Oda senci

Crnorođena zveri!
Čuješ li vapaje moje krvi
što ključa u samom trenu pre smrti?
Urlik te budi, al' ne znam gde si.

I što sam bliže,
to više grize me ono što gmiže
iz tvoje tmine -
senka zle igre.

I što brže jurim te
noge mi pokosi poput furije
oštrina sutona, sa kojom družiš se
pre no što sila mraka te ubije,
senko tanka!

Al' ostaje nada!
Jedina iskra što trepti sada
dok iznad grada diže se magla
večnoga mraka. Odsjaj je varka.