Od jula manje plate u Nemačkoj

[Belgradeboy]

Od jula manje plate u Nemačkoj
Povećani doprinosi u Nemačkoj umanjuju plate zaposlenima. Neki radnici godišnje gube i do 250 evra. Prosečno povećanje od samo jedan odsto može smanjiti godišnju neto zaradu za 252 evra.

Sve veći broj građana u Nemačkoj koji su obuhvaćeni zakonskim zdravstvenim osiguranjem mora računati na veće troškove – od 1. jula 2025. godine, više osiguravajućih fondova povećalo je stope doprinosa, što se direktno odražava na iznose plata. Posebno su pogođeni članovi pojedinih osiguravajućih fondova.

U Nemačkoj, doprinosi za zdravstveno osiguranje automatski se odbijaju od bruto plate, kao deo zakonskog sistema socijalnog osiguranja, što znači da svako povećanje direktno utiče na neto zaradu zaposlenih.

Zakonsko zdravstveno osiguranje (GKV) u Nemačkoj se u većini slučajeva finansira podjednako – pola plaća poslodavac, a pola radnik. Ipak, rast dodatnih doprinosa osiguravajućih fondova smanjuje iznose koje zaposleni primaju na kraju meseca.

Prema podacima nemačke organizacije Stiftung Warentest, osiguranici fonda Securvita BKK sada plaćaju doprinos po stopi od 18,5 odsto, što je povećanje od 0,7 procentnih poena. Još veće povećanje osetili su članovi IKK Brandenburg i Berlin, kod kojih je doprinos porastao za čak 1,25 poena – na ukupno 18,95 odsto.

Fond IKK – Innovationskasse povećao je svoju stopu na 18,9%, približavajući se najvišoj trenutno važećoj stopi od 19 odsto, koju naplaćuje Knappschaft (fond za rudarsku i socijalnu zaštitu). I BKK Tehnoform je podigao stopu na 18,09 odsto.

Ovaj trend rasta doprinosa dodatno opterećuje zarade radnika i ukazuje na sve veći finansijski pritisak u oblasti zdravstvenog osiguranja. Povećanja i u zatvorenim fondovima

Pored javno dostupnih fondova, pet zatvorenih fondova koji su namenjeni zaposlenima u određenim kompanijama takođe su povećali doprinose: BMW BKK, BKK PwC, EY BKK, Karl Mayer BKK i Merck BKK. Iako nisu uključeni u opšte poređenje, ova povećanja utiču na značajan broj radnika iz tih firmi.

Od početka godine, ukupno 59 zdravstvenih fondova povećalo je doprinose već 1. januara. Jedan fond to je učinio u februaru, tri u aprilu, dva u maju, a tri nova slučaja zabeležena su u julu. Koliko povećanje zapravo znači za radnika?

Na primeru prosječne bruto plate u Nemačkoj od oko 4.200 evra mesečno, povećanje doprinosa za samo 1% znači dodatno umanjenje od 21 evra mesečno, jer radnik snosi polovinu tog povećanja – 0,5 odsto. Na godišnjem nivou, to je oko 252 evra manje u neto zaradi.

Zato se osiguranicima u Nemačkoj preporučuje da redovno proveravaju uslove i pogodnosti kod svog zdravstvenog fonda, naročito ako im je važna stabilnost doprinosa i kvalitet dodatnih usluga.

https://www.b92.net/biz/svet/vesti/147912/od-jula-manje-plate-u-nemackoj/vest

 

[Schrodinger]

 

[Straks92]

Znači Srbi se vraćaju, nema potrebe za Ganjanima.

 

[mario80]

Sad kada jurnu srbi nazad pa donesu milione koje su zaradili pa ulože u srbiji a vučić im sve preko noći popljačka finansijskom i izvršiteljima

 

[Umri_muski]

Haahahahahahahah , Srbi su stvarno cudo......hahahahahaha

Ja sam mislio samo ovi stariji da su dementni , a buraz mi kaze, od kovida braco svi su uvrnuti , kad ono buraz mi u pravu...

 

[Stojkov Menidjer]

još da im Ameri ponovo našteluju hiperinflaciju pa da zaratimo

agenda 2039

 

[Alter_Ego_]

Опет пропаде њемачки радник, а?

 

[Alter_Ego_]

Na primeru prosječne bruto plate u Nemačkoj od oko 4.200 evra mesečno, povećanje doprinosa za samo 1% znači dodatno umanjenje od 21 evra mesečno, jer radnik snosi polovinu tog povećanja – 0,5 odsto. Na godišnjem nivou, to je oko 252 evra manje u neto zaradi.

Гдје је написан овај текст?

На примјеру пројечне бруто плаће у Њемачкој од око 4 200 еура мјесечно, повјећање доприноса за само 1 % (постотак) значи додатно умањење од 21 еура мјесечно, јер радник сноси половицу тог повјећања - 0,5 одсто. На годишњем нивоу, то је око 252 еура мање у нето заради.

а у тексту само ПРОСЈЕЧНЕ једина ријеч ијекавска.

 

[krinka5]

Nemačka za razliku od većine EU zemalja na jugu je blizu staflacije. Državni proračun Nemačke iznosi minus tri posto što za istu jeste zabrinjavajuće sobzirom na ranije suficite. zaduženje iznosi 60 posto što nešto prerasta granice optimalnog zaduženja ali je daleko od kritičnog. Mnogo bolje stoji kada se uporedi sa drugim zemljama EU , inflacija 3 do 4 posto ( tačnu cifru ćemo videti na kraju godine) , i nizak rast privrede to negde oko jedan i nešto. Na ovo treba dodati novo izdvajanje za odbranu od 5 posto umesto dosadašnjih 2 posto i preambiciozni budžet EU koji traži nova izdvajanja a gde se Nemci bune , videćemo šta će tu biti.
Pošto Nemačka privreda nije mogla da pokrije ni dosadašnju potrošnju minus u budžetu će se preliti na dug koji je podnošljiv a delom na standard koji je isuviše visok za stanje privrede .
I sad uporediti privredu Nemačke sa Kineskom , čak i kad bi odbacili veličinu bilansa već samo stabilnost privrede vidimo da su to već dve lige Kina koja je u ligi šampiona a Nemačka u beton ligi.

 

[Џорџи]

Vratice nam se gastarbajteri da kukaju

 

[Zagor92]

Od jula manje plate u Nemačkoj
Povećani doprinosi u Nemačkoj umanjuju plate zaposlenima. Neki radnici godišnje gube i do 250 evra. Prosečno povećanje od samo jedan odsto može smanjiti godišnju neto zaradu za 252 evra.

Sve veći broj građana u Nemačkoj koji su obuhvaćeni zakonskim zdravstvenim osiguranjem mora računati na veće troškove – od 1. jula 2025. godine, više osiguravajućih fondova povećalo je stope doprinosa, što se direktno odražava na iznose plata. Posebno su pogođeni članovi pojedinih osiguravajućih fondova.

U Nemačkoj, doprinosi za zdravstveno osiguranje automatski se odbijaju od bruto plate, kao deo zakonskog sistema socijalnog osiguranja, što znači da svako povećanje direktno utiče na neto zaradu zaposlenih.

Zakonsko zdravstveno osiguranje (GKV) u Nemačkoj se u većini slučajeva finansira podjednako – pola plaća poslodavac, a pola radnik. Ipak, rast dodatnih doprinosa osiguravajućih fondova smanjuje iznose koje zaposleni primaju na kraju meseca.

Prema podacima nemačke organizacije Stiftung Warentest, osiguranici fonda Securvita BKK sada plaćaju doprinos po stopi od 18,5 odsto, što je povećanje od 0,7 procentnih poena. Još veće povećanje osetili su članovi IKK Brandenburg i Berlin, kod kojih je doprinos porastao za čak 1,25 poena – na ukupno 18,95 odsto.

Fond IKK – Innovationskasse povećao je svoju stopu na 18,9%, približavajući se najvišoj trenutno važećoj stopi od 19 odsto, koju naplaćuje Knappschaft (fond za rudarsku i socijalnu zaštitu). I BKK Tehnoform je podigao stopu na 18,09 odsto.

Ovaj trend rasta doprinosa dodatno opterećuje zarade radnika i ukazuje na sve veći finansijski pritisak u oblasti zdravstvenog osiguranja. Povećanja i u zatvorenim fondovima

Pored javno dostupnih fondova, pet zatvorenih fondova koji su namenjeni zaposlenima u određenim kompanijama takođe su povećali doprinose: BMW BKK, BKK PwC, EY BKK, Karl Mayer BKK i Merck BKK. Iako nisu uključeni u opšte poređenje, ova povećanja utiču na značajan broj radnika iz tih firmi.

Od početka godine, ukupno 59 zdravstvenih fondova povećalo je doprinose već 1. januara. Jedan fond to je učinio u februaru, tri u aprilu, dva u maju, a tri nova slučaja zabeležena su u julu. Koliko povećanje zapravo znači za radnika?

Na primeru prosječne bruto plate u Nemačkoj od oko 4.200 evra mesečno, povećanje doprinosa za samo 1% znači dodatno umanjenje od 21 evra mesečno, jer radnik snosi polovinu tog povećanja – 0,5 odsto. Na godišnjem nivou, to je oko 252 evra manje u neto zaradi.

Zato se osiguranicima u Nemačkoj preporučuje da redovno proveravaju uslove i pogodnosti kod svog zdravstvenog fonda, naročito ako im je važna stabilnost doprinosa i kvalitet dodatnih usluga.

https://www.b92.net/biz/svet/vesti/147912/od-jula-manje-plate-u-nemackoj/vest

Znači Njemačka propada… opet.

Ljudi gube 250 eura godišnje, pa kako će sad preživjeti, sirotinja! Od onih 4.000+ eura mjesečno ostane im samo 3.800. Katastrofa, europska Venezuela!

Sad još kad im se pokvari bicikl ili im organski humus poskupi, ode cijela plaća. A ako krene i snižavanje radnog entuzijazma, slijedi egzodus za Srbiju! Tamo bar nema doprinosa, jer nema ni doprinosa.

Držite se Germani!

 

[adelaidea]

Kažem ja, postoji posebno odeljenje službe samo za "vesti" iz njemačke

 

[Duskwood]

Kome, onima iz VW-a smanjili mozda?

 

[XXXyyyXXX]

Kiša pada Njemačka propada, vjetar piri ekonomski tigar Balkana se širi

 

[skura58]

Kuku
Sada će svi hteti da se presele u ekomomskog tigra Jevrope
Ovi iz Gane ostaće bez posla

 

[Duskwood]

https://twitter.com/x/status/1947263931568751052

 

[mario80]

Hoće jeftine robove sve to na kraju dođe na naplatu!

 

[kapetanmark]

https://twitter.com/x/status/1947263931568751052

djenerale djenerale nemci ce te zvati i od blata praviti !

 

[kapetanmark]

djenerale djenerale nemci ce te zvati i od blata praviti !

ovakve dzihadlije je zapad zbog amera podrzavao devedesetih u ratu

jos ce srbe svetcima proglasiti ta usrana evropa...

 

[kapetanmark]

Hoće jeftine robove sve to na kraju dođe na naplatu!

vojnici rep srpske za takve su penicilin

 

[mario80]

Stići će časkom i u r srpsku

 

[kapetanmark]

Stići će časkom i u r srpsku

samo ti sanjaj...

tamo je penicilin za dzihadlije. nije to srbija odrodjena sama od sebe...

tamo se zna kako sa ovakvima ekberasima ludacima

 

[MOST6]

Nije @Тихи otvorio ovu temu?! Ja sam, blago rečeno, šokiran.

 

[Тихи]

Sve više ljudi u Nemačkoj ne može da živi od plate​

​

Kancelar Fridrih Merc prošle nedelje je izašao za govornicu Bundestaga kako bi, u svom tipično direktnom stilu, izneo stav vlade o, kako je rekao, jednom od sledećih velikih prioriteta svoje vlade: nameri da reformiše naknadu za dugotrajno nezaposlene – što se u Nemačkoj zove „Bürgergeld“ (građanski dohodak).

Izrekao je i poznatu frazu o radu za kojom često posežu konzervativci: rad, tvrdi, mora da se isplati. Merc, kako je rekao, želi da obezbedi da građani u Nemačkoj ponovno mogu da postanu svesni toga da se njihov trud isplati i mora ponovo da se primenjuje načelo po kojem je plata povezana s učinkom. „Građanski dohodak“ je uvela prošla socijaldemokratsko-zeleno-liberalna vlada i od tada se nalazi na udaru Mercovih demohrišćana (CDU/CSU) koji smatraju da se radi previsokoj naknadi koja zapravo i ne podstiče one koji je dobijaju da se zaposle jer im to ne bi značilo i više prihode.

​

Ali, Mercovu izjavu donekle je oslabila statistika objavljena nekoliko dana ranije: u 2024. godini oko 826.000 zaposlenih zavisilo je od socijalnih naknada, odnosno od „građanskog dohotka“.


To znači da je tih ljudi više za oko 30.000 u odnosu na 2023. godinu — prvi put da se broj zaposlenih osoba koje primaju dodatnu pomoć povećao od 2015. kada je u zemlju ušlo više od milion izbeglica iz Sirije.

To je, možda ne slučajno, bila i godina kada je Nemačka uvela prvu osnovnu minimalnu platu. I tada je više od milion radnika i dalje zavisilo od državne pomoći, a taj broj se otada kontinuirano smanjivao. Te dodatne naknade državu su 2024. koštale gotovo sedam milijardi evra, osetno više nego 5,7 milijardi koje je država za te svrhe isplatila 2022. godine.

Vlada je te podatke obznanila na zahtev poslanika Cema Incea iz opozicione stranke Levica, koji je za DW izjavio: „Neprihvatljivo je da stotine hiljada ljudi zavisi od državne pomoći uprkos tome što su zaposleni. To znači da poreskim novcem podržavamo niske plate i održavamo eksploataciju rada.“

Porast siromaštva​

U svakom slučaju, kako naglašava Štajnhaus, razlog zbog kojeg mnogi rade samo na pola radnog vremena jednostavan je: imaju decu ili druge članove porodice o kojima moraju da se brinu, a u mnogim nemačkim gradovima nedostaje infrastruktura za brigu o deci. Institut IW prošle godine je izračunao da 306.000 dece mlađe od tri godine u Nemačkoj nema mesto u jaslicama ili vrtiću, iako na to imaju zakonsko pravo.

Studija Instituta za istraživanje zapošljavanja (IAB) iz 2021. pokazala je da što radnici imaju više dece, to je veća verovatnoća da će im biti potrebna državna pomoć. Ince, poslanik Levice, tvrdi da bi veća ulaganja države u povećanje broja mesta u dečijim vrtićima „omogućila mnogim ljudima da izađu iz zamke rada sa skraćenim radnim vremenom“.

Uprkos svemu, Šefer smatra da povećanje minimalne plate nije rešenje i da bi moglo da ima suprotan efekat. „Situacija bi mogla da se pogorša ako preduzeća smanje potražnju za radom zbog većih troškova“, ocenio je za DW.

Na probleme koje bi sa sobom mogao da donese novi minimalac upozorili su i poljoprivrednici koji su poručili da sezoncima ne mogu da plaćaju nemačku minimalnu satnicu.

Štajnhaus ne veruje u te argumente. „Udruženja poslodavaca iznose taj argument već deset godina, ali u tih deset godina to se nije nijednom pokazalo kao tačno“, rekla je.



https://www.danas.rs/svet/sve-vise-ljudi-u-nemackoj-ne-moze-da-zivi-od-plate/

Od jula manje plate u Nemačkoj​

Povećani doprinosi u Nemačkoj umanjuju plate zaposlenima. Neki radnici godišnje gube i do 250 evra. Prosečno povećanje od samo jedan odsto može smanjiti godišnju neto zaradu za 252 evra.

Izvor: Fenix magazin

Shutterstock/perfectlab

Sve veći broj građana u Nemačkoj koji su obuhvaćeni zakonskim zdravstvenim osiguranjem mora računati na veće troškove – od 1. jula 2025. godine, više osiguravajućih fondova povećalo je stope doprinosa, što se direktno odražava na iznose plata. Posebno su pogođeni članovi pojedinih osiguravajućih fondova.

U Nemačkoj, doprinosi za zdravstveno osiguranje automatski se odbijaju od bruto plate, kao deo zakonskog sistema socijalnog osiguranja, što znači da svako povećanje direktno utiče na neto zaradu zaposlenih.

Zakonsko zdravstveno osiguranje (GKV) u Nemačkoj se u većini slučajeva finansira podjednako – pola plaća poslodavac, a pola radnik. Ipak, rast dodatnih doprinosa osiguravajućih fondova smanjuje iznose koje zaposleni primaju na kraju meseca.

Prema podacima nemačke organizacije Stiftung Warentest, osiguranici fonda Securvita BKK sada plaćaju doprinos po stopi od 18,5 odsto, što je povećanje od 0,7 procentnih poena. Još veće povećanje osetili su članovi IKK Brandenburg i Berlin, kod kojih je doprinos porastao za čak 1,25 poena – na ukupno 18,95 odsto.

Fond IKK – Innovationskasse povećao je svoju stopu na 18,9%, približavajući se najvišoj trenutno važećoj stopi od 19 odsto, koju naplaćuje Knappschaft (fond za rudarsku i socijalnu zaštitu). I BKK Tehnoform je podigao stopu na 18,09 odsto.

Ovaj trend rasta doprinosa dodatno opterećuje zarade radnika i ukazuje na sve veći finansijski pritisak u oblasti zdravstvenog osiguranja. Povećanja i u zatvorenim fondovima

Pored javno dostupnih fondova, pet zatvorenih fondova koji su namenjeni zaposlenima u određenim kompanijama takođe su povećali doprinose: BMW BKK, BKK PwC, EY BKK, Karl Mayer BKK i Merck BKK. Iako nisu uključeni u opšte poređenje, ova povećanja utiču na značajan broj radnika iz tih firmi.

Od početka godine, ukupno 59 zdravstvenih fondova povećalo je doprinose već 1. januara. Jedan fond to je učinio u februaru, tri u aprilu, dva u maju, a tri nova slučaja zabeležena su u julu. Koliko povećanje zapravo znači za radnika?

Na primeru prosječne bruto plate u Nemačkoj od oko 4.200 evra mesečno, povećanje doprinosa za samo 1% znači dodatno umanjenje od 21 evra mesečno, jer radnik snosi polovinu tog povećanja – 0,5 odsto. Na godišnjem nivou, to je oko 252 evra manje u neto zaradi.

Zato se osiguranicima u Nemačkoj preporučuje da redovno proveravaju uslove i pogodnosti kod svog zdravstvenog fonda, naročito ako im je važna stabilnost doprinosa i kvalitet dodatnih usluga.

https://www.b92.net/biz/svet/vesti/147912/od-jula-manje-plate-u-nemackoj/vest


Nemacka je na putu propasti


Plate padaju , porezi i troskovi zivota rastu

O tome govori i Taker Karlson

https://twitter.com/x/status/1947281357467435403

 

[Petar_Petrovic]

Da li Srbi mogu da zive od plate...