Odakle da dodje kapital za industrialnu politiku

Било је о томе речи на другим темама. Паре нису проблем, треба их само емитовати, тј. записати, јер новац је управо то - запис или информација о одређеном потраживању, постојећем или будућем. Ако је ово друго, онда се новоемитовани новац даје на поверење, тј. кредит. Само то мора да ради држава, а не приватни или страни банкари као што је данас случај у Србији.

Што се знања и технологије тиче, нисам баш сигуран да га немамо, имајући у виду да је Србија пре свега аграрна земља, нормално уз пратеће прерађивачке индустрије. Све преко тога је добродошло, али би ово морало бити приоритет. Међутим, ти природни потенцијали се не користе само захваљајући бахатости и злој намери владајуће партократије и њихових финасијера. Један од примера је и овај: http://senalt.blogspot.com/2010/06/novi-pristupi-energiji-staro-znanje.html
 
Poslednja izmena:
Нека буде да "паре означују једну вредност". И то постојеће паре постојећу вредност, али како ћеш "означити" новостворену вредност? Па само емисијом новог новца. Можда ниси знао, али у свим државама се лова ствара ниизчега. А и како би другачије, када је у питању обичан запис? Ни Србија није изузетак, само је питање ко то ради: држава на добробит друштва или приватни/страни банкари себи на корист.
 
Нека буде да "паре означују једну вредност". И то постојеће паре постојећу вредност, али како ћеш "означити" новостворену вредност? Па само емисијом новог новца. Можда ниси знао, али у свим државама се лова ствара ниизчега. А и како би другачије, када је у питању обичан запис? Ни Србија није изузетак, само је питање ко то ради: држава на добробит друштва или приватни/страни банкари себи на корист.

Vrednost pare je toliko koliko mozes da kupis za njih. Pare nista drugo nisu nego papir koji ti daje pravo da konsumiras proizvod. Kako naprimer Srbija da kupi masine od nemackih firmi za dinarima, a sama srpska privreda nema proizvode koji su interesantni za kupce.

Vrednost nije u parama nego u njegovoj vrednost u proizvodima, uslugama i tako dalje. Da se pare stvaraju iz nicega (tacnije od centralnih banaka) je tacno, ali toliko prosto kako ti mislis to nije. Ako bi bilo tako lako nebi postojala beda, niti fenomen hiperinflacije.
 
Kapitala i znanja ima dovoljno i kod nas,a posebno ga ima u velikom obimu u bogatom i razvijenom delu sveta.Problem je u nasem losem sistemu(previsoke dazbine,brojne administrativne zapreke,rasireno podmicivanje,neefikasni sudovi,politicka nestabilnost ...) i to su glavni razlozi sto nemamo veca ulaganja u razvoj privrede.
Sve zemlje sveta se bore za to da privuku kapital i zbog toga moramo stvoriti povoljne opste uslove za ljude sa preduzetnickim duhom,jer su oni ta glavna snaga koja zemlju moze izvuci iz bede.
 
Vrednost pare je toliko koliko mozes da kupis za njih. Vrednost nije u parama nego u njegovoj vrednost u proizvodima, uslugama i tako dalje.
Тачно.
Pare nista drugo nisu nego papir koji ti daje pravo da konsumiras proizvod.
Потрошња долази касније. Да би се нешто трошило, мора прво да се произведе. А да би се произвело, потребан је новац којим ћеш платити раднике и добављаче, односно ангажовати расположиве ресурсе. Без додатног новца, нема ни додатне производње. Свеж новац може да се убацује и кроз потрошњу, али онда за последицу имамо инфлацију. Када то раде приватне/стране банке које имају монопол у некој земљи (нпр. Србији), онда поред високе инфлације имамо и неликвидност, несолвентност и деструкцију привреде. Ниједна земља не може да се развија, ако нема контролу над емитовањем сопствене валуте.
Kako naprimer Srbija da kupi masine od nemackih firmi za dinarima, a sama srpska privreda nema proizvode koji su interesantni za kupce.
Динарима никако, јер нису конвертибилни, али може девизама. Нешто робе се ипак извози, па и у Немачку, док би остатак долазио кроз дознаке из дијаспоре, као што је и данас случај. Задуживање би требало забранити, јер је то омча око врата читавој држави.

Проблем је и либерализован увоз, где се осим индустријских машина које нам реално требају, увози и роба широке потрошње, па чак и примарни пољопривредни производи које Србија без проблема може сама да произведе. У озбиљним државама се тако не ради. Ево једног примера: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=06&dd=05&nav_id=516761

"Neshvatljivo je da Srbija nema razvijenu poljoprivredu, a ima ogromne potencijale. Norveška, na primer, veoma štiti svoje farmere. Izuzetno cene i kupuju isključivo svoje proizvode, uvoze samo ono što moraju, kaže Marijana Todorčević."
Da se pare stvaraju iz nicega (tacnije od centralnih banaka) je tacno, ali toliko prosto kako ti mislis to nije. Ako bi bilo tako lako nebi postojala beda, niti fenomen hiperinflacije.
Беда постоји, јер људи који контролишу монетарни и порески систем, то желе. Делом из стратешких разлога, јер је сиротињом много лакше манипулисати, али исто тако и из статусних (елитистичких) разлога, што је опет психолошки феномен. Хиперинфлација је последица неконтролисане емисије новца и то у шпекулативне сврхе, а не за потребе привреде. Само да знаш, централне банке готово и не учествују у креирању новца. То раде пословне банке, цитирам "простим књиговодственим уносом" и то у облику зајма. То значи да су сви динари у оптицају привременог карактера, емитовани од стране неовлашћених лица. Измиривањем дугова или наплатом потраживања ако гледамо из угла банке, новац нестаје као да никада није ни постојао. Јесте да је незаконито и неморално и да већину народа претвара у бело робље, али кога то још брига.
 
Poslednja izmena:
Што не платиш на мосту, платићеш на ћуприји. Много већи трошак за друштво је губитак радних места услед неконтролисаног (непотребног) увоза, него већа цена коју би евентуално платили за домаћу робу и услуге. Либерализовани увоз само наоко и краткорочно делује као добитак. За слабу привреду каква је српска, то је рецепт за пропаст. Ако знамо да и богате земље штите своје тржиште, где је логика да Србија либерализује увоз? Има људи које једноставно баш брига, јер не живе од свог рада, али такви су у мањини. Остали би требало добро да се замисле, у чијем је интересу неконтролисан увоз.
 
Treba uvoziti, jer tako roba pojeftinjuje.Samim tim mozemo da kupimo vecu kolicinu proizvoda za iste pare.
Daj molim te objasni zasto ovo tako tvrdis i pazi...ovo je veoma vazno sto si napisao,jer su se na ovome polomila koplja kod naseg tranzicijskog slucaja...pa ce se u daljnjem razgovoru sve potanko objasniti.

Astral Blade a odakle Srbiji devize, za izgradnju industrije.

Srbija ne sme da stvara evre na primer.

Odakle devize.
Ne trebaju devize uopste.

Novac sigurno postoji i kod ozbiljnih domacih ulagaca samo nema sigurnosti i podsticaja za njih kao za strance, jos jedan primer stetocinske ekonomske politike.
Tako je ...ili jos bolje receno...nemamo uslove za normalnu trzisnu ekonomiju.Nisu jos ni navidiku,samo u recima politicara koji i ne znaju sta treba da se uradi.Kad nesto nisam znaou zivotu,ja sam to javno rekao,nisam se mesao u taj posao,povukao sam se sa strane,gledao i ucio.Danasnji politicari,opzicija i pozicija,ne zele da tako nesto ni slicno urade,nego i dalje smatraju da politika nije sredstvo kojim se postize da drustvo bolje zivi,nego je tu kao alatka za licno bogacenje.
 
Astral Blade a odakle Srbiji devize, za izgradnju industrije.

Srbija ne sme da stvara evre na primer.

Odakle devize.
Увоз у Србију износи 12,7 милијарди евра, док је извоз 7,5 милијарди (податак за 2010). Дознаке из иностранстава износе око 5 милијарди евра годишње, што углавном покрива ту разлику. Сваки евро који се откупи би морао завршити у државним девизним резервама. То нису мале паре, само их треба паметно користити.

Простора за уштеде и смањење увоза има доста. Увозну зависност од енергената свести на минимум економичнијим коришћењем фосилних горива (највећи увозни трошак), јер се ту према речима упућених енергетичара годишње баца 1 милијарда евра захваљујући бахатости политичара и нафтног лобија. Повећати приносе у пољопривреди (само наводњавањем би били 3 пута већи), а део рода користити за биодизел и друга горива. Други начин је когенерација (спрегнута производња топлоте и електричне струје) у топланама.

Зашто се то већ не ради? Па да би се крало. Мали приноси терају пољопривреднике да користе више вештачког ђубрива, а за његову производњу се користи увозни природни гас. Исти случај у топланама, од којих многе већ имају инсталиране струјне генераторе, али се нажалост не користе, опет из разлога да би се трошило што више увозног гаса и мазута.

Остале уштеде се могу постићи забраном или ограничавањем увоза оне робе које српска предузећа и пољопривредници могу сами да произведу, али су у томе спречени нелојалном конкуренцијом из иностранства, одуством кредитне и уопште државне подршке. Није нормално да се у Србију увози кромпир, грашак, јабуке, крушке, цвеће, игле, отпаци од дрвета и сл. и то у милионским износима:
http://www.pks.rs/Default.aspx?tabid=2411
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/48913/PO+HRANU+U+AFRIKU.html
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:250208-Uvozimo-i-lisce

Све у свему, важне су и девизе, али су динари важнији, јер се са њима обавља целокупан унутрашњи промет добара и услуга, покреће производња и измирују обавезе према држави. Међутим, динаре данас не креира држава како људи верују, већ приватне и стране пословне банке себи на корист, кршећи све могуће законе. Банкари имају своје људе у влади и на руководећим позицијама који одржавају такво стање. Док се то не промени, нема шансе да овде ишта крене на боље.
 
Poslednja izmena:

Back
Top