koja ide ispred nas, a ponekad služi i da prikrijemo svoje „pravo lice“. „Mačo izgled“ može da bude realni izraz surovosti, sirovosti, nedodirljivosti, snage i grubosti, ali takođe, i način da se sakrije ranjivo i nežno srce, koje odećom „surovog tipa” i “ratnika” prikriva svoju pravu prirodu. Zato je najbolje da pogledamo iznutra, iza fasade koju nam neko pokazuje. Poslovni sistemi, sa druge strane, imaju posebna pravila oblačenja i imidža. Ona su znatno fleksibilnija nego ranijih decenija, ali i danas se događa da osoba koja izlazi iz tih okvira, teže napreduje i zapošljava se. Osoba koja ne poštuje pravila koja podrazumevaju klasičan stil odevanja i frizure teže, na primer, može da se zaposli u državnim institucijama.
* Koliko se pravila oblačenja menjaju u odnosu na kulturu, tradiciju, trendove...?
- Postoje prilično velike kulturne razlike u različitim sredinama, situacijama i uslovima, o tome kakvo oblačenje je primereno, kakvo se toleriše ili šta je potpuno nedopustivo. Dobro je da to imamo u vidu, posebno ako sarađujemo sa strancima. Takođe, trendovi prilično diktiraju slobodu u odevanju. Na primer, osamdesetih godina, plaže u Evropi bile su preplavljene devojkama u toplesu, dok je danas to vrlo retka pojava. Do šezdesetih, pa i sedamdesetih godina smatralo se da je nepristojno da se žena na poslu pojavi u pantalonama. Stvar je lične procene kako je prigodno da se obučemo u različitim situacijama i uslovima. Ako želimo da napredujemo u poslu, čak i ako ne postoji pisani „dres kod“, savet je da pogledamo i „prekopiramo“ kako je obučen neko ko je uspešan u našoj vrsti posla. Ipak, važno je pronaći pravu meru bez obzira na to šta je moderno, ili šta se od nas zahteva da nosimo. Kada na nekome sve izgleda kao da je baš za njega odabrano, znači da je napravio dobar izbor.
* Prema najnovijim istraživanjima čak 30 odsto odeće za mlade previše je seksi. Da li aktuelna moda devojke „pretvara“ u seksualne objekte?
- Mladi obično prate trendove vršnjaka. Ako za vreme velikog odmora prošetate dvorištem neke srednje škole, videćete da je više od polovine devojaka i mladića uniformisano, odnosno u sličnom tipu odeće. Kada pogledamo modne časopise uglavnom vidimo slike premršavih, anoreksičnih devojaka, sa silikonskim grudima, prilično razgolićenih, veoma mladih i veoma našminkanih... To se nameće kao uzor i suvišno je reći koliko je to nezdravo i nerealno. Moda je tokom istorije rušila tabue i bila sredstvo za različite borbe. Sredinom šezdesetih godina pojavila se mini suknja kao reakcija na puritanizam oličen u filmovima pedesetih i šezdesetih, sa jedne, i seksi imidža čije su predvodnice bile Brižit Bardo u Evropi i Merlin Monro u SAD, sa druge strane. Kao balans, nametnut je imidž anemične žene devojčice poput Tvigi. Trendovi se menjaju, ali uvek diktiraju kako će se omladina oblačiti.
* Da li poslovni „dres kod“ nameće ženama muški stil odevanja?
- Uniforme bankarskih službenica ili stjuardesa, na primer, obavezno podrazumevaju blejzer ili košulju, komade odeće preuzete iz muške garderobe. Sakoi simbolizuju muški imidž, autoritet i poslovnost, ali, ipak, takav stil može da učini ženu vrlo ženstvenom i atraktivnom. Neke firme propisanim dres kodom pokušavaju da pošalju određenu poruku svojim klijentima, kao i da svoj brend učine prepoznatljivim.
* Da li osobe koje ne poštuju „dres kod“, ne nose „trendi“ garderobu, već neguju sopstveni stil oblačenja, zbog svog izbora mogu da trpe posledice?
- To zavisi od toga šta smo sebi postavili kao životne ciljeve, da li želimo da napredujemo u karijeri, da ostavimo pozitivan utisak na druge ljude, da budemo adekvatni u različitim situacijama, od onih formalnih do onih opuštenih, ili želimo da pokažemo sopstveni stil bez obzira na posledice. Vrsta posla uslovljava i način odevanja, ali smo svi različite ličnosti i od toga šta želimo i čime se bavimo zavisi hoćemo li poštovati pravila. Bez obzira na sve, naglasak treba da bude na čistoći i urednosti, bilo da poštujemo „dres kod“ ili imamo upečatljiv i neobavezan stil odevanja. To su „pravila“ koja bi trebalo da važe za sve.
I frizura nas odaje
* Kao neizostavni deo stila, da li i frizura govori o nama više nego što to možda želimo?
- I muškarci i žene često nose frizure koje datiraju iz perioda njihovog života kad su se najbolje i najlepše osećali. A trendovi u frizurama menjaju se jako brzo... Adolescenti uglavnom kopiraju vršnjake ili frizurom pokazuju bunt protiv nametanja različitih pravila. Kod odraslih osoba frizura je stvar ukusa i stila, ali ponekad i odraz unutrašnjeg nezadovoljstva. Frizure su i odraz vremena u kojem živimo, pa su, na primer, sedamdesetih godina bile moderne duže kose u hipi stilu, osamdesetih je novi talas doneo puno želatina, repova i romantičarskih frizura, devedesetih je sledio povratak klasičnijim imidžu, dok su dvehiljadite donele kombinaciju stilova. Kod muškaraca, na primer, šišanje „na ćelavo“, jeste forsiranje mačo izgleda, čime se negira osećajni, prilagodljivi i nežni deo muške prirode. Kao reakciju na to, neki muškarci nose minđuše, dugu kosu puštenu ili vezanu u rep čime prkose ustaljenom imidžu.
Odelo (ne)čini čoveka
Kakve poruke šaljemo odećom i koliko nas ona razotkriva? Za 90 sekundi formiramo utisak o nekome, na šta najviše utiču izraz lica, položaj tela, glas, odeća i boje koje nosimo
Možda odelo ne čini čoveka, ali svakako ima veze sa utiskom o osobi koju prvi put vidimo. Možemo, na primer, da pretpostavimo kojoj društvenoj grupi pripada, odnosno sa kim se druži, kako razmišlja, pa čak i gde radi... Smatra se da su pravila oblačenja u određenim prilikama, odnosno „dres kod“, nastala na francuskim i engleskim dvorovima, jer je odeća tada označavala status i pripadnost određenom staležu. Iako mnogi misle da je danas oblačenje izraz slobode, da moda ne poznaje granice, ipak, postoje pravila koja su propisana u određenim situacijama ili mestima. Ona nas ograničavaju, često utiču na to šta ćemo obući, pa čak i ako to nije ono što bismo izabrali, ili se prijatnije osećamo u drugačijoj odevnoj kombinaciji, „prilika“ će nas naterati da obučemo ono što je „prikladno“. O tome koliko poštujemo „dres kod“ i kakvu sve poruku možemo poslati odećom, objašnjava psihoterapeut Maja Mandić-Marković.
- Odeća ponekad o nama govori više nego što možda želimo da kažemo. Istraživanja pokazuju da, već za 90 sekundi, formiramo utisak o određenoj osobi. Na njega utiču izraz lica, položaj tela, glas i, naravno, velikim delom odeća i boje koje nosimo. Uniforma, na primer, govori o radnom mestu u vojsci, crkvi, bolnici.... kao i o funkciji ili određenom rangu. Sa druge strane, boje koje se koriste za njihovu izradu bitan su faktor koji deluje na svest ljudi u komunikaciji sa uniformisanim licima. Tako, na primer, tamnoplave uniforme pilota ili nekih vojnih rodova deluju smirujuće, zelena kecelja hirurga neutrališe stresno dejstvo crvene boje krvi, maslinasto zelena uniforma vojnika je dobra kamuflažna boja, lekarska bela upućuje na čistoću i higijenu... Ponekad je funkcija uniforme i da se istakne zajednička karakteristika grupe, kao i da se smanje ili izbrišu individualne razlike. Na primer, tokom kulturne revolucije u Kini cela nacija bila je prisiljena da nosi istovetne uniforme, ali su oni na osnovu sitnih detalja - olovke u džepu, cveta, zvezde, knjižice ili drugih simbola, isticali svoje razlike i posebnost. Skupa odeća može da šalje poruku da je osoba imućna, ali i ne mora, ako nije u skladu sa ostalim elementima nečije pojave kao što su stav, gestovi, glas i položaj tela.
* Pored zaštitne i estetske, kakvu ulogu još ima odeća i kakve poruke može da pošalje?
- Imidž je ono što prikazujemo okolini, poruka koju svesno ili nesvesno šaljemo svetu i drugim ljudima o sebi. To je slika koja ide ispred nas, a ponekad služi i da prikrijemo svoje „pravo lice“. „Mačo izgled“ može da bude realni izraz surovosti, sirovosti, nedodirljivosti, snage i grubosti, ali takođe, i način da se sakrije ranjivo i nežno srce, koje odećom „surovog tipa” i “ratnika” prikriva svoju pravu prirodu. Zato je najbolje da pogledamo iznutra, iza fasade koju nam neko pokazuje. Poslovni sistemi, sa druge strane, imaju posebna pravila oblačenja i imidža. Ona su znatno fleksibilnija nego ranijih decenija, ali i danas se događa da osoba koja izlazi iz tih okvira, teže napreduje i zapošljava se. Osoba koja ne poštuje pravila koja podrazumevaju klasičan stil odevanja i frizure teže, na primer, može da se zaposli u državnim institucijama.
* Koliko se pravila oblačenja menjaju u odnosu na kulturu, tradiciju, trendove...?
- Postoje prilično velike kulturne razlike u različitim sredinama, situacijama i uslovima, o tome kakvo oblačenje je primereno, kakvo se toleriše ili šta je potpuno nedopustivo. Dobro je da to imamo u vidu, posebno ako sarađujemo sa strancima. Takođe, trendovi prilično diktiraju slobodu u odevanju. Na primer, osamdesetih godina, plaže u Evropi bile su preplavljene devojkama u toplesu, dok je danas to vrlo retka pojava. Do šezdesetih, pa i sedamdesetih godina smatralo se da je nepristojno da se žena na poslu pojavi u pantalonama. Stvar je lične procene kako je prigodno da se obučemo u različitim situacijama i uslovima. Ako želimo da napredujemo u poslu, čak i ako ne postoji pisani „dres kod“, savet je da pogledamo i „prekopiramo“ kako je obučen neko ko je uspešan u našoj vrsti posla. Ipak, važno je pronaći pravu meru bez obzira na to šta je moderno, ili šta se od nas zahteva da nosimo. Kada na nekome sve izgleda kao da je baš za njega odabrano, znači da je napravio dobar izbor.
* Prema najnovijim istraživanjima čak 30 odsto odeće za mlade previše je seksi. Da li aktuelna moda devojke „pretvara“ u seksualne objekte?
- Mladi obično prate trendove vršnjaka. Ako za vreme velikog odmora prošetate dvorištem neke srednje škole, videćete da je više od polovine devojaka i mladića uniformisano, odnosno u sličnom tipu odeće. Kada pogledamo modne časopise uglavnom vidimo slike premršavih, anoreksičnih devojaka, sa silikonskim grudima, prilično razgolićenih, veoma mladih i veoma našminkanih... To se nameće kao uzor i suvišno je reći koliko je to nezdravo i nerealno. Moda je tokom istorije rušila tabue i bila sredstvo za različite borbe. Sredinom šezdesetih godina pojavila se mini suknja kao reakcija na puritanizam oličen u filmovima pedesetih i šezdesetih, sa jedne, i seksi imidža čije su predvodnice bile Brižit Bardo u Evropi i Merlin Monro u SAD, sa druge strane. Kao balans, nametnut je imidž anemične žene devojčice poput Tvigi. Trendovi se menjaju, ali uvek diktiraju kako će se omladina oblačiti.
* Da li poslovni „dres kod“ nameće ženama muški stil odevanja?
- Uniforme bankarskih službenica ili stjuardesa, na primer, obavezno podrazumevaju blejzer ili košulju, komade odeće preuzete iz muške garderobe. Sakoi simbolizuju muški imidž, autoritet i poslovnost, ali, ipak, takav stil može da učini ženu vrlo ženstvenom i atraktivnom. Neke firme propisanim dres kodom pokušavaju da pošalju određenu poruku svojim klijentima, kao i da svoj brend učine prepoznatljivim.
* Da li osobe koje ne poštuju „dres kod“, ne nose „trendi“ garderobu, već neguju sopstveni stil oblačenja, zbog svog izbora mogu da trpe posledice?
- To zavisi od toga šta smo sebi postavili kao životne ciljeve, da li želimo da napredujemo u karijeri, da ostavimo pozitivan utisak na druge ljude, da budemo adekvatni u različitim situacijama, od onih formalnih do onih opuštenih, ili želimo da pokažemo sopstveni stil bez obzira na posledice. Vrsta posla uslovljava i način odevanja, ali smo svi različite ličnosti i od toga šta želimo i čime se bavimo zavisi hoćemo li poštovati pravila. Bez obzira na sve, naglasak treba da bude na čistoći i urednosti, bilo da poštujemo „dres kod“ ili imamo upečatljiv i neobavezan stil odevanja. To su „pravila“ koja bi trebalo da važe za sve.
I frizura nas odaje
* Kao neizostavni deo stila, da li i frizura govori o nama više nego što to možda želimo?
- I muškarci i žene često nose frizure koje datiraju iz perioda njihovog života kad su se najbolje i najlepše osećali. A trendovi u frizurama menjaju se jako brzo... Adolescenti uglavnom kopiraju vršnjake ili frizurom pokazuju bunt protiv nametanja različitih pravila. Kod odraslih osoba frizura je stvar ukusa i stila, ali ponekad i odraz unutrašnjeg nezadovoljstva. Frizure su i odraz vremena u kojem živimo, pa su, na primer, sedamdesetih godina bile moderne duže kose u hipi stilu, osamdesetih je novi talas doneo puno želatina, repova i romantičarskih frizura, devedesetih je sledio povratak klasičnijim imidžu, dok su dvehiljadite donele kombinaciju stilova. Kod muškaraca, na primer, šišanje „na ćelavo“, jeste forsiranje mačo izgleda, čime se negira osećajni, prilagodljivi i nežni deo muške prirode. Kao reakciju na to, neki muškarci nose minđuše, dugu kosu puštenu ili vezanu u rep čime prkose ustaljenom imidžu.
)
