Savijam vitke grane,
uvijam ih i pletem.
Nejakim dodirom,
kao milovanjem.
Stvaram košaru,
čuvarku za snove.
U noći, budim zvezde
usnule u tvojim zenama
tražim svoj odraz u drhtaju
dodira nevidljivih, milovanja
toplih od daha izgovorenih
stopljenih u misao jednu.
Prosipam i prebiram,
one koje će trajati
blistaju u tami,
neću ih videti
u danu koji se budi,
stopiće se u masi svetla.
Trenutak u kom bi vrisak
poleteo, bljesnuće sa dna košare,
sanjani i nedosanjani u želji da traju
čuvani snagom koja ne nestaje,
onom koja postoji u jednoj reči
a nije reč, nego suština postojanja.
uvijam ih i pletem.
Nejakim dodirom,
kao milovanjem.
Stvaram košaru,
čuvarku za snove.
U noći, budim zvezde
usnule u tvojim zenama
tražim svoj odraz u drhtaju
dodira nevidljivih, milovanja
toplih od daha izgovorenih
stopljenih u misao jednu.
Prosipam i prebiram,
one koje će trajati
blistaju u tami,
neću ih videti
u danu koji se budi,
stopiće se u masi svetla.
Trenutak u kom bi vrisak
poleteo, bljesnuće sa dna košare,
sanjani i nedosanjani u želji da traju
čuvani snagom koja ne nestaje,
onom koja postoji u jednoj reči
a nije reč, nego suština postojanja.
.......
.....
.....
