Poslednji put videla sam ga tada,u drugoj polovini Oktobra.Padala je kisa.Dobar deo dana sam vozila da ga vidim.Lose vreme,los put,lose raspolozenje.Los dan.
Zgrabio me u zagrljaj.Tako srecan.Odusevljen sto sam tu.
Ja nisam.Ne mogu.Dlanovi se znoje,ruke se tresu,vazduhom struji napetost.
-Gde cemo?
-Nigde.Hajde da se provozamo.
Koci na sred ulice,da me poljubi.Pa na semaforu.Pa opet..Odmicem se.
-Pricaj, sta ima novo?Hocu sve da cujem.
-Nece ti se dopasti.
-Zasto nece?Sta?Sta ima?
-Nista i svasta.
-Sta svasta?
-Rekoh,nece ti se dopasti.
Tisina.
-Imas decka.Nasla si nekog?
-Pa..
-Jesi?Jesi li?!
-Jesam.
-Ko je on?
-Ne treba da znas.
-Koliko ima godina?Odakle je?Ima li para?Da li..
Izmisljam neke dogovore.
-Ma to mi je bivsi.Pomirili smo se.
-Kad?
-Proslog meseca.
Cutao je.Dugo smo se vozili u tisini.
-Dobro...i sta jos ima novo?
-Udajem se.
-Ne udajes.
-Udajem,stvarno.
-Za koga?
-Pa za njega.
Cuti.
-Gde ti je prsten?
-Ne nosim ga.
-Zasto?Ako se udajes treba da nosis..
-Skinula sam ga,bilo mi glupo...
Sedimo u kolima,u tisini...Onda se nasmejao.
-Sta sve neces reci,samo da me se otarasis.Ne moze.Ne verujem ti.
-Ne lazem te.Stvarno.Udajem se.
-Kad?
-Ne znam jos..
opet se smeje.
-I kako je doslo do toga?
petljam:
-Znas ova svadba sto je bila,brat kad mi se zenio?
-Da?
-Pa eto,zaprosio me,tu pred svima..
-I ti si pristala?
-Jesam.
-I kad je srecni dan?
-Nismo jos odredili datum.
-Dodji ovamo,da te zagrlim.I da znas, nista ti ne verujem.Uzeleo sam te se,mnogo,mnogo.Duso...tako si mi nedostajala..puno,najvise..
Progutala sam knedlu.Sta sad?
Jer lagala jesam.Nije niko bivsi.Kakav prsten,kakvo vencanje.Ne postoji ni taj bivsi,ni prsten,ni nista..
Spasilo me zvono.Njegov mobilni.Uporno je zvonio iz kasete.
-Javi se.
-Necu.
-Javi se.
-Necu.
-Ma javi se,mozda je nesto hitno,vidis da uporno zvoni.
Javio se.Okrece glavu na drugu stranu.Znam.Ona je.
Samar.Ma samarcina.Udarila me posred lica stvarnost, konacno.
Los tajming.I ponizenje.Sta ja tu radim?!
Odzvanjaju glasovi s druge strane slusalice.Pominje urgentni blok.Nevolja.
Zavrsava razgovor sa: dolazim za 15-20 minuta.
A bili smo na 5 min od bolnice.
-Sta je?
-Otac mi je lose.Pre sat vremena su ga odveli u urgentni.
-idi.
-Idemo za 5 minuta.
-Idemo odmah.Ostavices me kod hotela...uzecu taksi do centra,kola su mi tamo.
-Neces,ja te vozim.
-Ne, ostavices me kod hotela.Idi,videcemo se.
-Kad?
-Ne znam, cucemo se.
-Kad?
Precula sam pitanje.Trazim kljuceve po torbi.
Jednom rukom vozi,drugom steze moju ruku.
-Izvini,glupo je da te sad ostavljam negde,ali..
-Jesi ti normalan?Idi..
Stizemo do hotela.Zurim,da sto pre odem.Da nestanem.
-Javices se?
-Hocu.Cao.
-Sigurno?
-Da.idi.
-Vice kroz prozor zamnom: Javi se,cujes li,javi se.
Otisla sam na parking.Sela sam u kola i otisla.Daleko.Najdalje sto sam mogla
Zgrabio me u zagrljaj.Tako srecan.Odusevljen sto sam tu.
Ja nisam.Ne mogu.Dlanovi se znoje,ruke se tresu,vazduhom struji napetost.
-Gde cemo?
-Nigde.Hajde da se provozamo.
Koci na sred ulice,da me poljubi.Pa na semaforu.Pa opet..Odmicem se.
-Pricaj, sta ima novo?Hocu sve da cujem.
-Nece ti se dopasti.
-Zasto nece?Sta?Sta ima?
-Nista i svasta.
-Sta svasta?
-Rekoh,nece ti se dopasti.
Tisina.
-Imas decka.Nasla si nekog?
-Pa..
-Jesi?Jesi li?!
-Jesam.
-Ko je on?
-Ne treba da znas.
-Koliko ima godina?Odakle je?Ima li para?Da li..
Izmisljam neke dogovore.
-Ma to mi je bivsi.Pomirili smo se.
-Kad?
-Proslog meseca.
Cutao je.Dugo smo se vozili u tisini.
-Dobro...i sta jos ima novo?
-Udajem se.
-Ne udajes.
-Udajem,stvarno.
-Za koga?
-Pa za njega.
Cuti.
-Gde ti je prsten?
-Ne nosim ga.
-Zasto?Ako se udajes treba da nosis..
-Skinula sam ga,bilo mi glupo...
Sedimo u kolima,u tisini...Onda se nasmejao.
-Sta sve neces reci,samo da me se otarasis.Ne moze.Ne verujem ti.
-Ne lazem te.Stvarno.Udajem se.
-Kad?
-Ne znam jos..
opet se smeje.
-I kako je doslo do toga?
petljam:
-Znas ova svadba sto je bila,brat kad mi se zenio?
-Da?
-Pa eto,zaprosio me,tu pred svima..
-I ti si pristala?
-Jesam.
-I kad je srecni dan?
-Nismo jos odredili datum.
-Dodji ovamo,da te zagrlim.I da znas, nista ti ne verujem.Uzeleo sam te se,mnogo,mnogo.Duso...tako si mi nedostajala..puno,najvise..
Progutala sam knedlu.Sta sad?
Jer lagala jesam.Nije niko bivsi.Kakav prsten,kakvo vencanje.Ne postoji ni taj bivsi,ni prsten,ni nista..
Spasilo me zvono.Njegov mobilni.Uporno je zvonio iz kasete.
-Javi se.
-Necu.
-Javi se.
-Necu.
-Ma javi se,mozda je nesto hitno,vidis da uporno zvoni.
Javio se.Okrece glavu na drugu stranu.Znam.Ona je.
Samar.Ma samarcina.Udarila me posred lica stvarnost, konacno.
Los tajming.I ponizenje.Sta ja tu radim?!
Odzvanjaju glasovi s druge strane slusalice.Pominje urgentni blok.Nevolja.
Zavrsava razgovor sa: dolazim za 15-20 minuta.
A bili smo na 5 min od bolnice.
-Sta je?
-Otac mi je lose.Pre sat vremena su ga odveli u urgentni.
-idi.
-Idemo za 5 minuta.
-Idemo odmah.Ostavices me kod hotela...uzecu taksi do centra,kola su mi tamo.
-Neces,ja te vozim.
-Ne, ostavices me kod hotela.Idi,videcemo se.
-Kad?
-Ne znam, cucemo se.
-Kad?
Precula sam pitanje.Trazim kljuceve po torbi.
Jednom rukom vozi,drugom steze moju ruku.
-Izvini,glupo je da te sad ostavljam negde,ali..
-Jesi ti normalan?Idi..
Stizemo do hotela.Zurim,da sto pre odem.Da nestanem.
-Javices se?
-Hocu.Cao.
-Sigurno?
-Da.idi.
-Vice kroz prozor zamnom: Javi se,cujes li,javi se.
Otisla sam na parking.Sela sam u kola i otisla.Daleko.Najdalje sto sam mogla
ali..
