Od danas te nema u mojim snovima

Jutro je...
zraci Sunca nikako da udju u moj stan.
Zelim da pobegnem od tamne noci
i mojih tamnih misli...
Znam...opet cu u prirodu
koja dise i mirise za mene...
Zaboravicu sve uspomene,
izbrisati im trag
i ubediti sebe da mi vise nisi drag!
Pomoc cu potraziti od ptice,
od svakog mrava na zemlji,
od leptira boje duge...
i necu danas ni pomisliti na tebe
jer ti si, mozda, i kod neke druge...
Slutim
a slutiti samo mogu,
da je sve dosad bilo lazno...
Da tebi nikada zapravo
sve ono nase nije bilo ni vazno...
Neka,
prosla je ova noc tuge...
Svanuo je suncan dan
i sreca me negde danas ceka...
Obecala sam sebi sinoc
da nema vise bola ni placa,
da nema suza vise,
i nece ih zaista ni biti...
cak i da padnu dosadne kise...