Neverovatan je zivot ''u kiriji'' ... nije mi jasno kako ljudi zive, znam mnoge gore primere, i opet ne znam kako i odakle ostane para za neki zivot?
Ali jedna stvar mi je jos nejasnija !? Koliko god placali stan i nemali za zivot, 90% tih porodica ipak ima para i za cigarete !!?? Odakle pare za to?
Ja nisam pusac ali recimo da je jedna kutija 100 din pa to je 3000 mesecno za jednog clana, a obavezno i drugi clan pusi sto je oko 6000 minimum a to su mozda i neki ukupni troskovi za stanarske komunalije
Skoro na TV prikazali neku zenu koja zivi sa sinom (sa mentalnim poremecajem) ispod granice siromastva, oboje bez posla, primaju neku pomoc 6000 din mesecno, u frizideru prikazu imaju samo margarin.... a sledeci kadar... oboje zapalili po cigaru !? Prsi im zuti od cigareta ?!
Stvarno ne razumem toliku zavisnost, da je zivot na drugom mestu odma posle cigareta??
Znaci, pitas se kako im je ostalo za cigare, pa jos i za hleb. Znaci , ipak imaju, treba im uzeti jos, da nemaju ni za leba.A koliko je njih dobilo drustvene stanove pa ih izdaju?Da, otkupili ih za 5 maraka. Ali ne zaboravite da za taj stan sto ga navodni gazda izdaje, taj podstanar je takodje ucestvovao u njegovoj gradnji tako sto se podstanaru odbijalo i odbija od plate za stanbenu izgradnju, za stan koji je njegov gazda dobio dzaba, a on , podstanar nikad nece dobiti, niti ce mu biti vracene pare. Jel se to zvase solidarna stambena izgradnja-za koga?
. Sala . Elem, tatini imaju celu kucu na dva sprata na selu i veliku veliku njivu sa kupinjakom u kojoj smo ziveli 3 godine dok nismo proteraini od strane tatinog oca (treci put tada) koji uzgred ima dva stana, jedan je dao jednoj cerki a drugi za sebe ostavio . I tako sa tatinom rodbinom nismo vec jedno 3-4 godine u bilo kakvom kontaktu . S druge strane mamini nam dosta pomazu kad mogu i koliko mogu ali u poslednje vreme ne mozemo ni na njihovu pomoc da racunamo vise jer i oni ljudi imaju svoje probleme . I tako svi oko nas (rodbina) imaju svoje stanove, njive, placeve i sta vec sve ne i niko od njih ne zove i ne pita jel imate pare za hleba da kupite deci dok god im nesto ne pritreba (uglavnom je to novac) , e tad nas zovu svi i tad smo najbolji sa svima i svi nas vole i dolaze nam u kucu i pricaju kako im je zivot tezak i kako nemaju pare 
Tako jednom prilikom tata naplatio akcije nekih 150 000 dinara (nije mnogo al je nesto) i mislili su da u nesto investiraju makar u garsonjeru za sestru mada se pojavila tu neka tatina rodbina sa gore opisanim problemom i tako das njima malo, platis racun za struju i pozdravismo se sa garsonjerom . Naglasavam da strana kojoj je zivot tako tezak zivi u svom stanu od 80 i kusur kvadrata i radi na ne tako losem mestu (bolnici) na ne tako losoj poziciji . 
