Odakle se lavirint stvorio?

[Sensei]

Misterija lavirinta počinje njegovim imenom. Do sada nije pronađeno nikakvo zadovoljavajuće objašnjenje, ali su mnogi naučnici pokušali da mu daju značenje.

Među stručnjacima i dalje postoji debata o egipatskom ili kritskom ili čak mikenskom poreklu Lavirinta.

Bilo je to 1739. godine kada je profesor na koledžu u Reimsu verovao da je u reči lavirint razlikovao izraz BIRANTA (Kula), što bi po njemu bila zgrada u kojoj su se sklonili egipatski sveštenici zaduženi za proučavanje nebeskog svoda.

Druga geneza lavirinta, dodeljena egiptologu Brugšu, ima koren u frazi od sedam hijeroglifa koji se izgovaraju lapi-ro-hun-t. Ova sekvenca znakova se prevodi kao „hram na izlazu iz vodenog tela“ i važi koliko za Egipat, tako i za Krit.

Međutim, ne postoji ništa što bi podržalo ovu teoriju što se može naći na spomenicima doline Nila ili negde drugde.

 

[Sensei]

U svetu postoji više od pet stotina lavirinata svih vrsta.

Jedan od najspektakularnijih i najmisterioznijih lavirinata u istoriji je Egipatski lavirint, koji se naziva i 8. svetsko čudo. Ovaj spomenik, koji se može opisati kao megalitski, sagrađen je pod Amenemhatom III, faraonom iz dvanaeste dinastije, koji je vladao između 1850. i 1800. pre nove ere prema sadašnjoj hronologiji.

Malo je zvaničnih opisa egipatskog lavirinta. Veruje se da je izgrađen 6 km jugoistočno od Krokodilopolisa, grada svetih krokodila. Nažalost, danas je samo nekoliko ostataka granitnih stubova izbeglo eksploataciju ovog spomenika kao kamenoloma još od rimskih vremena.

Očigledno, jedan od najboljih opisa koji bi se mogao pročitati bio bi zahvaljujući geografu po imenu Strabon koji bi ga posetio pre početka naše ere. Lavirint bi bio dugačak trista koraka i širok dvesta četrdeset. Izdizaće se na ivici čuvenog veštačkog jezera Moeris zaduženog da reguliše tok Nila, okruženog na severnom kraju piramide Havara koju je podigao Amenemhat III.

 

[Sensei]

Godine 1878, grčki trgovac Minos, sa čuđenjem je otkrio ostatke palate Knosos.

Smeštena 5 km jugoistočno od Herakliona, palata Knosos se obično poistovećuje sa poreklom lavirinta. Prošle su 22 godine pre nego što su počela iskopavanja, koja je pokrenula Britanska škola u Atini, a koju je vodio Evans.

Do lokacije vodi asfaltni put koji je ostavljen na uzvišenju.

To je ogroman petospratni kompleks, izgrađen oko drugog milenijuma pre nove ere, toliko savremen sa egipatskim lavirintom, ali koji ima malo analogija s njim osim kvadratnog plana.

Četvorougao Knososa, sa ne manje od 1300 soba i bezbrojnim hodnicima koji vode do ogromnog centralnog dvorišta, mnogo bolje odgovara konceptu i tradicionalnoj slici koju ljudi imaju o lavirintu...