Odbijanje lecenja

a_patrid:
PS

Zaboravih, taj uticaj drugih na moja jedra, veruj minoran je. .
Kliknite za proširenje...

Covek provede zivot poturajuci ledja da nebo ne padne na njega, ili na njemu drage osobe ili stvari.
Covek je svestan da kada se izmakne, ono sto je drzao mora pasti.
Pasti i povrediti nekoga. Slomiti nesto sto je jedan ljudski vek tesko gradjeno.
To je ono cega se ljudi plase.
Pada, nemoci i ponizenja.

Onaj ko nista osim sebe ne nosi, nema razloga da zivi. Taj ne okleva, lako krece put Stiksa i skeledzije... osim ako se u medjuvremenu ne upita: zar bas nikakvog traga nisam ostavio?
 
Poslednja izmena:
a_patrid:
.......

Hajde da se malo pozabavimo konkretnim zivotnim situacijama, a ne samo opstim pitanjima.

Pitanje:

Sta biste uradili da saznate da ste bolesni od neke neizlecive bolesti:
da li biste pristali na eksperimente medicine, koji su za sad, jos uvek, osudjeni
na neuspeh, ili bi se podvrgli njima?
............................................................................

Sto se mene tice, ja cu, ako dodje do toga, traziti samo nesto za smanjenje bolova, ako ih budem imao, ali leciti se necu. To je moj cvrst stav.
Ne bih zeleo sebe da zapamtim :) kako gubim kosu, patim od raznih eksperimenata i sl. nus pojava koje sam imao prilike da vidim
posle "uspesnih" terapija i lecenja. Zadnje dane (nekih dva tri meseca kako obicno bude) bih verovatno proveo po nekom osmisljenom programu
jer i onako "svi smo mi mrtvi samo ne znamo datum sahrane", a ovo bi bio program za jednu datu konacnost.
U tom programu proslost bih u svakom slucaju probao da izbacim iz svesti (da ne gubim vreme), a dalje, verovatno bi nametala situacija.
U svakom slucaju zadnje dane bih voleo da provodim sa dragom zenskom osobom, seks - bez reprodukcije (zbog lose genetike), ako bolest dozvoljava, i jos po nesto sl.
I MUZIKA... Muzika bi dominirala svakog dana...Jer je muzika, po meni, nesto najlepse sto je covek "stvorio". (Muzika za mene su i lepo "komponovane" reci)
Kliknite za proširenje...


Da sam zaposlena i imam stan,dala bih otkaz i prodala stan xD..Iznajmila neki veliki prostor gde bih mogla po ceo dan da samo hodam bosa po parketu i igram uz muziku,svaki drugi dan bih gledala izlazak sunca,takodje bih zelela da probam neku hranu koju do tada nisam probala..Isto tako ne misliti na proslost,vec ziveti u trenutku i biti sam trenutak.Jednostavno bih uzivala u zivotu,iskreno bas me briga za ta eksperimentalna lecenja.Smislila bih vec nesto jos zanimljivije da se nadjem u takvoj situaciji.Ne strahujem od smrti vec na nju gledam kao neko oslobodjenje svih patnji ovog materijalnog sveta.I ne bih nikako zelela da provodim to vreme sa ljudima,jer nema potrebe da kasnije prolaze kroz neke patnje ako umrem u medjuvremenu,nemam zivaca da nekom nanosim takvu vrstu bola,i ona oprastanja to bi meni palo vrlo tesko a prvenstveno jos teze onom koji ostaje..:neutral: i na kraju bih poklonila organe ako su u dobrom stanju ili tako nesto..
 
Šta bi bilo kad bi bilo :think:. Čak ne mogu ni da predvidim. Zašto? Zato što je bolest jedno izmenjeno stanje čoveka u kojem organizam totalno oslabi fizički, a um, predpostavljam, usled fizičkih bolova, nemoći naprosto se izvitoperi. Čovek je nervozan i zub kada ga zaboli...Kad se poseče jaukne...Uz bolest ide i veliki strah, a u strahu su oduvek bile velike oči.
 
sumnjam da bi se iko ko je osudjen na smrt ponasao onako kako zamislja da bi se ponasao sada kada je smrt nesto sto je sigurno, ali neodredjeno u smislu vremena, mesta i nacina.
da, da svi bi iskulirali i prepustili se uzivanjima, a onaj crvic koji bocka iznutra i kaze - jos malo pa je gotovo, kraj zauvek. a zauvek u tom smislu je prilicno nepojmljivo za vecinu ljudi. tog zauvek postajemo svesni samo kada nam neko blizak umre i posle tog zauvek vise nema promene.

Uz bolest ide i veliki strah, a u strahu su oduvek bile velike oči.
Kliknite za proširenje...

upravo, strah od smrti, koji je osnovi strah bi minirao svaki pokusaj opustenog uzivanja. mozda bi postojali trenuci opustanja, ali najvecim delom bi postojao strah.

smrt jeste nekada prihvatljiva, ali kada vise nema izbora. dokle izbor postoji, postoji i prirodni nagon za smoodrzanjem.
 
Poslednja izmena:
hakim bej:
Onaj ko nista osim sebe ne nosi, nema razloga da zivi. Taj ne okleva, lako krece put Stiksa i skeledzije... osim ako se u medjuvremenu ne upita: zar bas nikakvog traga nisam ostavio?
Kliknite za proširenje...

Zar mislis da se covek bez "traga" lakse oprasta od sveta od onog sa "tragom".

A sta kazesh na: "Nije mi zivot los bio, mogao sam jos po nesto uraditi, ali...,
za mnom ostaju divni ljudi , nadam se da ostavljam lepe uspomene,
ako vec nema leka, necu da se koprcam kao riba na suvom, ajd zdravo ..."

Svaki covek ima svoj stav prema zivotu ili smrti. U to ne treba ulaziti.
Vecina ljudi se boji smrti, ostatak se ne boji ili ima indiferentan stav,
a deo i ne razmislja o njoj. Neke stvari budu jasnije kad se covek malo
uputi, a stavovi Dostojevskog i Kamija su meni veoma "zanimljivi".

Ponovicu: Smrti se ne treba plasiti, dok smo zivi nje nema, a kad ona dodje nas nema.

Pricam hipoteticki, takvo je i pitanje...
 
Poslednja izmena:
Sesta strana zivota:
Da sam zaposlena i imam stan,dala bih otkaz i prodala stan xD..Iznajmila neki veliki prostor gde bih mogla po ceo dan da samo hodam bosa po parketu i igram uz muziku,svaki drugi dan bih gledala izlazak sunca,takodje bih zelela da probam neku hranu koju do tada nisam probala..Isto tako ne misliti na proslost,vec ziveti u trenutku i biti sam trenutak.Jednostavno bih uzivala u zivotu,iskreno bas me briga za ta eksperimentalna lecenja.Smislila bih vec nesto jos zanimljivije da se nadjem u takvoj situaciji.Ne strahujem od smrti vec na nju gledam kao neko oslobodjenje svih patnji ovog materijalnog sveta.I ne bih nikako zelela da provodim to vreme sa ljudima,jer nema potrebe da kasnije prolaze kroz neke patnje ako umrem u medjuvremenu,nemam zivaca da nekom nanosim takvu vrstu bola,i ona oprastanja to bi meni palo vrlo tesko a prvenstveno jos teze onom koji ostaje..:neutral: i na kraju bih poklonila organe ako su u dobrom stanju ili tako nesto..
Kliknite za proširenje...
Da, da, da.. ljudi na samrti samo igraju i pevaju i jedu egzotičnu hranu. Kao da je tema - šta biste uradili da sutra idete na električnu stolicu, a ne šta biste uradili da ste smrtno bolesni! Hej bre!! Pa i obična kijavica nas ponekad smlati, a kamoli nešto ozbiljno.

Da li ste nekad imali priliku da budete pored osobe koja boluje od raka, npr? Nije njima loše samo od lečenja, već i od bolesti. :roll: Sigurno ima onih kod kojih se bolest ne ispoljava u tolikoj meri, pa im je hemoterapija strašna, ali je večina onih koji su prvo iskusili tegobe, pa onda otišli kod lekara. Tak da su odgovori malo nerealni i nekako romantični.
 
podržavam
uvek sam pri stavu
bolje prroživeti da car nego 100 godina kao prosjak
shodno tome ne verujem da bih se bavio lečenjem bilo čega
ma ni kod lekara ne idem, ni zdravstvenu ne idem
pa nek traje ovaj karneval dokle traje
važno da je lepo

ps.
ako je bolest umrtvljujuća i iscrpljujuća
tipa prikovanost za krevet, slabljenje, bolovi, nesposobnost za život
verovatno bih se i lično eutanazirao
ovako šta može kontrolisao bih lekovima
čisto privid da ukradem još malo
 
Aleksandar Kovačević:
A šta ti smatraš da se treba pripremiti za to?
Misliš da se možeš pripremiti za to?
Imam previše iskustva ljudi koji me okružuju a koji imaju (ili su imali) ozbiljnih zdravsttvenih problema i vjeruj mi tu nema nikakve romantike!
Reći ću ti samo jedno: uživaj u životu dok si zdrava jer kad budeš bolesna to sigurno nećeš!
Kliknite za proširenje...
Nisi me shvatio... kakvo pripremanje... nego ti postavljas stvari tako kao da nikada neces biti bolestan...
 
Noćas sam nešto u fazi Ničea.

"Mnogi umiru prekasno, a neki umiru prerano. Još se svet nije navikao na nauk: "umri u dobar čas!"
...

"Tako je najbolje umreti; a drugo bi onda bilo: da se umre u borbi, i da se raspe duša velika,
A odvratna je, i onom koji se bori i onom koji pobeđuje, vaša žmirava smrt što se privlači potajno kao kradljivac - a ipak dolazi kao gospodar.
Ugledajte se evo na ovu moju smrt slobodnu, koja mi prilazi jer ja tako hoću."
(Tako je govorio Zaratustra)
 
miss smart:
Da, da, da.. ljudi na samrti samo igraju i pevaju i jedu egzotičnu hranu. Kao da je tema - šta biste uradili da sutra idete na električnu stolicu, a ne šta biste uradili da ste smrtno bolesni! Hej bre!! Pa i obična kijavica nas ponekad smlati, a kamoli nešto ozbiljno.

Da li ste nekad imali priliku da budete pored osobe koja boluje od raka, npr? Nije njima loše samo od lečenja, već i od bolesti. :roll: Sigurno ima onih kod kojih se bolest ne ispoljava u tolikoj meri, pa im je hemoterapija strašna, ali je večina onih koji su prvo iskusili tegobe, pa onda otišli kod lekara. Tak da su odgovori malo nerealni i nekako romantični.
Kliknite za proširenje...

Zivot volim i da mi se tako nesto dogodi ne bih samo sela i rekla ok,umirem..ajd sad lepo baci se u bedak,sklupcaj i cao..Vec bih zelela da pamtim ovaj zivot bas onakvog kakvog sam i zivela pre svih bolesti koje bi dosle..Bolest nastaje onda kada dolazi do neuravnotezenosti.Nase celo bice je u potpunom skladu,kakvo je i osmiljeno,jedino sto moze da ga izbaci iz tog sklada smo mi sami..

U mom zivotu bilo je mnogo meni bliskih ljudi koji su prolazili kroz patnje koje im je rak zadao.Ali znam i ljude koji nisu odustajali i izlecili su se na kraju.

Vise od 10 godina nisam imala ni obicnu kijavicu.Sebi nisam dozvolila da me zakopaju neke emocije koje su ranije,u jednom delu mog zivota preovladavale, za koje i mislim da su bile uzrok svega ostalog.Kad bi pocelo nesto takvo da se uopste i desava,menjala bih vecinu stvari u svom zivotu.
 
Postavljajući ovu temu nisam imao nameru da izazovem konfrontaciju mišljenja, već mi je želja bila da svako kaže šta misli, jer uvažavam svačije mišljenje.
Da parafraziram Voltera: mogu da se ne slažem sa vašim mišljenjem, ali ču se uvek boriti za vaše pravo da to mišljenje slobodno iskažete.
 
Ko ima za sta da igra, igra do kraja, ko se igra da mu zivot prodje svakog dana je spreman da se preda.
Ne ulazeci u nacine borbe koji zavise od okolnosti i sposobnosti ja igram uvek do poslednjeg zvizduka.
 
Sesta strana zivota:
Zivot volim i da mi se tako nesto dogodi ne bih samo sela i rekla ok,umirem..ajd sad lepo baci se u bedak,sklupcaj i cao..Vec bih zelela da pamtim ovaj zivot bas onakvog kakvog sam i zivela pre svih bolesti koje bi dosle..Bolest nastaje onda kada dolazi do neuravnotezenosti.Nase celo bice je u potpunom skladu,kakvo je i osmiljeno,jedino sto moze da ga izbaci iz tog sklada smo mi sami..

U mom zivotu bilo je mnogo meni bliskih ljudi koji su prolazili kroz patnje koje im je rak zadao.Ali znam i ljude koji nisu odustajali i izlecili su se na kraju.

Vise od 10 godina nisam imala ni obicnu kijavicu.Sebi nisam dozvolila da me zakopaju neke emocije koje su ranije,u jednom delu mog zivota preovladavale, za koje i mislim da su bile uzrok svega ostalog.Kad bi pocelo nesto takvo da se uopste i desava,menjala bih vecinu stvari u svom zivotu.
Kliknite za proširenje...
A da te npr neka bolest obori, da postaneš nepokretna, onda bi isto đuskala? :think:
 
miss smart:
A da te npr neka bolest obori, da postaneš nepokretna, onda bi isto đuskala? :think:
Kliknite za proširenje...

Kad dodje bolest i ti nemas razloga da zivis,bolje idi pa se obesi ,dzabe mucis sebe..Kad bih bila nepokretna opet bih imala u cemu da uzivam i sta novo da naucim.Ne bih mogla da skacem,ali bih mogla da pevam,slikam,crtam,strikam,gledam filmove,sviram gitaru,pisem pesme,sanjam i nadam se..Nije bitno sta te ogranicava ako imas jaku volju za zivotom.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top