Nehaj
Jos uvek nehaj krivim
za trenutak u kome
zivim.
Zlato ne volim
u srebro me okuj
cipelice od zelje
obuj
kroz zube opsuj
sve tuge
stradanja,
besno odgurni sva
padanja.
U vrtlogu turobnih jadanja
osmehom me umij.
Idi
tamo gde te srce vuce
mi smo ono turobno
juce
koje u novinskom stupcu
ni redak ne zasluzuje.
Neko se raduje
neko tuguje.
U brdima te cekaju magle
ne idi tamo.
Pomisli samo...
Ruka za zagrljaj
tamo te ne ceka.
Ponovo samo seta neka
u oblake se skrila
gnezdo svila.
Pozuri
sebi se vrati.
Mozes ti to
uvek si znao
i sad ces
znati.
Slovenska
