Odbijam da priznam..

Suvišno je i nepotrebno rasipati svoje znanje na
neplodno tlo,tamo neće uroditi plodom..jer korov
tamo samo niče..Vaše veliko znanje i iskustvo
potonuće i izgubiti se u moru korova..

Vasilij Kandinski o umetnosti je rekao:

Najotrovniji efekat od svih, u smislu kulture, dešava se, tvrdi Kandinski, u periodima kada
„umetnost nema plemenitog prvaka“ i „nedostaje prave duhovne hrane“. Tada počinjemo
da mešamo tehnički napredak i duhovni razvoj i, odbacujući umetnike koje će istorija
jednog dana smatrati genijima, dolazimo da se klanjamo pred lažnim oltarima.
Poli

 

[Poli46]

Već sam rekla ovde da je uzaludno i nepotrebno
pružati svakome svoje znanje. Kome ga treba pružiti?
Kome svoje znanje treba pružiti? Samo onima koje
to znaju da cene i koji žele nešto da saznaju.
Oslanjanje na Google znanje,klimavo je i površno.
Kad čovek ima svoje znanje onda Google može
da pripomogne ali ne može da zameni lično znanje
ni lično iskustvo i godine provedene u učenju i praksi.
Odbijam da priznam nadmoć mašine nad umom.
Poli

 

[Poli46]

Ne mogu da shvatim ljude okrenute isključivo prema analitičko-
kritičkom razmišljanju..Odbijam da prihvatim taj način..tu suvoparnost.
Gde se izgubila ona kreativna i nežna strana ljudi?Zašto je postalo teško
govoriti lepim govorom probranih reči,toplim ljudskim govorom.
Ne želim da prihvatim novogovor mašina,koji ne razumem i iza kojeg ne
stoji čovek.Robotizaciju čovečanstva predvideo je i lepo opisao Pekić.
Svedok sam ostvarenja njegovih proročanskih reči..Ostvaruju se.
Klanjamo se Savremenom "zlatnom teletu"mašineriji zvanoj Google.
Opirem se svom snagom.
Poli- Don Kihot u ovom svetu

 

[Soradze]

Ne mogu da shvatim ljude okrenute isključivo prema analitičko-
kritičkom razmišljanju..Odbijam da prihvatim taj način..tu suvoparnost.
Gde se izgubila ona kreativna i nežna strana ljudi?Zašto je postalo teško
govoriti lepim govorom probranih reči,toplim ljudskim govorom.
Ne želim da prihvatim novogovor mašina,koji ne razumem i iza kojeg ne
stoji čovek.Robotizaciju čovečanstva predvideo je i lepo opisao Pekić.
Svedok sam ostvarenja njegovih proročanskih reči..Ostvaruju se.
Klanjamo se Savremenom "zlatnom teletu"mašineriji zvanoj Google.
Opirem se svom snagom.
Poli- Don Kihot u ovom svetu
Pogledajte prilog 929143

Na usluzi... Sančo Pansa

 

[Poli46]

Na usluzi... Sančo Pansa

Možda je bolje da zamenimo uloge
Čitajući tebe vidim da si ti već dugo u toj borbi.
I ja sam odkad znam za sebe

 

[Soradze]

Možda je bolje da zamenimo uloge
Čitajući tebe vidim da si ti već dugo u toj borbi.
I ja sam odkad znam za sebe

Nek* pocrkaju neprijatelji!

 

[Poli46]

Ovo još nisam ni čula ni doživela..umre ti majka a ti
se opraštaš od nje dirljivim rečima preko Instagrama
Može li čovek bar u smrti da bude pošteđen društvenih
mreža.? Ili ja možda nisam upućena,ili je danas sve na
rasprodaju? Pogledaš u Tv...
A tamo te samo vuku za uši i za nos..Uzmite odmah!!
Telefon u ruke i naručite! Cena samo 1999 dinara.
Kada ste videli taj 1 dinar poslednji put u životu?
Hvala..ništa mi ne treba..
Što me više nude, ja se uskopistim i baš neću da uzmem.
Odbijam! Kupiću onda kada odlučim ja, a ne vi! I tačka.
Poli

 

[Poli46]

Odbijam da priznam da mi je teško..
da mi je jako, jako teško.Teško je nositi breme
koje sam sebi natovariš..vremenom.
Kažeš: O da,mogu ja to,nije mi teško..i povučeš..
Povučeš još malo..kičma puca,ali ne priznaješ.
Ni za živu glavu! Kako priznati svoju nemoć?
Onda sagnem glavu..pa još malo povučem.
A onda prsnem..Odbijam!! Prospem teške
reči oko sebe,uvredim..a onda se smirim i polagano
nastavim dalje..kao da ništa bilo nije..a bilo je.
Poli

 

[faraonn]

Na usluzi... Sančo Pansa

...Mi , faraonn Tumnopoteh I,- takodje...
Vase Blagorodje...

 

[Poli46]

Priznajem i...
preuzimam svoju odgovornost..prihvatam svoje neznanje...prihvatam ...i nadam se čudu.
Jednog dana i desiće se čudo! Iznenada jednog dana,videću sebe u novom svetlu,
kao nikada do tada.To će biti dan mog istinskog rodjenja..ovo do sada bilo je samo
predporođajno stanje.Biće to moje autenticno biće.
Sedim u tišni,srećna...a onda odjednom pobesnim.Čudno mi je jer ne vidim razlog,zbog čega.
Moram to racionalizovati nekako...i vidim čoveka u hodniku,koji me nekad davno uvredio.
Pomislim; a to je razlog..on je razlog mog iznenadnog besa..racionalizujem...znači nisam poludela.Postoji objašnjenje za moj iznenadni bes...pomislim sa olakšanjem.
To su igre uma,a on je mehanizam koji snima,a zatim reaguje na spoljašnju sliku..
Nema to samnom nikakve veze..ja nisam um..
Poli

 

[Poli46]

Ovo priznajem i tvrdim da...

Danas bez stida sve nazivamo umetnošću..i tu istu
guramo svuda. Pronalazimo da je elegantno pozajmiti
umetnost u svoje lične svrhe..a onda je zavrljačiti
u najdalji ćošak i poći u potragu za nekom novom
još umetničkijom umetnošću..u nadi da ćemo tako
svima pokazati koliki su naši dometi i koliko smo
vispreni i prepametni. Žalosno je to raditi sa sirotom
umetnošću. Žalosno da žalosnije ne može biti..
Još je žalosnije imati prepunu glavu te iste jadne izrabljene,
silovane umetnosti a ne moći,ne biti u mogućnosti
stati u njenu odbranu...odbraniti je nekako i zaštititi je.
Pokušala sam ali jadni su i uzaludni moji pokušaji..
Glupost i ambicija udruženi, bili su jači..Priznajem
Poli

 

[Soradze]

Priznajem i...
preuzimam svoju odgovornost..prihvatam svoje neznanje...prihvatam ...i nadam se čudu.
Jednog dana i desiće se čudo! Iznenada jednog dana,videću sebe u novom svetlu,
kao nikada do tada.To će biti dan mog istinskog rodjenja..ovo do sada bilo je samo
predporođajno stanje.Biće to moje autenticno biće.
Sedim u tišni,srećna...a onda odjednom pobesnim.Čudno mi je jer ne vidim razlog,zbog čega.
Moram to racionalizovati nekako...i vidim čoveka u hodniku,koji me nekad davno uvredio.
Pomislim; a to je razlog..on je razlog mog iznenadnog besa..racionalizujem...znači nisam poludela.Postoji objašnjenje za moj iznenadni bes...pomislim sa olakšanjem.
To su igre uma,a on je mehanizam koji snima,a zatim reaguje na spoljašnju sliku..
Nema to samnom nikakve veze..ja nisam um..
Poli

Obožavam vaše tekstove!

 

[Soradze]

Ovo priznajem i tvrdim da...

Danas bez stida sve nazivamo umetnošću..i tu istu
guramo svuda. Pronalazimo da je elegantno pozajmiti
umetnost u svoje lične svrhe..a onda je zavrljačiti
u najdalji ćošak i poći u potragu za nekom novom
još umetničkijom umetnošću..u nadi da ćemo tako
svima pokazati koliki su naši dometi i koliko smo
vispreni i prepametni. Žalosno je to raditi sa sirotom
umetnošću. Žalosno da žalosnije ne može biti..
Još je žalosnije imati prepunu glavu te iste jadne izrabljene,
silovane umetnosti a ne moći,ne biti u mogućnosti
stati u njenu odbranu...odbraniti je nekako i zaštititi je.
Pokušala sam ali jadni su i uzaludni moji pokušaji..
Glupost i ambicija udruženi, bili su jači..Priznajem
Poli
Pogledajte prilog 939756

Ovo je ono što osećam i što znam...
Volela bih da ovaj tekst copy/paste, pa na par mesta da spustim kao sa nebesa...
Poli, šta da kažem? Opisala si i moju suštinu...

 

[Poli46]

Ovo je ono što osećam i što znam...
Volela bih da ovaj tekst copy/paste, pa na par mesta da spustim kao sa nebesa...
Poli, šta da kažem? Opisala si i moju suštinu...

Znam Soradze verujem ti..Oslobodiću se ja ove priče,dosta sam dala od sebe.

 

[Poli46]

Prenosim deo teksta na koji sam naišla slučajno..kao da sam ja pisala.

za P.U.L.S.E: Aleksandra Čolić

Odupirem se ovim novim, naglavačke izvrnutim vrednostima. Odbijam da pristanem
na ne-vrednosti, koje su zavladale ovim svetom. U ovom društvu gde su vrednosti izvitopirene, okrenute naglavačke i tako izderformisane, levitiraju rasplinute. Te je
sad neki paradoks vrednosti uzeo maha, meljući sve pred sobom. Kultura se polako
razliva u neku anamorfnu celinu, gde umesto ovacija balerinama, glumcima,
kompozitorima, književnicima, slušamo zaglušujuće, frenetično pljeskanje
razularenih masa. Starlete, bivši robijaši i egom zaneserni bizmismeni duboko
im se klanjaju zaneseni. Muzičari, novokomponovani đilkoši, pevaju o basnoslovnim količinama novca i devojkama, koje, navodno, oduševljeno uzdišu kad god se
spomene neki, poprilično dubok džep.
Književnost je razdvonjena, kao uostalom sve, te vam se čini da će se raspasti, kad potegnete za njima, onako raskvašenim, gnjecavim i mekanim. Ne želim da pristanem
na književnost, kojoj je oduzeta smislenost, pa tako besmislena juri za prvim mestom
na top listi sveopšteg besmisla.
Hvala Aleksandra...
Poli

 

[Soradze]

Prenosim deo teksta na koji sam naišla slučajno..kao da sam ja pisala.

za P.U.L.S.E: Aleksandra Čolić

Odupirem se ovim novim, naglavačke izvrnutim vrednostima. Odbijam da pristanem
na ne-vrednosti, koje su zavladale ovim svetom. U ovom društvu gde su vrednosti izvitopirene, okrenute naglavačke i tako izderformisane, levitiraju rasplinute. Te je
sad neki paradoks vrednosti uzeo maha, meljući sve pred sobom. Kultura se polako
razliva u neku anamorfnu celinu, gde umesto ovacija balerinama, glumcima,
kompozitorima, književnicima, slušamo zaglušujuće, frenetično pljeskanje
razularenih masa. Starlete, bivši robijaši i egom zaneserni bizmismeni duboko
im se klanjaju zaneseni. Muzičari, novokomponovani đilkoši, pevaju o basnoslovnim količinama novca i devojkama, koje, navodno, oduševljeno uzdišu kad god se
spomene neki, poprilično dubok džep.
Književnost je razdvonjena, kao uostalom sve, te vam se čini da će se raspasti, kad potegnete za njima, onako raskvašenim, gnjecavim i mekanim. Ne želim da pristanem
na književnost, kojoj je oduzeta smislenost, pa tako besmislena juri za prvim mestom
na top listi sveopšteg besmisla.
Hvala Aleksandra...
Poli
Pogledajte prilog 943799

Ooooo, hvala ti, Bože, što ima ovako pametnih žena!
Tekst zaslužuje prvu stranicu "Politike", prvu vest svakog dana na početku tv dnevnika... ali - svakog dana,
dok zlo ne nestane...
Poly, hvala na ovom prilogu!

Dođe mi da pošizimmmmmmmmmmmmm....
Grlim...

 

[Poli46]

Odbijam da priznam sama sebi da udaram glavom u zid.
U taj visoki neprelazni i neobilazni zid..u koji već duže
vreme udaram glavom do samopovređivanja..Nije lako
priznati poraz ma koliko on beznačajan bio za nekog
drugog..za mene je prebolan i znači u ovoj igri korak
unazad. Ali igra još nije gotova! Ne nije gotova...
Igraćemo ovu igru i dalje..Za sad su oko mene četiri
neprijatelja.Tako udarajući u zid uspevam da ih zadržim
podalje od sebe,imajući na umu da je ulog virtuelan.
No to ne ublažava udarce..treba smisliti drugi korak.
Hajde misli Poli

 

[Soradze]

Odbijam da priznam sama sebi da udaram glavom u zid.
U taj visoki neprelazni i neobilazni zid..u koji već duže
vreme udaram glavom do samopovređivanja..Nije lako
priznati poraz ma koliko on beznačajan bio za nekog
drugog..za mene je prebolan i znači u ovoj igri korak
unazad. Ali igra još nije gotova! Ne nije gotova...
Igraćemo ovu igru i dalje..Za sad su oko mene četiri
neprijatelja.Tako udarajući u zid uspevam da ih zadržim
podalje od sebe,imajući na umu da je ulog virtuelan.
No to ne ublažava udarce..treba smisliti drugi korak.
Hajde misli Poli

Pogledajte prilog 955427

Imali smo dva časa... Svašta smo novo otkrili, ponešto naučili, nešto ćemo kasnije utvrditi, možda zapamtiti...
Došlo je vreme velikog odmora...
Idemo da razbistrimo glave, da razmislimo da li ćemo se vratiti na ostale časove, ili ćemo napustiti ovo beslovesno školovanje...

 

[Poli46]

Imali smo dva časa... Svašta smo novo otkrili, ponešto naučili, nešto ćemo kasnije utvrditi, možda zapamtiti...
Došlo je vreme velikog odmora...
Idemo da razbistrimo glave, da razmislimo da li ćemo se vratiti na ostale časove, ili ćemo napustiti ovo beslovesno školovanje...

Nisam napustila..još..Još igram igru. Odmaraćemo kad nam bude suđeno.
Sad moramo napred batrgajući se,kobeljajući se...makar migoljiti se.
Ponekad i to proizvede efekat..kakav takav..

 

[Neprilagođena]

Ovo priznajem i tvrdim da...

Danas bez stida sve nazivamo umetnošću..i tu istu
guramo svuda.

Ovo je moje mišljenje vezano za muziku...
I za još mnoge stvari , ali nije ovo mesto za to...

 

[Soradze]

Ovo je moje mišljenje vezano za muziku...
I za još mnoge stvari , ali nije ovo mesto za to...

"Đe me nađe?"
Poly je milion posto u pravu!
Danas se i kuvanje ručka naziva umetnošću...

I, dobra naša, mislim da jeste i pravo mesto i ora za "to"...
Mislim da je svako mesto Bogomdano da se razdvoji umetnost od šunda i kiča...
Svako mesto, pa i ovo...
Naročito ovo, dok ga rijaliti ne proguta...
Grlim...

 

[Poli46]

Ovo je moje mišljenje vezano za muziku...
I za još mnoge stvari , ali nije ovo mesto za to...

Sem svoje glave i platna,nemam bolje mesto Leptirice moja...
Moram ogoliti,sažvakati i ispljunuti taj gadni proizvod ljudskog
roda..tu sluz što guši..tu knedlu iz grla, jer ne mogu je progutati..
nikako.

 

[Neprilagođena]

Sem svoje glave i platna,nemam bolje mesto Leptirice moja...
Moram ogoliti,sažvakati i ispljunuti taj gadni proizvod ljudskog
roda..tu sluz što guši..tu knedlu iz grla, jer ne mogu je progutati..
nikako.

Ta knedla se i ne može progutati Poli..
Ne klizi , zaglavljena je..
Nekada se ne može ni ispljunuti...A ja ...
Kada bih počela da pišem o toj sluzi i ljigavštini ,
Ne bih mogla da se zaustavim , ne bih mogla da koristim reči koje ne bi bile suviše ružne...
I zato sam rekla da ovo nije mesto za to...Mislila sam na sebe.

 

[Poli46]

Nisam sujeverna osoba,ali ipak ima jedna navika..jedno stečeno sujeverje..
Elem bilo je ovako...Majka moja bila je već stara,kad se to dogodilo.Pala je
i slomila kuk. Pošto je ona živela u Splitu,tih ratnih..gadnih godina bilo je
nemoguće otići..Desilo se to u petak,hteli su da je operišu ali ona je preminula.
Dakle kad sam saznala..sela sam sama,upalila sam sveću i dugo sam mislila
na nju.Svašta sam mislila..Kasno sam pošla na spavanje..Ono što sam ujutro
obukla,polako sam počela da svlačim..Užasnula sam se..Sve na meni bilo je crno
Čak i šnala u obliku mašne sa cvećem,bila crna.A tog jutra majka je još bila živa.
Ukočila sam se gledajući sve te crne stvari predamnom..Od tada nikad više
nisam obukla potpuno crne stvari..Na meni uvek ima bar nešto što je u boji.
Priznajem ovo jeste sujeverje..ali tako je kako je.
Poli

 

[Poli46]

Odbijam da gledam ovakvu Olimpijadu..ovakvu unakaženu
bez publike i tako sterilnu..obogaljenu.
Ali sam se do suza nasmejala sinoć gledajući film
Asterix i Obelix o ludoj Olimijadi..o totalnom ludilu
od Galskog humora..Nisam se tri godine nasmejala.
Od trenutka..No to nije važno..Pa sam se onda
zapitala..Zašto smo pristali da živimo u ovakvom svetu?
Poli