Odlutali smo, Gospode, kao kucici od svoje majke
i uplaseni sedimo van tvojih odaja.
Zgresismo ti Gospode,
mislili smo da mozemo sami,
da od nicega stvorimo nesto.
Ja sam, Gospode, to izgubljeno pseto, i ja
trazim put ka tebi.
Pokreni me na tom putu i ojacaj
da cvrsto krenem nazad.
Pomozi mi, Gospode, da nadjacam vizije utehe
koje mi se nadju na putu,
sve su to kao fatamorgane, nestvarne i prolazne,
kap vode koja se brzo na usnama susi.
Hocu da pijem sa tvog izvora, nepresusnog i vecnog,
da svaku zedj utolim i da ne brinem, da ne mislim.
Daj mi snage, Gospode, da ne pokleknem,
onda kada me noge izdaju, i budi moj gvozdeni stap
da se na Tebe oslonim.
Budi moja celicna volja, kada mi pogled klone, i podigni me,
da ne posustajem, no da jos jache krenem ka tebi.
No, ne podigni me previsoko, da me sunce ne bih oslepelo.
Pomozi mi, Gospode, da ne sudim previse sebi, a ni drugima,
jer nisam savrsen, ali i da ne budem blag, da ne bih ponovo zgresio.
Mimoidji me od onih, koji bi da me spotaknu na putu,
i pokazi mi kako da oprostim onima koji bih da me zaustave.
Budi mi svetlost, Gospode, kada je moj um u tami,
i smiri me da se ne bih gnevio, no bio oprostajan.
Bez tebe sam, Gospode, kao drvo bez korena i ploda,
slab i bezivotan.
Pomozi mi, Gospode, da razumem i da ne sumnjam
no da budem kao strela koja leti ka cilju,
neumorna i brza.
I kada zgresim, Gospode, opomeni me snagom ruke tvoje,
da se otreznim kao pijan od hladne vode i da uvidim
zasto sam te uvredio.
Ne plasim se tebe, Gospode, nego sebe,
jer ti ne kaznjavas dok ja ne zgresim,
a kad zgresim ja tugujem jer ti se zbog mene gnevis i tugujes.
A kada sretnem posustalog brata, Gospode, ojacaj me,
da mogu na svojim ledjima da ga ponesem, da ga ne bih ostavio
da ga pojedu zveri.
Ako, Gospode, odbacim taj teret, ti moju snagu daj njemu,
i ostavi mene da dozivim njegovu sudbinu.
Daj mi blage reci tvoje mudrosti, da pruzim utehu onima
koji posumnjase i oslabese, da im probudim zelju i volju,
da krenu putem ka tebi, i podari mi ostre reci tvoje mudrosti,
prema onima koji te odbacise, jer izabrase prolazno umesto vecnog.
Cuvaj me mirisa ruza, da se ne bih na trnju povredio,
i cuvaj me pogleda lepote, da se ne bih prelestio od istine.
Svaki spoljasni osecaj je prolazan i trenutan, senzacija koja
burno zivi ali burno i umire. Ona je stvorena u okviru tvoje ljubavi,
i jedino takva i ona zivi vecno.
Bez nje je sve kao vazduh vez vetra, ustajao i otrovan.
Kao sunce bez toplote, kao reka bez vode, kao voce bez ukusa.
Moje reci su male, kao molekul vode u okeanu,
da bih, Gospode, tvoju hvalu opisale.
Zato, na posletku, Gospode, ne daj da me moje reci ponesu,
pa da pomislim da sam stigao, a nisam ni na pola puta dosao,
no udari me kao covek mazgu, koja stade i nece da ide,
da bih krenuo svom snagom, jer je to za dobro mene.
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.
i uplaseni sedimo van tvojih odaja.
Zgresismo ti Gospode,
mislili smo da mozemo sami,
da od nicega stvorimo nesto.
Ja sam, Gospode, to izgubljeno pseto, i ja
trazim put ka tebi.
Pokreni me na tom putu i ojacaj
da cvrsto krenem nazad.
Pomozi mi, Gospode, da nadjacam vizije utehe
koje mi se nadju na putu,
sve su to kao fatamorgane, nestvarne i prolazne,
kap vode koja se brzo na usnama susi.
Hocu da pijem sa tvog izvora, nepresusnog i vecnog,
da svaku zedj utolim i da ne brinem, da ne mislim.
Daj mi snage, Gospode, da ne pokleknem,
onda kada me noge izdaju, i budi moj gvozdeni stap
da se na Tebe oslonim.
Budi moja celicna volja, kada mi pogled klone, i podigni me,
da ne posustajem, no da jos jache krenem ka tebi.
No, ne podigni me previsoko, da me sunce ne bih oslepelo.
Pomozi mi, Gospode, da ne sudim previse sebi, a ni drugima,
jer nisam savrsen, ali i da ne budem blag, da ne bih ponovo zgresio.
Mimoidji me od onih, koji bi da me spotaknu na putu,
i pokazi mi kako da oprostim onima koji bih da me zaustave.
Budi mi svetlost, Gospode, kada je moj um u tami,
i smiri me da se ne bih gnevio, no bio oprostajan.
Bez tebe sam, Gospode, kao drvo bez korena i ploda,
slab i bezivotan.
Pomozi mi, Gospode, da razumem i da ne sumnjam
no da budem kao strela koja leti ka cilju,
neumorna i brza.
I kada zgresim, Gospode, opomeni me snagom ruke tvoje,
da se otreznim kao pijan od hladne vode i da uvidim
zasto sam te uvredio.
Ne plasim se tebe, Gospode, nego sebe,
jer ti ne kaznjavas dok ja ne zgresim,
a kad zgresim ja tugujem jer ti se zbog mene gnevis i tugujes.
A kada sretnem posustalog brata, Gospode, ojacaj me,
da mogu na svojim ledjima da ga ponesem, da ga ne bih ostavio
da ga pojedu zveri.
Ako, Gospode, odbacim taj teret, ti moju snagu daj njemu,
i ostavi mene da dozivim njegovu sudbinu.
Daj mi blage reci tvoje mudrosti, da pruzim utehu onima
koji posumnjase i oslabese, da im probudim zelju i volju,
da krenu putem ka tebi, i podari mi ostre reci tvoje mudrosti,
prema onima koji te odbacise, jer izabrase prolazno umesto vecnog.
Cuvaj me mirisa ruza, da se ne bih na trnju povredio,
i cuvaj me pogleda lepote, da se ne bih prelestio od istine.
Svaki spoljasni osecaj je prolazan i trenutan, senzacija koja
burno zivi ali burno i umire. Ona je stvorena u okviru tvoje ljubavi,
i jedino takva i ona zivi vecno.
Bez nje je sve kao vazduh vez vetra, ustajao i otrovan.
Kao sunce bez toplote, kao reka bez vode, kao voce bez ukusa.
Moje reci su male, kao molekul vode u okeanu,
da bih, Gospode, tvoju hvalu opisale.
Zato, na posletku, Gospode, ne daj da me moje reci ponesu,
pa da pomislim da sam stigao, a nisam ni na pola puta dosao,
no udari me kao covek mazgu, koja stade i nece da ide,
da bih krenuo svom snagom, jer je to za dobro mene.
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.
