buudala
Stara legenda
- Poruka
- 83.561
Bog da joj dusu prosti. Laka joj crna zemlja.
Ode draga Gorica
- Začetnik teme krompir 2.1.
- Datum pokretanja
- Poruka
- 50.084
Gorica Nesovic
Često počinjem tekstove sa "kad sam ja bila mala/mlada..." ili "kad se setim..." Nije to žal za mladost, niti osećaj da je nekada bilo bolje. Bilo je drugačije. I dan danas vlada fama da su '80te bile fenomenalne, mladji mi često kažu "e blago tebi, ti si živela baš u to vreme". Kad se samo setim - državne prodavnice garderobe Beteks, Ateks... a u njima ništa "moderno za nas mlade". Išlo se povremeno u Trst, vozom, pa te dva dana bole koske jer se noću putuje a danju kupuje. Para nikad dovoljno. Jednom išla moja mama sa tetkom, donele nam sve neke gluposti, plakala sam dva dana. Prve starke, teget, donela mi drugarica iz te iste Italije, brojipo veće. Gurala sam tufere vate u vrh, da bih mogla da ih nosim. Kao čamce da sam obula. Nismo svi imali ni fiksne telefone. Mobilni su bili samo u SF filmovima. Ne znam ni kako smo se dogovarali da se nadjemo. A nalazili smo se, skoro svako veče. Nije bilo mnogo mesta, ali je bilo mnogo svirki. Nekada i tri za veče. Dom omladine, Skc, Akademija i Pivara koja je radila kratko, Žickale se pare, neka sića, nebitno... ali to je bio način da se pridje nekom frajeru, da se upoznaš sa nekim.
Strani časopisi su bili pojam... i to se donosilo iz inostranstva.
Ali, zato smo bili živi! Sve je moralo uživo - od razmena informacija, priče, ogovaranja, suočavanja, druženja, upoznavanja... Sećam se da mi je svaki telefonski imenik bio mali pa sam ga na kraju pravila sama od ukoričene sveske. Retko ko se najavljivao da će da svrati, naročito ako je u prolazu.
Sama sam se upisala i u gimnaziju i na fakultet, nije bilo šanse da to urade roditelji (kao danas), bio je blam.
Poslednjih godina, gotovo na svim radio stanicama vrte se hitovi "80ih, stalno jedne iste pesme. A bilo ih je još onoliko. Kad tako čujem neku od njih, setim se gde sam bila u vreme kada je ona bila hit, setim se i konkretne situacije na žurci, u klubu...sećam se kad su Frankie goes to Hollywood i Relax došli "pravo niotkuda" na 1. mesto Diskomera. Nije to bila najbolja muzika, ali je generacijska, iz vremena kada smo bili najzdraviji, mladi ali već odrasli, kada smo gradili stavove i mišljenja, kada smo mislili da možemo da promenimo nešto, kada smo se zaljubljivali često i silno, kada je čežnja bila jača od razuma... Mogla sam volu rep da iščupam. Mogla sam da ne spavam, da ne jedem, mogla sam da trpim hladnoću i da u baletankama idem na doček Nove godine. Mogla sam sve da izdržim. Nikada ne govorim da je "u moje vreme bilo bolje".
Danas ne trpim. Kad mi je hladno, obučem se. Danas znam da mogu da promenim samo raspored nameštaja u svojoj kući. Naučila sam da slušam druge, ne upadam u reč kao nekada, "da isteram svoje". Znam da je nepravda neizlečiva, ali to me više ne boli kao nekada. Danas i kišni dan može da bude "lepo vreme".
Danas je razum, ono u čemu uživam.
Često počinjem tekstove sa "kad sam ja bila mala/mlada..." ili "kad se setim..." Nije to žal za mladost, niti osećaj da je nekada bilo bolje. Bilo je drugačije. I dan danas vlada fama da su '80te bile fenomenalne, mladji mi često kažu "e blago tebi, ti si živela baš u to vreme". Kad se samo setim - državne prodavnice garderobe Beteks, Ateks... a u njima ništa "moderno za nas mlade". Išlo se povremeno u Trst, vozom, pa te dva dana bole koske jer se noću putuje a danju kupuje. Para nikad dovoljno. Jednom išla moja mama sa tetkom, donele nam sve neke gluposti, plakala sam dva dana. Prve starke, teget, donela mi drugarica iz te iste Italije, brojipo veće. Gurala sam tufere vate u vrh, da bih mogla da ih nosim. Kao čamce da sam obula. Nismo svi imali ni fiksne telefone. Mobilni su bili samo u SF filmovima. Ne znam ni kako smo se dogovarali da se nadjemo. A nalazili smo se, skoro svako veče. Nije bilo mnogo mesta, ali je bilo mnogo svirki. Nekada i tri za veče. Dom omladine, Skc, Akademija i Pivara koja je radila kratko, Žickale se pare, neka sića, nebitno... ali to je bio način da se pridje nekom frajeru, da se upoznaš sa nekim.
Strani časopisi su bili pojam... i to se donosilo iz inostranstva.
Ali, zato smo bili živi! Sve je moralo uživo - od razmena informacija, priče, ogovaranja, suočavanja, druženja, upoznavanja... Sećam se da mi je svaki telefonski imenik bio mali pa sam ga na kraju pravila sama od ukoričene sveske. Retko ko se najavljivao da će da svrati, naročito ako je u prolazu.
Sama sam se upisala i u gimnaziju i na fakultet, nije bilo šanse da to urade roditelji (kao danas), bio je blam.
Poslednjih godina, gotovo na svim radio stanicama vrte se hitovi "80ih, stalno jedne iste pesme. A bilo ih je još onoliko. Kad tako čujem neku od njih, setim se gde sam bila u vreme kada je ona bila hit, setim se i konkretne situacije na žurci, u klubu...sećam se kad su Frankie goes to Hollywood i Relax došli "pravo niotkuda" na 1. mesto Diskomera. Nije to bila najbolja muzika, ali je generacijska, iz vremena kada smo bili najzdraviji, mladi ali već odrasli, kada smo gradili stavove i mišljenja, kada smo mislili da možemo da promenimo nešto, kada smo se zaljubljivali često i silno, kada je čežnja bila jača od razuma... Mogla sam volu rep da iščupam. Mogla sam da ne spavam, da ne jedem, mogla sam da trpim hladnoću i da u baletankama idem na doček Nove godine. Mogla sam sve da izdržim. Nikada ne govorim da je "u moje vreme bilo bolje".
Danas ne trpim. Kad mi je hladno, obučem se. Danas znam da mogu da promenim samo raspored nameštaja u svojoj kući. Naučila sam da slušam druge, ne upadam u reč kao nekada, "da isteram svoje". Znam da je nepravda neizlečiva, ali to me više ne boli kao nekada. Danas i kišni dan može da bude "lepo vreme".
Danas je razum, ono u čemu uživam.
Van_Helsing
Elita
- Poruka
- 24.689
Слушао сам их раније, у задње време не толико, некако ми је засметао неки њихов став према неким стварима, и прешао сам на друге јутарње програме. Али ме је њена смрт баш погодила. У принципу не осећам неку тугу кад чујем да је преминула нека позната личност, али ње ми је баш жао. По први пут. И слушао сам Драгана јуче...
markons82
Elita
- Poruka
- 21.285
A ne pomaze ni to sto pusis....Njoj su kasno otkrili posle 10 godina, meni posle 3 mislim. Al oboje imamo polineuropatiju, ja ne znam dal cu doziveti 59