Vrednost pare je toliko koliko mozes da kupis za njih. Vrednost nije u parama nego u njegovoj vrednost u proizvodima, uslugama i tako dalje.
Тачно.
Pare nista drugo nisu nego papir koji ti daje pravo da konsumiras proizvod.
Потрошња долази касније. Да би се нешто трошило, мора прво да се произведе. А да би се произвело, потребан је новац којим ћеш платити раднике и добављаче, односно ангажовати расположиве ресурсе. Без додатног новца, нема ни додатне производње. Свеж новац може да се убацује и кроз потрошњу, али онда за последицу имамо инфлацију. Када то раде приватне/стране банке које имају монопол у некој земљи (нпр. Србији), онда поред високе инфлације имамо и неликвидност, несолвентност и деструкцију привреде. Ниједна земља не може да се развија, ако нема контролу над емитовањем сопствене валуте.
Kako naprimer Srbija da kupi masine od nemackih firmi za dinarima, a sama srpska privreda nema proizvode koji su interesantni za kupce.
Динарима никако, јер нису конвертибилни, али може девизама. Нешто робе се ипак извози, па и у Немачку, док би остатак долазио кроз дознаке из дијаспоре, као што је и данас случај. Задуживање би требало забранити, јер је то омча око врата читавој држави.
Проблем је и либерализован увоз, где се осим индустријских машина које нам реално требају, увози и роба широке потрошње, па чак и примарни пољопривредни производи које Србија без проблема може сама да произведе. У озбиљним државама се тако не ради. Ево једног примера:
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=06&dd=05&nav_id=516761
"Neshvatljivo je da Srbija nema razvijenu poljoprivredu, a ima ogromne potencijale.
Norveška, na primer, veoma štiti svoje farmere. Izuzetno cene i kupuju isključivo svoje proizvode, uvoze samo ono što moraju, kaže Marijana Todorčević."
Da se pare stvaraju iz nicega (tacnije od centralnih banaka) je tacno, ali toliko prosto kako ti mislis to nije. Ako bi bilo tako lako nebi postojala beda, niti fenomen hiperinflacije.
Беда постоји, јер људи који контролишу монетарни и порески систем, то желе. Делом из стратешких разлога, јер је сиротињом много лакше манипулисати, али исто тако и из статусних (елитистичких) разлога, што је опет психолошки феномен. Хиперинфлација је последица неконтролисане емисије новца и то у шпекулативне сврхе, а не за потребе привреде. Само да знаш, централне банке готово и не учествују у креирању новца. То раде пословне банке, цитирам "простим књиговодственим уносом" и то у облику зајма. То значи да су сви динари у оптицају привременог карактера, емитовани од стране неовлашћених лица.
Измиривањем дугова или наплатом потраживања ако гледамо из угла банке, новац нестаје као да никада није ни постојао. Јесте да је незаконито и неморално и да већину народа претвара у бело робље, али кога то још брига.
